FINAL plakat GT 28 - 250

 
 

Nakon završetka ovogodišnjeg 28. festivala, proglašeni su dobitnici nagrada, nagrade „Grad teatar“ za pozorišnu umjetnost i nagrade „S. M. Ljubiša“ za književnu umjetnost.

Saopštenje Grad teatra o dodjeli nagrada objavljujemo integralno.

Žiri za dodjelu nagrade „Grad teatar“, koji je radio u sastavu Jelena Kajgo, dramaturg i predsjerdnik žirija, Jasen Boko, teatrolog i pozorišni kritičar i Mladen Nelević, glumac, odlučio je da dobitnik nagrade za 2014. godinu bude Miodrag Brik Krivokapić.

U obrazloženju Žirija se navodi:

„Glumac Miodrag Krivokapić svojom markantnom scenskom pojavom i širokim dijapazonom glumačkih sredstava, obeležio je čitav jedan plodan period jugoslovenskog, a potom srpskog, pozorišta i filma. U svojoj veoma bogatoj glumačkoj karijeri odigrao je veliki broj naslovnih uloga, poput Otela, Lira, Ibija…, a publika budvanskog festivala pamtiće ga po ostvarenjima u predstavama Karolina Nojber i Banović Strahinja u režiji Nikite Milivojevića, i Ogovaranja u režiji Ljubiše Ristića. Svojim sjajnim kreacijama u ovim predstavama Krivokapić je ostavio trajan trag i dao značajan doprinos razvoju i renomeu Budva Grad Teatra“.

 

Miodrag Krivokapic - Nagrada Grada teatra

 

Žiri za dodjelu nagarade „S. M. Ljubiša“, koji je radio u sastavu Vida Ognjenović, reditelj, pisac i predsjednik žirija, David Albahari, pisac, i Božo Koprivica, dramaturg i esejista, odlučio je dobitnik ove godine bude izraelski pjesnik Amir Or. 

Predsjednica Žirija, Vida Ognjenović, odluku je i obrazložila:

„Izraelski pesnik, prozni pisac, prevodilac i esejista, Amir Or, pripada odabranoj grupi svetskih pesnika koji su uspeli da izgrade sopstveno poetsko i poetičko pismo po kojima se izdvajaju iz velikog pesničkog kolegijuma po peru. Objavio je jedanaest zbirki i obimnu knjigu sabranih pesama: Pesme 1977-2014 koje su ga, prema najstrožijim kritičarskim merilima, svrstale u prvi red izraelske književnosti. Njegove su pesničke zbirke prevedene i objavljene, na više od četrdeset jezika, uz odličan prijem književne kritike i čitalačke javnosti u tim sredinama. U mnoštvu eseja, analiza i napisa o Orovom delu, kritičari, tumači i znalci poezije, ističu da se njegov  pesnički glas izdvaja kao osobena pojavu u raznovrsnom i razudjenom višeglasju savremene svetske poezije. Dobitnik je brojnih književnih nagrada (Bernštajnove nagrade, Fulbrajtove nagrade, Nagrade Izraelske Vlade). Osnovao je i bio direktor Jevrejsko-arapske škole i Festivala poezije, Helikon. Preveo je brojne knjige i tekstove na hebrejski (Antologiju grčke erostke poezije, odlomke iz speva Mahabharata, i zajedno sa Akiko Takahaši, knjigu: Za jednu ženu, japanskog pisca Šuntaro Tanikave).  Član je PEN-a i Uprave organizacije Svetska zajednica pesnika. Amir Or je moderni pesnik koji je, kroz preplete svojih poetskih impulsa i nasledjenog pesničkog iskustva, uspeo da izgradi sopstveni poetski univerzum tematske neomeđenosti, širokog asocijativnog opsega, izazozvne utakmice ideja i osećanja i mešanja stvarnog i izmišljenog. U tom slobodnom prostoru umnih i zaumnih činjenica, mitskog i istorijskog, osećanja i ironije, životnih i sanjanih pojava, Or se kreće promišljeno i smelo. Zahteva od pesme da ne bude ni ukras, ni ispovest ni poslovica, ni slika, ni deo ponudjenog sveta, već novi entitet po sebi, odgovoran za sebe i najpre pred sobom. Sledeći svoje veliko poverenje u moć jezika i svemoć jezičke izražajnosti, Or piše otvorenu pesmu kao genezu odredjenog praska, a ne kao opis na izabranu temu, ili pak poetski prikaz zatečenog stanja. Amir Or svojom poezijom zapravo neprestano odgovara na surovi izazov neiskazivog koji često zaustavlja poetski zamah i prebacuje ga na ustaljeni kolosek. Or nije pred tom preprekom ni zbunjen ni malodušan. Naprotiv, kao da je sebi za cilj postavio ne samo ispitivanje mogućnosti otpora, već i potpuno savladavanje te apstraktne, ali prihvaćene granice. Neiskazivost, ta široka razina pesničke sumnje u kojoj se prepliću tolike neizrecive kombinacije stalnih i slučajnih činjenica, vidnih i prividnih pojava, utvrđenih i nedokazivih istina, nije za Amira Ora stvarna. Za njega je pesma jedina istinska snaga. Moć da sve može da učini iskazivim je moć koja pesmu čini pesmom i izdvaja je  kao umetnički izraz. Pesma je omnipotentna, za nju je sve iskazivo, ona sve  može da izrazi, jer jezik pesme je samo onaj koji  dostiže taj puni i potpuni izražajni napon bez ostatka. Vrhunsko rukovanje energijom jezičke bravure jeste pesnička majstorija Amira Ora. On ne prepisuje stvarnost ni život izravno, plasirajući svoja opažanja, a još manje ih popravlja, nudeći predpostavke o tome kakvi bi mogli da budu. Oslanjajući se na prirodu pesme da proniče u delove sveta nepodatne drugim umetničkim intervencijama, on se sa svih strana približava neiskazivom. Razbija neknjiževnu podelu na jasno i nejasno, uspostavlja neobičnu kombinaciju činjenica i mašte, izaziva totalno sučeljavanje osećanja, podatka i njihovog jezičkog prikaza i tako stvara novu, obu- hvatniju pesničku iskaznost. Taj vehementni književni postupak se kao rezultat ogleda u svakoj pesmi Amira Ora, u njegovim esejima, proznim knjigama i prevodima. Pred nama je, dakle,  pesnik totalne pesme.

 

Amir Or - Nagrada Stefan M. ljubisa

 

 

 

Tagovi: , , ,

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

June 2017
M T W T F S S
« May    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930