Vladimir KULJAČA

Atomsko sklonište

 

 

 
 

 
 

 
 

 
 

Upravni odbor Zbora radnih ljudi (ZBRLJ), počeo je da radi u velikoj ilegali, jer novi vlasnici prate svaki korak Zbora radnih ljudi (ZBRLJ-a), pa je ZBRLJ odabrao  gradsko atomsko sklonište, jer tu su, u potpunosti, van dometa novih vlasnika i ostalih, mnogobrojnih, doušnika.

• Boli, boliii ova demokratija, a posebno ova silna sindikalna bulumenta – ti silni muzičari i pjevači… prvi zakuka Baćo, vodeći sindikalac.

• Boli Evropa, a posebno Amerika! – uskače Gico, novopečeni sindikalac – tek što je položio zakletvu i nastavlja:

• Boli i srce i duša ali ovaj jadničak u tranziciji, a posebno privatizaciji – nije navikao bolom jauk da pokazuje, јеr daleko bi se taj lelek čuo – do vasione i još dalje…

• Stani! – zareža Banjo, predsjednik još se ne zna kojeg sindikata, i prekida Gica, pa nastavlja: „Izazivaš bogove, ovog puta naše domaće ali je dobro što nisi ošestao po Evropi, a posebno Americi!”

• Dobro, dobro, moj dobri narode… nakašlja se Garo, predsjednik Zbora radnih ljudi (ZBRLJ – a) riba se čisti od repa, pa ćemo malo zagrebuckati po repu, a glava, od koje sve boleštine i kreću, neka stoji…

• Velika riba, jede manju, manja još manju, a najmanja – pase travu! – šišti Banjo i nastavlja:

•  Treba obratiti pažnju na travu, jer zna biti vrlo kalorična…istina, ne možemo svi u vegetarijance, ali treba povesti, više, računa o travi i o tim najmanjim ribicama oću reći giricama, jer one su na cijeni… Zastaje da bi pitao jesu li pristigli svi pozvani delegati i kada je dobio potvrdan odgovor krene dalje:

• Ovakve tajnosti nije bilo  ni prije Drugog svjetskog rata (1941.) kada se stvarala KPJ (Komunistička partija Jugoslavije) … A, danas, ko god dođe, izvana, mi smo za njih luna-park, pa ih evo da se malo zabave i provesele … – Garo se drži svoga puta i zaokružuje  izlaganje:

• Obrisao guzu, jedan parlamentarac iz EU, i kaže:“Linjaš se mali…“ a neko iz delegacije šapuće: “Na svoju guzu dobro pazite, ode vam dok mignete, jer danas mazne ko koga stigne…“, Garo se nakašlje  i popije malo vode i dodaje povišenim tonom:

• Promijenite, već jednom, ovaj luna-park, ovog jadnička u tranziciji – posebno privatizaciji…Zapravo, promijenite narod, jer to će vam  biti puno  lakše! …

• Garo, đe si zabravio!? – opet Banjo upada u riječ – a, onda smanji tenziju i manje haluciniraj, a što je najbitnije – ne viči! Tranzicija, a posebno privatizacija – ne vole i ne trpe viku i halabuku, bez obzira što su tu sindikati da sve to poravnaju! Trebamo, da bismo opstali, malo više glumatati i kerebečiti se, pa smo im onda više simpatični i manje ćemo se linjati… Banjo širi ruke i tapše Gara po ramenu.

• Dok ste vi govorili, ja sam slušao i dok sam slušao vi ste govorili…javlja se Tanjo, koji zna biti opozicija i samome sebi i nastavlja:

– Sve smo mi ovo preveli na nama dostupan jezik: ko zdipi zdipi, pa im se vidi po nogama da ne možemo igrati s njima –  ko će bolje, neka mu bude i šire polje… I zamislite, dame i prisutna gospodo, skupismo se da na ovakav način odamo priznanje godini 1886. kada je počeo da se obilježava PRVI maj – međunarodni praznik rada, kada se u Čikagu okupilo četrdeset hiljada  ljudi tražeći bolje uslove života i danas su svi ljudi, širom svijeta, izašli na ulice – osim nas na vjetrovitom Balkanu – koji to rade u jednom  skloništu – i to atomskom! I evo đe smo došli poslije više od sto godina čikaške škole, a Čikago je danas treći grad u Americi i najpoznatije svjetsko središte – po svim pitanjima! Neka nam živi, živi rad! – zapjeva Tanjo i pjesma je brzo osvojila – sada već čuveno sklonište.  

• Direktori su dali uzbunu i svuda vas traže…zadihano ulijeće kurir Maćo i tako prekida sastanak međuregionalnog  ZBRLJA-a (Zbor radnih ljudi)…

• Sjutra nastavljamo i zapamtite đe smo stali, kako ne bi gubili vrijeme! – Banjo se žurno pakuje i uzima ključ od skloništa…

 

Ilustracije Zulfikar Zuko Džumhur – Pisma iz Azije