Akvamarin Pres – Zbirka naučno-fantastičnih priča „Preko granice”

 

Knjiga Preko granice

 

 

Zbirka naučno-fantastičnih priča „Preko granice” besplatno dostupna kao elektronska knjiga Akvamarin Pres, izdavačka kuća iz Crne Gore, objavila je svoju treću knjigu, „Preko granice. Pet priča”. Elektronska knjiga je besplatno dostupna na sajtu izdavačke kuće:

http://aquamarinepress.com/preko%20granice.html. Prevođenje knjige je pomoglo Ministarstvo kulture Crne Gore.

Zbirka priča pod nazivom „Preko granice“ predstavlja prevod naučno-fantastičnih i/ili utopijskih priča: Gertruda Barouz Benet „Prijateljsko ostrvo“, Edvard Morgan Forster „Mašina se zaustavlja“, Begum Rukija Šekhavat Hosein „Sultanin san“, Kler Vinger Haris „Sudbina Posejdonije“, Ursula le Gvin „Oni koji odlaze iz Omelasa“.

Prevodioci su Matea Grgurinović, Hajdo Muamer i MasterYoda, a dizajn i prelom knjige je uradila Suzana Pajović.

Odlomak iz predgovora knjige:

„Preko granice, zbirka koja je pred vama, predstavlja prevod pet naučno-fantastičnih i utopijskih priča koje govore o prelasku fizičkih i konceptualnih granica. Četiri od pet priča predstavljaju pionirski i/ili jedinstven poduhvat svojih autorki i autora.

Prijateljsko ostrvo je priča Gertrude Berouz Benet, prve velike spisateljice naučne fantastike u SAD-u…

….Mašina se zaustavlja je priča E. M. Forstera u kojoj se prvi put predviđa mreža poput interneta i instant razmjena poruka…

….Sultanin san, priča koju je napisala Begum Rukija Šekhavat Hosein, jeste prva poznata naučno-fantastična priča koju je napisala Muslimanka, kao i jedan od najranijih primjera feminističke naučne fantastike…

….Sudbina Posejdonije je priča autorke Kler Vinger Haris, prve žene koja je objavljivala naučnu fantastiku pod svojim imenom u časopisima naučne fantastike…

….Peta priča, Oni koji odlaze iz Omelasa, autorke Ursule Le Gvin, tematski sažima etičke i političke dileme koje karakterišu pokušaje prelaska preko granica u potrazi za pravednijim društvom za sve. Le Gvin zamišlja kako bi mogao da izgleda Omelas, grad u kome vlada sreća koja je neopisiva, ali ne i bezuslovna: sreća cijelog Omelasa će trajati dok god jedno dijete u podrumu bude proživljavalo tlačenje i mizeriju. Takvi su misteriozni uslovi njihove sreće – a takvi su često i prozaični uslovi udobnosti u našim životima. Poput većine nas čitalaca, većina žitelja Omelasa uspije da nađe način da živi sa tim saznanjem. Ali ne svi. Oni koji odu iz Omelasa su ljudi koji odbacuju sopstvenu udobnost, dok god ona zavisi od tuđe nesreće, ljudi koji traže političko uređenje čiji ekonomski i simbolički uslovi svima daju ravnopravnu šansu da vode dobar život…“