Vladimir Kuljača

BROD TEATAR – EGZIBICIONISTI…

(Radio, TV i scena)

 

 

( Prikazanje – u pokušaju, pola koraka do mjuzikla ali autor nije uspio osvojiti vlastite songove, pa  ostaje –  prikazanje… )

 

Lica:

KOMANDANT BRODA TEATAR, SAVJETNIK, DIREKTOR DRAME, direktor baleta i direktor opere, direktor arhiva, direktor muzeja, narodni pjevači, bend, osoba u bijelom koja šeće tokom predstave, Lala i Sosa (hrvatska, mađarska, rumunska granica i granica – Zemun polje, admiral (kom. Mornarice), generali (kom.kopnenih sanga i kom. vazduhoplovstva), raja, puk, koja glumi, pjeva i  statira…

Sve je  u karnevalskom stilu, a lica su obučena u raznim djelovima uniformi, zatim u teniskoj opremi, fudbalskoj i vaterpolo (nijedna oprema nije kompletna), tu su i maškare…Grupice, vježbaju narodnu i zabavnu muziku, operu, ples, balet, glume,…

– dominira karta Vojvodine, zastava Vojvodine i zastavice EU i Amerike.

(osoba u bijelom cijelo vrijeme nosi uređaj i vrši razminiranje i dekontaminaciju – dok vrši dekontaminaciju i razminiranje i dok upisuje podatke, s vremena na vrijeme čuje se eksplozija, a on  govori: “Ptice spolja, unutra bi htjele, a koje su unutra te napolju žele” (Jovan S.Popović)

 

Vladimir ispred vlaka

 

 OSOBA U BIJELOM: (vrši razminiranje i dekontaminaciju) “Ptice spolja, unutra bi htjele, a koje su unutra te napolju žele…”

Svako ima svoj  BROD TEATAR. Slovenski je u sumagalici, pa se čuje, s vrema na vrijeme, rog za maglu – ali hrvatski, bosanski, crnogorski, makedonski, kosovski, srpsko-vojvođanski – plove punim jedrima – bez roga za maglu.

Svaki se brod utrkuje da politički jezik bude što više dizajniran, pa tako i što više nerazumljiv – za običnu raju! Laž zazvuči kao istina i zato pazite kome ćete dati svoj glas, “ptice spolja, unutra bi htjela, a koje su unutra napolju žele…” tako Evropa kaže! Traži se projektni tim kako bi odredio dijagnozu ovih brodova – egzibicionista, ali i njima (projektanom timu) je potrebna, interkontinentalna, dijagnoza…

*

GENERALI: (admiral i general vazduhoplovstva – kasnije im se pridružuje i general kopnene vojske, u starim uniformama, prekriveni odlikovanjima, tako da odlikovanja pretežu i zanose ih, čas na jednu čas na drugu stranu, pa onda naprijed i tako se klate i teturaju – pod teretom odlikovanja)

GENERAL (1): (naprijed-nazad- lijevo-desno, nekako stane – promuklim glasom) Od balkanskih ratova, težeg trenutka nisam imao!

ADMIRAL: Gospodine generale, ono nije ni primaći ovom današnjem zadatku…(takođe se klati, pod teretom odlikovanja)

GENERAL(1): Smotra jedinica! (0bojica pjevaju: “a, sada idemo dugo, dugo – oslonjeni jedno na drugo…a sada idemo dugo, dugo…” odlikovanja ih “nose”)

GENERAL (1) -staje malo zadihan) Vazduh spreman!

ADMIRAL: (staje mirno, ali teško) Gospodine generale, kopno spremno, rijeke teku prema – s njima i BRODOVI!

GENERAL(1) Brodovi?!

