др Злата Марјановић

Први црногорски Етнокамп – Колашин

 

Zlata Marjanovic

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Први црногорски Етнокамп – Колашин одржан је између 1. и 6. августа 2015. године у Колашину, у организацији Центра за културу Колашин, КУД-а Мијат Машковић из Колашина, Центра за изучавање и ревитализацију традиционалних игара и пјесама (ЦИРТИП-а) из Колашина и уз суфинансирајућу подршку Министарства културе Црне Горе.

На самом почетку, онако како то сваком добром домаћину и приличи, у идеје, реализацију овог првог кампа као и у даље планове колашинског Етнокампа је све присутне стручно увео спец. Давор Седларевић из Колашина, један од најзаслужнијих за реализцију овог сјајног подухвата.

Тако су се у првим данима августа у Колашину сусрели етномузиколози, етнокореолози, професори и специјалисти, др Весна Карин, др Злата Марјановић, уједно и ментор овогодишњег кампа, спец. Давор Седларевић, спец. Игор Попов, спец. Ана Ћирић, професор Предраг Шушић, докторант Мартина Карин (под менторством др Димитрија О. Големовића), као и студенти етномузикологије и етнокореологије са београдског и бањалучког универзитета: Никола Зекић (класа др Селене Ракочевић), Јелена Јоковић (класа др Селене Ракочевић), Анђела Ламбета (класа др Драгице Панић-Кашански) и Олга Марковић (класа др Драгице Панић-Кашански), којима су се прикључили и студент на Факултету организационих наука у Београду Мила Медин – уједно и НУ демонстратор народних игара као и глумица Ана Стојановић, студент мастер програма Choreomundus – international master in Dance knowledge, practiсe and heritage (Erasmus Mundus Master Course).

 

Etnokamp Kolasin - 1

 

У богато, разнолико и квалитетно осмишљеном програму, током Етнокампа у Колашину је било прилике да се окупљени баве музичком и играчком традицијом и праксом многих крајева с различитих аспеката.

 

Etnokamp Kolasin - 2

 

Онај најосновнији, а свакако један од најважнијих је теренско истраживање. За само три дана започета су истраживања традиције руралног и урбаног стила у самом Колашину, као и у околним селима: у Бистрици Морачкој, Црквинама, Миоској, Лијешњу, Мртвом Дубоком, Требаљеву и Ријеци Мушовића. Такође, етнокампери су присуствовали једном од највећих сабора за Илиндан (2. август), на Ружици (Сињајевина), снимајући истовремено окупљене појединце и групе.

У наведеним местима је сликом и тоном забележено казивање двадесет осам казивача и казивачица, прецизније, снимљено је преко 210 гигабајта грађе. Свему треба додати да у неким селима, према досадашњим сазнањима, традиција до сада није истраживана. То су села Лијешње и Мртво Дубоко, која су походили др Весна Карин, др Злата Марјановић, МА Мартина Карин, спец. Игор Попов, спец. Давор Седларевић и студенткиња Олга Марковић, уз велику помоћ у посредовању са казивачима директора Центра за Културу господина Бранислава Јекнића, Ксеније Букилић и Нише Булатовића.

 

Etnokamp Kolasin - 3

 

Раду на самом терену претходила је и теоретска обука. Како нису сви студенти имали искуства, основна упутства, савете, сопствено искуство, али и искуство еминентних стручањака од који су и они сами учили (др Оливере Васић, др Димитрија О. Големовића и других) су им теоретски током првог окупљања пренели спец. Давор Седларевић, који је заинтересованима припремио веома корисна упутства и у писаном облику, као и др Злата Марјановић.

 

Etnokamp Kolasin - 4

 

Током Етнокампа одржана су и бројна предавања на различите, а опет нераскидиво повезане теме – пре свега јер им је полазиште био теренски рад. Тако је првог августовског дана презентован заједнички подухват др Јакше Приморца и др Злате Марјановић: управо публикован рукопис Пјесме далматске чешког сликара, мелографа и етномузиколога Лудвика Кубе, који је настао 1907. године у Боки Которској. На основу тога, окупљени су могли спознати не само вредност било којег, свакако и Кубиног бокешког рукописа, који је обилазећи Муо, Котор, Пераст, Рисан и Тиват забележио 161 песму, преневши нам не само музичку традицију његовог доба, могућност да та традиција од нотних записа поново заживи у пракси, да се Кубини записи, затим, упореде са оним забележеним у последњих неколико деценија, већ и, у нешто скривенијем контексту, а у складу са једном од основних потки Етнокампа у Колашину, његова теренска искуства.

На истим „таласима“ – из Боке Которске је током првог дана био и професор Пеђа Шушић из Тивта, који је у свом излагању на тему „Игре Боке и кратак осврт на ношњу“, на посебан начин следећи и допуњујући Кубину музичку “слику“, приказао бокешку игру, део обичаја уз које се игра као и ношњу.

