Aleksandra Mirković – Folklorni dijamant kotorskih oriđinala

 

мр Александра Мирковић 

 

Фолклорни дијамант которских ориђинала – примена теоријско-методолошког оквира фолклорног дијаманта герија Алана фајна  у анализи фолклорних наратива которских ориђинала

 

 

Александра Мирковић је рођена у Републици Српској 1981. године. У Котору је завршила Гиманзију општег смера, а 2005. године дипломирала је на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Исте године је уписала магистарске студије на матичном факултету. Магистрирала је у области антропологије фолклора јуна 2009. године. Радила је у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Котору, где је стекла и звање конзерватора-етнолога. Радила је и водила више интернационалних пројеката између Црне Горе и земаља Европске Уније. Посебно је активна у области материјалне културе, заштите споменика кутлуре, као и у проучавањима из домена фолклора и социјалне антропологије. Активна је и у области изучавања италијанског језика, те сарађује са италијанским институтима и друштвима у Црној Гори и Италији.

 

Увод 

Овај рад представља краћи, али изузетно битан део магистарског рада под називом Хумористички фолклор ориђинала и ориђинали у фолклору града.[1] Како већ и сам наслов казује, теза се бави проблематиком урбаног фолклора хумористичног типа. Творци али и протагонисти ових фолклорних наратива, ствараних током више од једног века у граду Котору, јесу ориђинали, у раду окаратерисани и дефинисани као посебан социјални тип и категорија у структури которске заједнице. Ориђинали се могу дефинисати и према Буркеовом концепту народне културе.[2] На овај начин сагледани, ориђинали би представљали појединце организоване у животној и културној пракси у којој се користе елементима и значењима заједничким широј култури. Ориђинали су, дакле, неформална социјална група, тј. подкултура, која ствара фолклор са акцентом на хумористичним наративима. На овом нивоу одређења ориђинала задржаћемо се као довољном за потребе овог рада.[3] Ваљало би напоменути да је грађа на којој се заснива анализа прикупљена теренским истраживањем у периоду од 2005. до 2007. године, применом технике интервјуа са испитаницима. Квантитативно највећи део корпуса чине орални (усмени) наративи, док знатно мањи број шала ориђинала постоји у писаном облику.

 

[1] Рад је део магистарске тезе Хумористички фолклор ориђинала и ориђинали у фолклору града,  одбрањене на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду 18. јуна 2009.

[2] П. Бурк, Јунаци, ниткове и луде, Загреб, 1991, 11–23.

[3] За остала одређења ориђинала погледати више у: А. Мирковић, Хумористички фолклор ориђинала и ориђинали у фолклору града, магистарски рад, Библиотека етнологије и антропологије, Филозофски факултет у Београду.

КЛИКНИТЕ НА ФОТОГРАФИЈУ
ДА ОТВОРИТЕ КОМПЛЕТАН ДОКУМЕНТ