Poštovani pośetioci, objavljujemo bilješke Vojina Gajevića koje je priredio njegov unuk Stevan Gajević. Ovakve bilješke su veoma značajne jer otkrivaju nove činjenice o ljudima, mjestima i događajima. To posebno dolazi do izražaja u nedostatku istorijske građe, kad zapravo bilješke postaju na neki način osnovni izvor saznanja.

Objavljivanje sadržaja na našem portalu ima potpuno neprofitni karakter i služe isključivo u edukativne svrhe. Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa našeg portala i dalje reprodukovanje u drugim medijima bez odobrenja autora (priređivača).

 

Биљешке Војина Гајевића, предратног наредника ЈВ, активног учесника 13-јулског устанка, послератног мајора УДБ-е, надасве веома реалног човјека.

Овдје представљене забиљешке и сјећања, пронађене су у његовој заоставштини и од стране потписаног приређивача су веома мало или нимало кориговане у оном дијелу у којем је било нужно ради разумијевања појмова, или уопште ради разумијевања догађаја. Како год да изгледа ово је први текст и најстарији текст о селу Козица, и са наведеног аспекта довољно је значајан да буде објављен. Тачност текста је онаква како је то видио писац, а не како званична историја тумачи. Приређивач се трудио да поједине текстове уклопи у цјелину иако су често исти написани без редоследа онако како је аутор у том тренутку размишљао и поимао догађаје, често преклапајући тренутно са неким ранијим забиљешкама. Текст оригинала је откуцан на танком папиру, ћириличним текстом веома често прецртаван оловком са забиљешкама писаним руком. Такође текст није систематски обрађена цјелина која се може пратити у смислу књижевног или историјског записа већ херистоматија одређених чињеница које су комбиноване са размишљањима аутора. На многим мјестима текст је нечитак. Зато се приређивач трудио да текст представи као једну цјелину која има свој почетак и крај и која се може пратити кроз историјска кретања. Реална претпоставка је да је текст настао у периоду од доласка у Козицу када је отишао у пензију 60-тих година 20 вијека.

Приредио Стеван Гајевић.

 

Козица

Бити у Козици, родити се и одрасти а не мислити на њену историју немогуће је, многе стране у њој опомињу и привлаче и када би хтио да окренеш главу од ње. Велики зидови порушеног града-тврђаве, старих српских владара Немањића, порушени зидови великог манастира показују тешку прошлост овога краја. Са друге стране гробља и гробови расути дуж читавог села показују и старију и новију историју почев од Римљана, Грка (Ромеја – Византинаца прим.аут), па до задњег крвавог рата.

Поред старог Јерининог града тврђаве (Козник) који се диже са десне стране Кучаице (Козичка ријека) налази се прастаро гробље у које се сахрањују људи још из римског доба, о чему свједоче споменици из римског времена у доњем дијелу гробља, Овај дио гробља у народу се назива и грчко гробље, а што значи да се у њему сахрањивао старији народ који је прије Срба живио у селу. Поред гробља и Јерининог града пролази широки друм који се спушта преко Орлића (засеок) према Клекама и даље према Пљевљима. Народ обично говори да је овај пут чији су трагови и данас добро видљиви потиче од Турака и зове га царски, међутим модерна наука је са сигурношћу утврдила да је ово римски пут, односно да су га градили римљани. Раније док су људи сјекли шуму на Црном Врху, причали су да су наилазили на дијелове калдрмисаног пута. Најзначајнији и најмонументалнији споменик или остатак старог времена у Козици је Јеринин Град. Нико није сигуран када је град тачно настао и због чега, али га предање везује за проклету Јерину која је градила оваке граове широм данашње СР Србије и Босне. Ја сам мишљења, да колико добро познајем историју да је град настао раније и свакако није за вријеме Јерине јер нема историјских податакаа да је она владала у овим крајевима. Школовани историчари градњу града приписују Немањићима, када је Српска држава била највећа и најјача. Како се у подножју града налази рудник гвожђа који је кратко радио и послије рата вјероватно је да су они који су град градили хтјели да заштите рудник и рударе. Град је добро очуван и сјећам се да сам се као млад момак често пео на највећу кулу, која стоји и сада али се полако обрушава. Кад се сиђе у подножју града према Кучаици постоји једна велика површина као ливада, сада прилично обрасла шумом, али ако се пажљиво погледа виде се остаци веома старог насеља, међе и кућишта старих козичана који су овдје живјели, копали руду славили своје славе рађали се и умирали. Преко ријеке од насеља налази се рудник, сада у потпуности опустио, иако стручњаци кажу да је руда доброг квалитета. За село би било добро да се отвори овај рудник јер би млади остали на својим огњиштима и не би одлазили у потрази за послом у градове. Нико тачно не зна од кад овај рудник постоји. Ја сам разговарао са инжењерима који су ми рекли да је рудник старији од града… можда су рудник користили још стари Римљани јер су они живјели у Козици правили су пут, вјероватно због неког разлога а то свакако може бити рудник, јер других села као Козица има још па нису свугдје правили путеве.

КОМПЛЕТНЕ БИЉЕШКЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ
АКО КЛИКНЕТЕ НА ФОТОГРАФИЈУ КОЗИЦА

 

 

 

 

Tagovi: , , , , , , , , ,

 
 

Kalendar

November 2018
M T W T F S S
« Oct    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930