Balkanski stampedoADMIRAL: Brod-teatar je komandni brod! Da vidite to remek djelo naše, bivše, brodogradnje – oću reći našeg življenja… slovenski brod tetar u sumaglici se nadzire – i vješto se kamuflira, ali  ostali brodovi teatri: hrvatski, bosanski, crnogorski, makedonski, kosovski i normalno srpsko-vojvođanski, plove punom parom s razno-raznim piruetama i ništa ih ne može iznenaditi! Već čvrsto gazimo, tj.plovimo, istorijsko-vjekovnim, koridorom:London-Pariz-Beč-Pešta-Carigrad i… i?!

General (1): Odlično, gopodine admirale! (ide, zanosi se od odlikovanja) Taj naš brod-teatar i ostali teatri  ljepši su i jači od  Titanika i  kada bude uplovio bačkim kanalom prema onom istorijsko-vjekovnom evropskom koridoru – ima svi naglavačke da se postave! (idu, zanose se, i pjevaju: “…kud plovi ovaj, kud ljude odnosi sad…”(naglo stanu)

General (1) Greška u koracima! (marširaju, hvataju korak – staju i pjevaju): “…kad naš brod (stanu i izgovore: Teatar i nastave s pjesmom) krene, krene – na jarbolima stojimo mi…to nisu jedra moje brodice, već to su gaćice…(naglo stanu, odlikovanja ih zanose)

General (1): Uh…gdje odosmo admirale!?… To je za nas davno zavaršeno vrijeme (toči piće, za obojicu i pjevaju: Stanite dani, stanite noći… zastani, zastani te barem malo – ponove i opet zastanu) više i ne znam kako izgledaju… mislim na gaćice (kucnu se i malo popiju)

ADMIRAL: (malo se zaljulja, sada i od pića ne samo od medalja) Ni ja, ako  nećemo da se lažemo… Desnim krilom – sredina- pravo…gospodine generale uplovaljavamo u Crno more…

GENERAL(1): Desno pet, sredina-pravo, a kada doplovimo ispred Giblartara – javite mi! (odlaže čašu)

Admiral: (štrecne se) Ispred Giblartara!? Gospodine generale…

General (1): Da, baš tako! Što se čudite!?

Admiral: Ispred G-gg-iii-blartaraaa…gospodine generale !? (uzima maramicu i briše čelo)…

General (1): Bacićemo mreže – ispred Giblartara…

Admiral: (krsti se) Mreže, ispred Giblartara!?

General (1): Tako je! I kada se pojavi neki Amer, Englez, Talijan, Njemac ili Francuz  samo će se zapraćakati u mrežu…

Admiral: (padne, ustane) Gospodine generale…

GENERAL(1): Zar se ne sjećate, da sam na toj giblartarskoj mreži odbranio i zaradio čin generala! Tri sam broda ulovio: francuski, engleski i normalno američki…

GENERAL (2 – dolazi ljuljajući se) Da, da, sjećam se….a ja, osvojih generalski čin, na ovčjem loju i to baš sa Amerima! Dao sam da se svi aerodromi namažu ovčjim lojem, a sa strane takođe mreže, ali čelične i kako je koji avion sletio, klizao je i koprcao se u mrežu…

General(1 – smije se) I onda smo komandnom kadru, ugrađivali čipove, u malom mozgu gdje je centar za ravnotežu…i tako samo znali što rade, što misle, što namjeravaju, što mi da mislimo i čemu da se nadamo…

General(2): I onda?! (sada se i on smije)

General(1): Neko nam je podmetnuo pokvarene čipove, pa su signali preusmjeravani, tako da su oni odjednom znali što mi mislimo, što radimo, što namjeravamo, kad kakimo, kad piškimo, a kada i jedno i drugo…

General(2): I što sad, gopsodine generale, kada su nam se čipovi pomiješali…

General(1): Udri brigu na veselje…(pjevaju: “…kud plovi ovaj brod (zastanu i izgovore:TETAR), kud ljude odvode sad…kad naš brod krene, krene na jarbolima više ne stojimo mi…”(operski)

General(1): Gospodine generale, izvadite poziciju!

General(2): Gospodine generale, izvađena pozicija kaže da smo na čekanju!

General(1): Čekanje?! Kakvo čekanje, generale, ako Boga znate!?

