Kraljevsko pozorište Zetski dom na festivalu Desire u Subotici

 

Kraljevsko pozorište Zetski dom na Cetinju - logo

 

 

Kraljevsko pozorište Zetski dom za vikend 19. i 20. novembra 2016. godine, učestvuje na festivalu Desire u Subotici sa predstavama Leptir  i  Dokle pogled seže

Aleksandar Radunović Popaj

LEPTIR

Režija i scenografija: Andraš Urban,

Glumačku podjelu čine: Ana Vujošević, Srđan Grahovac i Dejan Ivanić

muzika: Aleksandar Radunović- Popaj, dramaturgija: Rajko Radulović, kostimografija: Lina Leković; asistent režije i organizator: Jelena Odalović,  fotografija: Duško Miljanić

O drami:

“Drama „Leptir” Aleksandra Radunovića, beskompromisno dekonstruiše pojam porodice. Čovjek, unutar sopstvene nesposobnosti da se obračuna sa tradicionalnim pristupom društvu,  nije u stanju da postane adekvatno “Ja”, autentično lice osnovne zajednice,  da prihvati onog drugog, s kojim treba da čini onu prvobitnu ćeliju društva, koja svakako nije namijenjena za destrukciju već za stvaranje. Želimo se roditi, ponovo i ponovo. Ta želja, ipak se artikuliše u tom naboju rušenja svega onog ljudskog, koji inače ocjenjujemo pozitivno, kao osnovne vrijednosti čovjekovog postojanja. Rodimo se za svaku scenu. A radja se i zlo sa nama,  unutar materice društva. Odgovoran je uvijek onaj drugi, i taj mora da strada.

 I sada, povodom ove drame, predstave, mi bi voljeli da se svemu tome smijemo. Kažemo, da pozorište treba da bude smiješno. Želimo da se smijemo onim drugima, da kažemo da to nijsmo mi, to su oni drugi.

Tradicija, društvo, država, javni prostor, sve to je ušlo u intimu, tako da je i ona postala javna. A nove generacije stradaju, i stradaju iznova. Umjesto slike budućnosti, plodnog koncepta za život, jedino im ostaje da traže samo pristojan grob…..no ipak, ako ništa drugo, čovjek je sposoban da opsuje, da stavi ruke u džep i zviždući krene dalje… valjda.”

 

Leptir - 1

 

Andraš Urban

“Dokle pogled seže”

koju po autorskom tekstu režira vodeći mađarski i evropski reditelj Arpad Šiling

Dramaturški tim predstave čine: Bence Biro, Kata Đarmati,

asistent reditelja je Mirko Radonjić,

muziku potpisuje Nina Perović, 

Uloge: Varja Đukić, Srđan Grahovac, Nada Vukčević, Dušan Kovačević, Zoran Vujović, Dejan Đonović, Jelena Simić i Aleksandar Gavranić.

Komad potpuno drugačiji od uobičajenog, prevashodno zbog načina na koji je nastao, najprije tekst, a onda i sam proces rada sa glumcima. Prije uobličavanja prvih ideja dramaturzi su  boravili u Crnoj Gori kako bi čuli priče o našoj stvarnosti, najturbulentnijim temama u zemlji. To je učinjeno kroz razgovor sa umjetnicima, psiholozima, sociolozima, istoričarima, nevladinim sektorom. Sa te pozicije, prepoznate su teme koje ćemo vidjeti u predstavi – tranzicija, nezaposlenost, politička korupcija, ogromni i pregaženi ideali, pitanje: ostati ili otići. Tokom improvizacija sa glumcima, Arpad Šiling je uz njihove komentare do kraja uobličio tekst.

Ovaj projekat realizuje se uz podršku EU Cretive Europe, budući da je Zetski dom dio ovog fonda za projekat “Collective Plays”, kao i za novu strategiju “ZAJEDNIŠTVO I NOVA KREATIVNA PORODICA”, čija je ideja vodilja udruživanje i zajedništo, a ima za cilj promociju “polivokalnih“pozorišnih metoda što  podrazumijeva osim zajedničkog rada na stvaranju teksta i povezivanje različitih saradnika iz inostranstva sa našim umjetnicima.

