Poštovani pośetioci, objavljujemo knjigu “Gusarska epopeja” autora Milenka Ratkovića. Knjiga sadrži veoma zanimljive priče iz jednog perioda crnogorske istorije, pa uz saglasnost autora, objavljujemo je integralno. 

Objavljivanje sadržaja na našem portalu ima potpuno neprofitni karakter i služe isključivo u edukativne svrhe. Zabranjeno je preuzimanje knjige “Gusarska epopeja” sa našeg portala i njeno dalje reprodukovanje u drugim medijima bez odobrenja autora.

 
 

Milenko Ratković – Gusarska epopeja

Milenko RatkovicMilenko Ratković je rođen 1931. godine u Rapu, kod Starog Bara. U literaturi se pojavio 1949. godine kada je na književnom konkursu nagrađen za pripovijetku “Promjena”. Njegova knjiga “Dioba Šunjine đružine” (1951) prva je knjiga za djecu u Сrnој Gori. Objavio je još osam romana i dvadesetak zbirki priča za djecu. Više od 90 priča nalazi se u čitankama osam država. Najpoznatija od njih je priča “Pisak lokomotive”. U školskoj lektiri zastupljen je knjigama “Srna” i “Igralište u parku”. Autor je dvije gramatike i 16 čitanki. Njegovi pozorišni komadi izvođeni su u Zagrebu, Kraljevu i Podgorici. Objavio je veliki broj priča – samo u Politici 305. O njegovom stvaralaštvu objavljeno je 7 esejističkih knjiga.

 

Gusarska epopeja - naslovna

 

Veliki rat počeo je 1570. godine. Turska je osvojila mletačko ostrvo Kipar. Evropa se uznemirila, prijeteći da će kazniti zavojevače. Sredinom juna 1571. Turci su krenuli u nova osvajanja.

Njihova velika eskadra, pojačana gusarskom flotom iz Alžira, osvanula je jednog jutra pred ulcinjskom lukom. Trinaest dana trajali su pregovori između turskog admirala Perteva i mletačkih vlasti u Ulcinju o predaji grada. Iako je Ulcinj bio jako utvrđen, uprava grada nije smjela da se upusti u borbu. Potpisala je ugovor o kapitulaciji kojim se garantuje bezbjedan odlazak iz grada svih Mlečića. Čim su se oni ukrcali na brod, sa turskih i gusarskih lađa iskrcala se na obalu ogromna vojska i poklala svo stanovništvo grada. Istoga dana, pod komandom Ahmed-paše, vojska se kopnom uputila prema Baru. Pokret ovih trupa morem je pratila eskadra admirala Perteva.

Gradonačelnik Bara Alesandro Donato sazvao je Gradsko vijeće da razmotri vojnu situaciju i preduzme nužne akcije. Stiglo mu je pismo od admirala Perteva sa zahtjevom da bezuslovno preda grad. Zapovjednik mletačke vojske, Gvidačoni, smatrao je da se njihovih 800 vojnika ne može suprotstaviti velikoj turskoj sili. Barski nadbiskup Ivan Bruno energično je zahtijevao da se grad brani. Optužio je mletačku vlast da priprema odstupnicu, a hrišćanski narod Bara ostavlja na milost i nemilost okupatora. Gradonačelnik je tajno poslao admiralu Pertevu ključeve grada i ugovor o kapitulaciji kojim se garantuje bezbjedan odlazak mletačkih plemića i vojnika.

 

NASTAVAK OVE PRIČE, KAO I SVE OSTALE IZ KNJIGE
MOŽETE PROČITATI AKO KLIKNETE NA NASLOVNU STRANU

Gusarska epopeja - naslovna

 
 

 

Tagovi: ,

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

April 2017
M T W T F S S
« Mar    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930