Anica Perić – Izbor pjesama

 

Poštovani pośetioci, objavljujemo izbor pjesama iz zbirke “Slikanje ljubavi” Anice Perić, rođene u Gornjim Lugama, opština Andrijevica.

 

 

АНИЦА ПЕРИЋ: СЛИКАЊЕ ЉУБАВИ

Необична поезија, вешто приближена деци, са темом коју највише воле. Љубав је основ свега, деца то најбоље знају. Прија им кад их проведе песникиња кроз тај свет, па је осете у сваком кутку природе, у сваком делићу постојања. Све је код Анице обојено љубављу, или, како она то каже, све има боје љубави. Код ње су чак и песме заљубљене. Дивно је у том њеном свету, свету љубави која зна да плеше, зна да изазове, да заинтригира: као они бркови од чоколаде, као онај штап што и на туру може да се осети.
Код Анице су запажена и небеска тела: Сунце је, наравно, велико. Од њега се и Месец злати, па он може саме снове да позлати. Мрак је, на срећу, мален.
Аница запажа како се дете смеје: као милион звончића. На то га подстиче љубав. Доброта, вредноћа, рад – све то захваљујући љубави.
Коначно, краљица речи јесте реч: ЉУБАВ. Ево те краљице: станује у овој књизи. Потражите је.

Милосава Мијовић, књижевник

 

 

Zbirka pjesama Slikanje ljubavi

 

04.09.2014.

Како да насликаш љубав

Насликај птицу,
насликај птици крила плава,
насликај зелене као трава
очи моје!

Насликај реку,
насликај реку док шапуће,
није насликати немогуће
љубави боје!

Насликај дечака
са очима модрим, задивљеним,
срце са тајнама скривеним!
Насликај Сунце!

 

Песма о мраку

У граду мрак се крије,
по ћошковима се црни;
светло мрак открије
и мрак од страха утрни.

У шуми мрак царује,
шума га лисната крије;
мрак се у шуми радује
и плаши плашљивије.

Ал’ то је игра само,
док Сунце јутром не гране;
под Сунцем, сви то знамо,
мрак плашљив сав нестане.

Зато се мрака не плаши,
не плаши се баш толико,
Мрак је у малој чаши,
ти сањаш Сунце велико.

 

Ко је бољи

Нећу брзо да одрастем, као мама, као тата;
Хоћу брзо да одрастем да Аниног стигнем брата,
да видимо ко је мали, кад стигнемо до потока.
Питаћу га: “Шта ми фали ?”
Из једног ћу само скока да се нађем на обали
с друге стране,
да видимо ко је бољи:
ја или брат мале Ане.

 

Позив за шетњу

Заљубљен у ведар и у сунчан дан
шетао је сунцобран.

У сунчаном врелом дану
јавио се кишобрану.

„Опрости ми ако сметам,
желим с тобом да прошетам!“

„Нека, хвала што сам зван“
љубазно ће кишобран.

„С тобом бих у шетњу сада
само ако киша пада.“

 
Сретење

С пролећем се зима срела
не баш топла, не баш бела.
Пролећу је љуто рекла:
-знај да нисам још поклекла,
Баба Марта и јарићи
ускоро ће мени стићи.
Да ти кажем да су џабе
твоје нежне висибабе.
Пролеће у чуду зину,
са истока сунце сину:
-зимо драга, зимо стара
држ се свога календара.
Ја полако чиним своје
променићу свету боје,
а твоја је бунда бела
сва на рупе окопнела;
не би смела бити љута,
стижу ласте с дугог пута.

 

Плес

Са лептиром белим плеше Јелена,
месец је мај, ливада зелена
осута маслачком као звездама.
Уз музику птичијег хора,
милион покрета и ветра развигора
милион латица белог бехара.

Плеши, плеши Јелена!
Нека се радује ливада зелена!
Са тобом плеше милион лептира
са тобом плеше милион Јелена!

 

С Милицом

Не знам да вам кажем како,
ал‘ с Милицом све је лако.

Не смем тајну да вам кажем,
ал‘ с Милицом ја се слажем.

Не знам да л‘ је чаролија,
ал‘ с Милицом све ми прија.

Не знам ово, не знам оно,
ал‘ с Милицом све је ново.

И још ћу вам нешто рећи,
с Милицом сам много већи.

 

Заљубљена песма

Ја сам песма
крилатица,
песма птица.

Ја сам песма
изазова,
песма снова.

Ја сам песма
Заљубљена,
Песма њена.

Ја сам песма
чила, лака,
песма дечака.

 

Вежбај рукама

Вежбај рукама кроз загрљаје,
рукама се узима, рукама се даје!

Прстима слажи по типкама свирај,
прстима куцај и пребирај!

Цртај , пиши, књигу листај,
цвеће сади, увек блистај!

Вредне руке злата вреде,
блистав ум и срце следе.

Немој да себи створиш муку,
да живот проводиш скрштених руку.