Sande Dodevski - 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 

NA  GRAHOVU
Sande  Dodevski

 

U novootvorenom motelu na Grahovu, u predvečerje, igra se šah u kafani sa zastakljenim  vratima koja gledaju ka raskršću jedinih dviju ulica. Šuco i Danile sjede za jednim stolom, a pukovnik Dule i ja na drugom stolu. Za prvim stolom, uz šahovsku  tablu  stoji kibicer, bivši Golootočanin koji navija za Danileta! Uvijek mu govori pogrešan potez. Tek kada Danile izgubi pješaka, Golootačanin krisne:
– Ma, ne-eee! Falio sam…Ne to! Čuvaj sad konja!… – dodaje očinski i nervozno šeta oko stola!
Šuco Daniletu uzima i konja. Ubrzo ga i matira, a Danile, pomirljivo:
– Haj,mo sad novu! Ovu sam izgubio zbog ove nesreće… Nije on uzalud bio na Golom otoku!?
Golootočanin se premješta kod nas. Zabrinut je zbog pukovnikovog lovca i pita ga je li to „bijeli“ ili „crni“ lovac…?
-Bijeli, bijeli! – odgovara mu Dule i hvata rukom lovca pa ga okreće u polju na kom i inače stoji, ali ga ne pomjera.
-Aaaa, da! Jeste, to je bijeli lovac – veli Golootočanin.
Dule ponovo hvata lovca i pokriva  ga  rukom  da se ne vidi, ali ga ne pomiče. Zatim ga podiže i takođe mi uzima pješaka na kojega sam potpuno zaboravio. Golootočanin me tješi i kaže:
– Ma, vrlo važno za jednog pješaka… probijaj se ti po drugom krilu! I – čuvaj topa!!!…
Stariji je čo’jek i nezgodno mi je da ga maršnem nego trpim i ćutim, a Dule mi uzima i drugog  pješaka. Teško da ću se izvući do kraja partije.
Srećom, bivši predsjednik zemljoradničke zadruge se zagleda prema spomeniku Savi Kovačeviću i u crnu borovu šumu u njegovoj pozadini.
Sunce je već bilo zašlo iza Bijele gore i ka Nudolu, a Gila kuharica sjedi na prag na izlaznim vratima i proteže se od dosade. – Je l’, zaboga, ikom’ dosadnije nego meni – pita samu sebe!
Miriše pogača ispod sača koju bi trebalo ona da peče i nadgleda.
Neko lomi orahe. Danile je opet zijanio partiju. Mene Dule davi k’o zmija žabu. Ne znam zbog čega mu se uopšte odupirem, zašto odmah ne predam partiju..?
I Golootočanin je digao ruke od mene. Ispred motela zastaje zeleni kamion, tamić, pun cijepanih drva. Ručka na kabini otpala. Vozač vrata otvara izvijačem i naglo ih zalupljuje uz strahoviti trijesak.
Primiče nam se pušeći i kašljući. U zadnje,  opljunu daleko od sebe i zape nogom za ivičnjak uz cestu, ali ne zaboravlja da se svima javi:
– Ej, vala! Zdravo, ljudi!!!
-Pošto su ti drva? – udjenu se opet Golootočanin.
-A tebi ću, bogomi, dat’ džabe – odgovori mu kamiondžija i sjede preko puta nas. Zatraži pivo, ali da bude dobro ledno – da se magli.
Eto tako, moja dobra! – reče konobarici Milovićki.
Hoće li još ko god naići, pitam se. U drugoj partiji stojim prilično dobro. Gila ode prema kuhinji. Onaj što lomi orahe izišao na cestu i zvijera nekud niz Grahovsko polje. Teška čamotinja izbija s njegovog donjeg kraja i iz pravca Bijele gore. Nije ništa bolje ni na drugoj strani – onoj prema Dragalju i Cucama. A jesenje veče da mu sami bog pozavidi! Plavi se nebo nad dalekim vrhom Orjena. Boja neba je kao da je neko po njoj tintu razlio, i sve se na njemu vidi, čak i jedan avion NATO – pakta.
-Nido bog da će u njega i Crna Gora – grom je spalio ako li bi!!! – viče jedan junoša koji takođe puši a da  ga ne gasi.
Golootočanin mudro ćuti i ponovo se primiče Šucu i Daniletu.
Danileta tapše po ramenu, ali ga ne bodri glasno. Nema rašta kad je svaku izgubio. Šuco mu veli: “Makni se otolen, prešjedniče. Samo smetaš i čojeka nagoniš da izgubi još  koju…!?  …Hajd’ idi kod ove dvojice! Ne znam čegovići su?”
Golootočanin zastaje iza mojih leđa. Zadovoljan je kako osvajam centar table. Ne suflira, ali pita je li to zbiljam lete avioni NATO – pakta poviše Orjena?
-Lete, lete – odgovara mu kamiondžija i dodaje: Evo su se svi odvojili od SR Jugoslavije. Niko neće s nama, k’o da smo šugavi!!!
Prešjednik zemljoradničke se nadovezuje i psuje Slovence đe su se prvi „razdružili“… Kinji i kikireze Makedonce, a onda, odjednom:
„Ček, ček! A oklen ste vas dvojica…?“ – pita Duleta i mene.
-Đede – velim mu ja: – Ovo vam je Slovenac, a ja sam Makedonac, inače živimo u Herceg-Novom…!!!
A on će na to ko iz topa: “Eeee, neka nas, neka nas, bogomi, ovđe sviju zajedno pa da lijepo poživimo u bratstvu i jedinstvu…!!!”

Na Grahovu, 1999.godine.

 

Orjen na zalasku

 

 

 

 

 

Tagovi: ,

 
 

Kalendar

June 2019
M T W T F S S
« May    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930