 

predstava-dokle-pogled-seze-4

 

O festivalu

DESIRÉ

DESIRÉ (čitaj: Dezire) – etimologija:

Pored svog osnovnog značenja (eng. želja) –

  1. nadimak subotičkog pesnika i pisca Dežea Kostolanjija

  2. Dezireov tramvaj, kao naziv serijala umetničkih programa pozorišta Kostolanji od 2006. godine

  3. naša davnašnja želja (kao logičan nastavak predhodno navedenog umetničkog serijala), da Subotica konačno dobije svoj međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta:

„Ovde u Subotici se rađa festival koji će biti sasvim drugačiji od ostalih evropskih festivala, koji će ići za nečim što je korak napred u teatru i koji nije nimalo konformistički. On ne podleže nikakvim statusima, nekom glamuru stvarnom ili lažnom, već ima dobru pravu, ljudsku dimenziju, kako ja osećam u svemu ovde u Subotici. I mislim da je teatar Deže Kostolanji, a sada i festival, poslednji pravi teatarski dom za inovativni teatar na prostotru bivve Jugoslavije, pa i u jugositočnoj Evropi.“ Haris Pašović (DANAS)

„Festival Dezire je dokaz Andrašove širokogrudosti, jer je pozvao u neku ruku svoje rivale neoavangarde iz regiona. A s druge strane, dokaz je njegove istrajnosti i veštine, jer je u uslovima opšte ekonomske krize uspeo da osnovi novi festival a u Srbiji, kad se drugi festivali ukidaju. Došli su mu u Suboticu, I to sa veoma reprezentativnim učesnicima po umetničkoj smelosti, srodne duše iz Sarajeva, Budimpešte, Beograda, Zagreba, Sofije i Ljubljane.“ Jovan Ćirilov (BLIC)

„Sa sigurnošću se može reći da je uspešno realizovan jedan neuobičajen, nepretenciozan a veoma bitan festival, ne samo za Suboticu (za Suboticu svakako, posebno), već i za pozorišno – festivalski život u celoj Srbiji, jer su prikazane predstave koje publika u Srbiji, uglavnom, nije imala prilike da vidi. To je posebno dragoceno, imajući u vidu to da većina domaćih pozorišnih festivala skoro da se koristi principom copy-paste-a, u pravljenju programa, odnosno prikazuju se manje-više iste predstave (takav koncept većine domaćih festivala je, svakako, značajan za lokalne sredine, ali ne i šire – na nivou čitave države). Festival Desiré Central Station je, u tom smislu, svakako izuzetak. On je osoben i specifičan i zato što nije definisan kao takmičarski, nije imao žiri, niti klasičnog selektora, što se sve može, između ostalog, razumeti tako da je njegov primarni smisao umetnost sama, jedna esencijalizovana potraga za istinitim scenskim izrazom. Ovaj festival je, u određenoj meri, doveo i do demistifikacije organizacije festivala, en general, jer ga je, veoma uspešno, realizovalo jedno malo pozorište (malo, u organizacionom smislu). Ono što je, takođe, važno jesu polemički duhovi koji su probuđeni na ovom festivalu.“ Ana Tasić (LUDUS)

„…sasvim dobro organizovano i sve funkcioniše perfektno i sasvim lično – znači, tačno i sa srcem i dušom svih učesnika i organizatrora i svih koji su uopšte na festivalu – gosti, učesnci i osoblje. Ovo je Festival ZAISTA istraživačkog pozorišta, pozorišta koje se trudi da, na nov način, odgovori na formalne i na sadržinske zahteve stvarnosti i pozorišnog trenutlka. Zapravo, to je Festival koji, na neki način odredjuje, mapira, kako se to moderno kaže, pozicije raznovrsnih pozorišnih pravaca, savremenog istraživačkog – alternativnog i OFF pozorišta.“ Goran Cvetković (RADIO BEOGRAD 2)