General(2): Čekamo da se kompletira BROD TEATAR!

General(1): Kako?!

General(2): To više ni nebo ne zna…(pjevaju: “…i samo je nebo, i samo je nebo – iznad nas… ponove refren” (naglo staju)

General (2): Gospodine generale, predaleko smo otišli…na ovaj način ne možemo pomoći u kompletiranju TEATRA!

General(1): Možemo i te kako možemo i to baš na ovakav način! Mi smo gerilci i desantna jedinica! Napali smo Amere i oni se povlače, a i mi se povlačimo, ali mudro! Povlačeći se, bacamo mreže i kada krenu u kontranapad, a krenuće to je i više nego sigurno – počeće da se praćakaju… i dok se otpetljaju mi jurišom na Evropu…

General(2): Mijenjamo li kurs TEATRU?

General(1): Ni slučajno, tek bi se onda izgubili, jer nama najviše odgovara da budemo kao ždral u magli! (čuje se Edit Piaf – himna ljubavi)  

Gdje smo ono stali?!

General(2): Na gaćicama!

General(1): Na veslima, Bog s Vama generale! (idu i pjevaju: “…to nisu vesla moje brodice, već to su, već to su, već to su…” (staju s pjesmom)

Krečana, gospodine generale…već nam davno služi da kroz njega pustimo malo vode, a i to ide sve teže…(uzima čašu s pićem)

General(2) – udari se šakom u prsa, zakašlje se, zatetura  i nekako stane i sjedne) Još mi možemo, nismo mi još za staro željezo…premda su i brodovi kao i ljudi, pa tako i ovaj BROD TEATAR! (ustane, udari se šakom u prsa, zakašlje i naglo sjedne) Još mi možemo…nismo slučajno u ovom TEATRU…  (kud plovi ovaj brod, kud ljude odvode sad… kud plovi ovaj brod… samo je nebo, samo je nebo iznad nas, ali ni ono ne zna što će sjutra s nama biti…plešući i pjevajući – dok odlaze odlaze sa scene ponavljaju: Mora da smo dosta griješili kad imamo ovakvu pjesmu)

NOVA SCENA

OSOBA U BIJELOM:(ide s opremom za dekontaminaciju i razminiranje) “Ptice spolja, unutra bi htjele, a koje su unutra te napolju žele…Brodovi plove, mimoilaze se, zastanu kako bi se pozdravili i idu dalje – uzvodno i nizvodno – sa dizajniranim jezikom…

Dobrodošli!

Herzlich willkommen!

Udvozoljuk!

Welcome!

Vitajte!

Vitejte!

(više lica nose transparente – odlažu ih, svako stoji kod svojega transparenta. Dolazi novo lice. Svi staju mirno)

Komandant TEATRA: Spremni?

Svi: Spremni gospodine komandante!

Komandant BRODA: Da vidimo s kojim snagama raspolažemo! Prije toga da vas obavijestim da se naše eletne jedinice već nalaze na terenu i to u dubokoj, demokratskoj, pozadini – naši gerilci i desantne jedinice već nanose velike gubitke protivničkoj strani!  Pa, krenimo nekim redom – riječ ima direktor arhiva!

Direktor arhiva: BROD TEATAR  je za nas, bio i ostao most koji spaja srednju i zapadnu Evropu, sa bliskim i Dalekim istokom! (izlazi novi učesnik – direktor muzeja)

Direktor muzeja: Zaboravili ste napomenuti na jedan od najstarijih plovnih kanala u Evropi – veliki Bački kanal, s kojim se ide na bliski, a potom i Daleki istok!

Komandant: Odlično!  Neka nastavi direktor arhiva…

Direktor arhiva: Mi ćemo, tim najstarijim bačkim kanalom – uploviti u Evropu! Jedni su već uplovili, a drugi se pripremaju za uplovljenje!

Komandant: Prije toga, mislim prije nego isplovimo našim kanalom – moramo kompletirati TEATAR!

