Dramski studio “Prazan prostor” – Predstava “Brod za lutke”

 

 

Dramski studio “Prazan prostor” producirao je novu predstavu u kojoj igraju srednjoškolci. Riječ je o projektu na kojem je rađeno pola godine i zahvaljujući temeljnom i kvalitetnom pristupu mladi ljudi su uspjeli da se uhvate u koštac sa jednim ozbiljnim komadom kao što je “Brod za lutke”.

 

DS “Prazan prostor”
BROD ZA LUTKE
Tekst – Milena Marković
Režija – Petar Pejaković
Asistent režije – Slaviša Grubiša
Igraju –  Anja Vujković, Miodrag Popović, Sergej Pavlović, Ines Rudović, Pavle Novaković, Marina Pavlović, Marija Marković, Ognjen Sekulić, Danica Rajković, Kristijan Blečić, Andrija Jokanović, Đorđe Ljumović, Anja Musović, Laura Bijelić, Vuk Vujović

Autorka teksta kaže:

Prvo, bajke su jako okrutne. Zato što je život okrutan i one predstavljaju inicijaciju u svet odraslih. Može da bude i drugačije ali tragači moraju da prođu određene krvave rituale. Ti rituali znače da moraš da prođeš, okrvaviš stopala, moraš da znaš ili da pogodiš, moraš da imaš nekog ko će da ti pomogne da nađeš. Znači, gospodin Slučaj je vrlo važna stvar u bajkama, a taj gospodin više od svega izaziva strah i jezu. Nema božanskog u bajkama, samo čudesnog. Nekad čak ne pobede oni koji su na početku dobro pozicionirani, nego oni koji imaju čudo. Zato je u ovoj drami jedna umetnica. Ona poseduje čudo u sebi. Osim toga što je čudo, ona je čudovište. To, znači, nije bajka ili je jedna bajka koja je samu sebe pojela, samu sebe grize za rep na jednoj krvavoj vrtešci. Onda, bajke su prirodne. Fiziološke su, u njima su postojeće osnovne boje i ogoljeni odnosi. Senzualne su. Najbolje bajke nemaju pouku. Zato što ne služe za tešenje nego za jačanje i za uzbuđenje. I pripremaju za smrt. Jedino čudovišta i umetnici ostaju da žive, o njima se priča i priča, i plaše se ljudi. 

Mislim da su bajke krvava obredna inicijacija dece u svet odraslih, pune su konkretnih znakova i simbola koji se odnose na eros i smrt, na nasilje, na razne psihološke modele, ali ne one iz primenjene psihologije već u arhetipskom smisl … Ja sam jako želela da napišem svog Per Ginta, priču o težnji za celovitošću ličnosti koja ne može, zbog velikih zahteva i prohteva i osetljivosti, da se ostvari ako čovek odbije da deluje u okviru zadatog modela. Iskrena celovitost nije moguća, ali je stvaralac može postići beskompromisnim radom na sebi. U bajkama, naročito onim starijim, postoje likovi koji nisu ni dobri ni loši, oni su jednostavno izabrani. To su upravo bajke koje najviše volim…

Premijera predstave održana je u neđelju, 3. juna 2018. godine, a reprizna izvođenja su 4. juna u Podgorici i 29. juna u Kotoru.