„Mi pokušavamo da napravimo festival na kojem će se predstaviti savremena pozorišta modernog, alternativnog ili eksperimentalnog karaktera u najboljem smislu reči, modernog u smislu doprinošenja nekom novom teatru. Festival treba da bude jedna vrlo evropska priča i kriterijum selekcije predstava je bio ljudsko postojanje sa aspekta evropskog postojanja. To ne mora da znači da će se ovde pojaviti samo projekti iz Evrope, ali nama je bitno pronalažanje tog evropskog identiteta.“ Andraš Urban (DANAS)

„Na otvaranju sam bio ushićen jer sam prepoznao pokretačku atmosferu i rekao sam Jovanu Ćirilivu da mi sve ovo izgleda kao prvi BITEF, kojeg da nije bilo niko od nas ništa ne bi uradio jer nas je povezao sa ostalim svetom. Nikada do sada nisam imao taj osećaj i verujem da će ovo što je uradio pozorište Deže Kostolanji i Andraš Urban postati za Suboticu ono što je EXIT za Novi Sad.“ Haris Pašović (BLIC)

„Sve je na ovom festivalu inventivnog i nekonvencionalnog Andraša Urbana teatar, čak i rezvodnici i rezvodnice. Čak su i cepači karata glumci, koji za svaku predstavu menjaju kostim, sve do golicave obnaženosti.“ Jovan Ćirilov (LUDUS)

Hvala za večeri u kojima smo ponovo disali kao GRAD. Tako sam nekada, iskreno i mladalački, rasla uz pozorište koje je pokretalo čoveka, a sada kao taj covek u pokretu hvatam svoje korake…
Naravno da se pridružujem svim Subotičanima koji su bili ponosni za vreme festivala i rado ostajem sa vama i dalje, u svim naporima da mali čovek može BITI SAMO ČOVEK, bar na sat ili dva. ISKRENO, Borjana G. Bolić

Festival je sada deo EFFE (Europe for Festival, Festivals for Europe) platforme, inicirane od strane Asocijacije evropskih festivala, koja se sastoji od festivala koji se zalažu za umetnički kvalitet i imaju značajan uticaj na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović” za 2014. godinu dodeljena je Međunarodnom regionalnom festivalu savremenog pozorišta Dezire iz Subotice.

Dezire festival dokazao je da je „i u provinciji moguće stvarati kulturne institucije koji su izraz evropskog i koje na visokom nivou reprezentuju najnovije evropske umetničke trendove”, istakao je u obrazloženju Upravni odbor Fonda „Todor Manojlović”.

Nagrada se od 1991. godine dodeljuje umetnicima iz svih oblasti umetničkog izražavanja koji svojim radom provociraju, valorizuju modernističko nasleđe i poštuju umetnički, polisemantički angažman Todora Manojlovića – pisca, pesnika, esejiste, začetnika likovne kritike, čoveka čije je je stvaralaštvo obeležilo zrenjaninsku kulturu i stavilo Zrenjanin na mapu Evrope.

Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda „Todor Manojlović” su: Miodrag Pavlović, Milorad Pavić, Miodrag B. Protić, Đorđe Balašević, Dušan Kovačević, Marina Abramović, Miroljub Todorović, Momo Kapor, Pavle Ugrinov, Jovan Hristić, Jovica Aćin, Vida Ognjenović, Miroslav Josić Višnjić, Radovan Vučković, Oto Tolnai, Muharem Pervić, Milena Marković, Želimir Žilnik, Mileta Prodanović, Saša Rakezić, Aleksandar Zograf, Laslo Vegel i Slobodan Tišma.

Festival Dezire je prva institucija koja je dobila nagradu Fonda „Todor Manojlović”.

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*