Splav meduzaDirektor arhiva: Bez Jugoslovena, bez jugonostalgičara! Koje je ovo silno multietničko bogatstvo, šarolika snaga, kada BROD krene  prema Evropi: Crnogorci, Mađari, Albanci, Bošnjaci, Bugari, Bunjevci, Vlasi, Goranci, Makedonci, Muslimani, Njemci, Romi, Rumuni, Rusi, Rusini, Slovaci, Ukrajinci, Hrvati, Česi…

Komandant: Dobro je!

Savjetnik: Moramo postaviti, gospodine komandante, zastavu  od 200 meteri kvadratnih?!

Komandant: Od 200 kvadratnih meteri!?

Savjetnik: Da, upravo tako!

Komandant: A, da u pravu ste…To su već uradili drugi TEATRI, jer autoritet našeg BRODA raste, a s njim i autoritet zastave!

Savjetnik: BROD je prolazio kroz razne periode, ali simboli se nisu mijenjali!

Komandant: I zato moramo biti ponosni na naš TEATAR!

Savjetnik: Još od Rimljana –  mi imamo TEATAR…

Komandant:  Polako, predaleko ste otišli…(ide okolo i maše rukama)

Savjetnik: Moramo, da bi razumjeli današnje vrijeme…Nema problema, možemo krenuti i od keltskih plemena kada smo, isto tako, imali TEATAR!

Komandant: To je isto!

Savjetnik: Dobro, onda je najbolje da krenemo od godine 1867. Kada je nasatala Austrougarska monarhija pa do 1918. kada se pojavila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca –  kao za početak?!

Komandant: Tako već može, ali ipak tu mi nešto fali…(češka se po bradi)

Savjetnik: Ipak, moramo krenuti od Rimljana!

Komandant: Krenimo!

Savjetnik: Rimljani su, za razliku od svih kasnijih vlastodržaca, uključujući i ove današnje, bili kao mašina, koja sve melje – ispred sebe! Istina, imali su manjak emocija kao i ovi današnji…

Komandant: Znači, brod je počeo da se gradi još za vrijeme Rimljana!

Komandant: Sa ovoga komandnog mosta poručujemo Beču, Pešti, a posebno Beogradu: dosta, i previše smo bili u polukolonijalnom položaju! (pjevaju: “…budi se Istok i Zapad, budi se Sjever i Jug…Oj, teatar ljepo ti je ime, ljepo ti je ime, ko se ne bi ponosio time…Ko te ima, taj te nema, ko te nema taj te sanja, a ti o tome pojma nemaš – teatar moooj…”

Savjetnik: Taj prirodni most, taj Bački kanal, koji spaja Srednju i Zapadnu Evropu sa Balkanom, bliskim istokom, a posebno sa Dalekim – treba iskoristiti, treba iskoristiti naš brod!

Komandant: Mi smo posebno osjetljivi na teatre…

Savjetnik: To je, već, daleka prošlost…gospodine komandante, ne živi se od prošlosti…

Komandant: Ne živi se od prošlosti, ali se uči za neko buduće vrijeme! Ko mi god spomene riječ teatar, pa makar to bio i evropski – ja skočim kao da sam ugledao dva gladna vuka!

Savjetnik: To je isto kao da govorimo o Rimljanima ili Keltima!

Komandant: Molim Vas, sve  možete pričati i objašnjavati, ali strogo izbjegavajte riječ teatar! (zamuckuje, maše rukama, ide okolo – nervozno)  Udari mi krv u glavu, izgubim moć govora, blokiram i neznam da se ponašam i neznam što govorim… jednostavno naiđe mi žuta minuta…

Savjetnik: U redu, gospodine komandante, ubuduće  bez teatra!

Komandant: Vi možete reći teatar i to uporno ponavljati, ali podvucite – da je to  evropski teatar i to još brod!

Savjetnik: Razumijem, gospodine komandante, a sada bi mogli preći na pripreme – za popunu kadra?!