Идућег дана, 3. августа је своје предавање на тему „Од Вардара, па до Триглава“ излагала Ана Стојановић. У складу са основном идејом Етнокапма – радом на терену, Ана се фокусирала не само на своје излагање, већ и на даљу израду наведене теме, схвативши одабране Колашинце али и етнокампере као казиваче.

 

Etnokamp Kolasin - 5

 

Четвртог дана августа је спец. Ана Ћирић окупљене „повела“ у околину Пирота, излагавши на тему „Оро у пиротском крају“. Предавање је богато поткрепила не само подацима са терена, већ и свирком на традиционалним инструментима (свирала, гајде) који у њеном завичају прате игру и фотографијама.

Након тога је др Весна Карин, иначе, тек допутовала са научног скупа у Француској (International council of kinetography Laban/Labanotation, Tours), својим предавањем на тему „Лабанотација и њена улога у научно-истраживачком и педагошком раду (најновија истраживања)“ пренела најновија научна размишљања, како своја, тако и колега из разних земаља. Др Карин је не само приказала историјат и развој система записивања корака, свакако једно од најбитнијих полазишта у етнокореологији, већ је, у спонтаној интеракцији, окупљене провела кроз многе проблеме и изазове који се јављају у примени и тумачњима Лабанотације. Овом приликом је др Карин пружила и своје опсежно и инспративно знање о плесној пракси Динараца настањених у Војводини, утемељено у докторату.

Потом су окупљени имали прилику да се упознају са још једним делом војвођанске традиције, конкретно, са играчком традицијом Срба у Банату, али и у Поморишју (подручју које админстиративно припада Мађарској и Румунији), који су својом географском позиционираношћу, такође и услед културно-историјских збивања, сачували неке од веома старих слојева свог играчког исказивања. О томе је у свом излагању „О играчкој традицији Баната и Поморишја“ веома инспиративно казивао специјалиста Игор Попов из Кикинде.

Од посебног значаја је било и излагање музикологиње мр Добриле – Бобе Поповић, са темом „Музичка баштина – континуитет живог насљеђа“, у којем су не само објашњена основна правила и методе УНЕСКА везане за нематеријалну баштину, већ су јасно предочени пројекти који су већ реализовани у Црној Гори, а све уз посебну напомену да су и активности обављене током првог Етнокампа од неизмерног значаја не само за културу и традицију Колашина, већ и целе Црну Гору – јер омогућују континуитет.

У све то се савршено уклопило и дугогодишње и драгоцено искуство стечено током четрнаест постојања Етнокампа у Кикинди које је несебично, питко и стручно приказао спец. Игор Попов из Кикинде.

 

Etnokamp Kolasin - 6

 

Едукација током Етнокмапа у Колашину била је осмишљена 5. августа низом играчких радионица на „Отвореном дану игре“. У лаганом, углађеном маниру прво је окупљене кроз Боку Которску игром повео професор Предраг Шушић. Потом је специјалиста Ана Ћирић темпераментом игром представила свој пиротски крај. Игром су етнокампери „стигли“ и у Војводину, прво корацима Динараца у Војводини (Кордунаша и Личана), захваљујући знању и умећу др Весне Карин, а затим за многе фасцинантним бравурама Банаћана, које је приакзао специјалиста Игор Попов. Дан игре је заокружен играма које је забележио, у Културно умјетничком друштву Мијат Машковић из Колашина поставио, а такође и етнокамперима верно представио специјалиста Давор Седларевић.

Како у већини крајева који су током Етнокампа представљени игру прати песма, домаћни и гости су имали прилике да учествују и на певачкој радионици. Одабир песама је сачинила др Злата Марјановић, повезујући и песмом разне крајеве али и времена. Тако су се Колашином 3, 4 и 5. дана августа разлегале многе песме, а посебно „Маглица се пољем повијала“ из села Блатина, а по звучном запису композитора Николе Херцигоње од. 6. децембра 1953. године, „Рузмарине, зелени се“, свадбена песма коју у Сутомору, 4. фебруара 1954. године такође снима Никола Херцигоња, као и паштровска свадбена песма „Дивно ли је погледати“ коју Злата Марјановић бележи 7. јануара 2002. године у Пржном. У помоћ др Марјановић је 3. августа притекла студенткиња Олга Марковић, држећи радионицу певања, док је др Марјановић са спец. Аном Ћирић била на теренском истраживању у Бистрици Морачкој.

 

Etnokamp Kolasin - 7

 

Уз све наведено, студенти су још и архивирали сакупљену грађу, започевши још један од битних делова истраживања музичке и играчке традиције Колашина.

Уместо закључка, а у име свих етнокампера који су били део првог Етнокампа у Колашину, мало је рећи да смо уживали! Ово јесу прави кораци на једном, надамо се, дугом и у многим погледима вијугавом путу, али, ако је судити према овим тек започетим, радоваћемо се и са задовољством учествовати у свим наредним (више о првом Етнокампу у Колашину и на https://www.facebook.com/pages/%D0%A6%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD/1601019843464146?pnref=story).

 

Etnokamp Kolasin - 8

 
 

 

Tagovi: , , , , , , , , , , , , , , , , ,

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

March 2017
M T W T F S S
« Feb    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031