Komandant: Svakako, svakako gospodine savjetniče…(trlja ruke i ide okolo) Već smo daleko odmakli, naše elitne jedinice već su na terenu… (komandant i savjetnik odlaze pjevajući: “…ko te ima, taj te nema, ko te nema taj te sanja, a ti o tome pojma nemaš –brode moooj…”

NOVA SCENA

OSOBA U BIJELOM: (ide s opremom za dekontaminaciju i razminiranje) “Ptice spolja, unutra bi htjele, a koje su unutra te napolju žele...”

(pojavljuju se generali, sada su pojačani s generalom kopnene vojske i pjevaju: “…kad naš brod krene, krene, kad naš brod plovi, plovi…”

General (1): Desnim krilom! Sredina! Korpus stoj!

Admiral: Konačno smo u punom sastavu – pristigao nam je komandant kopnenih snaga!

General (3): maše rukama ide okolo, zanose ga medalje i ordeni) Konjica, strijelci, kopljanici…(stane, zadihano) i normalno mačevaoci! Oj, narode – snago moja…(pjevajući marširaju: “…kad naš brod krene, krene…kad naš brod plovi, plovi…”

General:(3) Konjica naprijed – ostali stoj… (marširajući odlaze).

OSOBA U BIJELOM – prolazi s aparaturom, vrši dekontaminaciju i razminiranje – ništa ne govori

(Pojavljuje se komandant i savjetnik)

Komandant: (trlja ruke) Tako…radimo već punom parom, a sada da vidimo što i kako rade naše ostale elitne jedinice!

Savjetnik: Krenimo nekim redom, gospodine komandante…

Komandant: Svakako, svakako… pozovite mi direktora drame!

Savjetnik: (drži megafon) direktor drame, direktor drame, neka se hitno javi direktor drame – prijem! (dotrčava direktor drame, staje mirno)

Direktor drame: Vaše Visočanstvo…(obraća se i komandantu i svajetniku) dozvolite da u Vašu čas – krene dramska parada!

Komandant: U čast kompletiranja BRODA TEATRA, u čast Evrope i, normalno, Amerike – krenite!

Direktor drame: Džandrljiv muž i Jovan Sterija Popović – neka krenu! (izvodi se jedan odlomak. Plješću učesnicima, a oni staju sa strane)

Direktor drame: (govori iz Džandrljivog muža) “…U ovoj kući mora sve naopako da ide…Maksime, budi jedan put pametan!…umrla je pravda, zvonite”!… (zastane). To nisam ja rekao i to nisu moje reči da me policija ne bi privodila radi verbalnog delikta! Neka na informativni  razgovor privode Jovana Steriju Popovića!

Zuko Dzumhur - crtez 1Komandant: Stop! Stop! Stanite! U ovoj kući ne mora i ne može – sve naopako da ide! Sa jednim takvim sloganom ne možemo brod popunjavati, o Evropi da i ne govorimo! Ono da budemo barem jedanput pametni – to može, to je jako dobra stvar i to gurajte i uporno ponavljajte! A, što se tiče onoga da je umrla pravda i zvonite…to treba malo ublažiti, jer nije dobro da u demokratiji, koju smo tako viteški izborili, u jednom višestranačju, gdje mazne ko koga stigne, nije dobro da mašemo s tom pravdom i još da zvonimo… To što je Sterija rekao, to su bila druga vremena, drugi običaji…

Savjetnik i direktor drame:(jednovremeno, klanjaju se i ponavljaju) Kako Vi kažete, gospodine komandante…upravu ste gospodine komandante, to su bila druga vremena, drugi običaji, vremena bez demokratije i višestranačja…ali i onda je guza odlazila, samo na malo drugačiji način, ali je odlazila…

Komandant: (podigne ruku) Dobro je, “džandrljivog” smo obradili!

Direktor drame: Neka krenu Glembajevi i gospon Krleža, a neka se priprema Mera za meru i gospodin Viljem Šekspiiir! (direktor izvodi jedan odlomak) “...jedne noći, kasnog ljeta, godinu dana prije rata…(stane i objašnjava) Znate, to je prije 1.svjetskog rata, a ne 2. ili ovog…da ne kažem kojeg…”

Komandant: Dobro je, jer moglo bi sve to da atrofira…

Direktor drame:(nastavlja) “...u noći između jedan i pola tri, onda između pola tri i pola četiri, i na kraju oko pet...”

Savjetnik: Neke stvari ublažite, promijenite, jer ni Krleža nije što je nekad bio! Nikad nije bio lak za čitanje, a posebno danas!

Komandant: Kraj promijenite, a može i bez kraja!

Direktor drame: Mislite ono: “…gospon doktor...”

Komandant: Stop! Stop! Stanite, ni riječi više! (direktor drame se trgne i staje mirno)

(prilazi mu i tihim glasom) zamislite da tako završimo, mislim na Glembajeve i kraj predstave, likvidirali su barunicu…(prekrsti se) Bože nas sačuvaj…Barunica Castelli, neka nastrada, recimo, u nekoj saobraćajki, a neka je igra neka zgodna pjevačica!

Savjetnik: (trgne se) Pjevačica!? (protrlja uši)

Komandant: Dobro ste čuli!

Savjetnik: (još je zbunjen) Barunica Castelli… neka zgodne pjevačica?!

Komandant: Pa, i mi možemo naći neku našu, ako Boga znate!…

Savjetnik:  Komšije bi  skočili, jače i teže nego 1941.!

Komandant: Kako bi to počelo da ječi i huči…još uvijek je to ključajuće grotlo vulkana!

Savjetnik: Da, u pravu ste, neka bude kao da stavljate ruku u dijamantski rudnik!

Direktor drame:(ide i češka se po glavi) Ali, to onda više nije Krleža i Glembajevi?! Za ime Isusovo…barunica Castelli, pjevačica, saobraćajka!?…

Savjetnik: Ostavite se Barunice, ako Boga znate!

Direktor drame: Ne mogu!

Komandant: Ko će Vas pitati i ko, uopšte, može znati da to nije Krleža i Glembajevi! Ljudi vole i žele – promjene, pa makar to bio i Krleža! To će znati samo režiser to jest ja i Vi –  gospodine direktore!

Direktor drame: (nastavlja) ¸¸…kako kokoš pred jastrebom, tako ste se vi sakrili u svoje laži… mutno sve to u nama…¸¸

Komandant: (skače) Molim, molim, nisam dobro čuo, hoćete li ponoviti!?

Direktor drame: To je Krleža rekao, isto kao Jovan ono…

Komandant: Makaze! (savjetnik trči i donosi makaze i list papira. Komandant energično uzima makaze i energično sjecka papir) Ovako, ovako se rješavaju takve i slične stvari! Makaze sve rješavaju! Ovako se rješava i pravi istorija, prave se i rješavaju biografije…Pa, kako je Aleksandar Makedonski, riješio Gvrodijev čvor?! Tu Krležinu kokoš, tog jastreba, a posebno to mutno sve u nama…  (vraća ih savjetniku s napomenom: “Neka tu budu, neka su mi na dohvat ruke…”)

Direktor drame:(sliježe ramenima) Svakako, svakako, gospodine komandante, fala Bogu, da znam, a bolje bi bilo da ne znam… Uzeo je mač i bap…puknuo po ČVORU  i tako je sve riješio… mislim na Aleksnadra Karađorđevića, oprostite…Makedonskog(duboko uzdahne) Kako Vi kažete, gospodine komandante… (uzima makaze) Šekspira i ¸¸mera za meru¸¸ (reže papir) To ću ja srediti, pa makaze su vrlo zahvalna stvar i onome ko ih je izmislio treba mu podići spomenik! (zastane) Pa, i onome ko je izmislio MAČ! (odlaže makaze, čisti ruke) Ali Krleža i Baronica Castelli…

Komandant: Prestanite već jednom s Krležom i tom Baronicom!

 Direktor drame: (sliježe ramenima) Dobro, dobro, nije baš dobro, ali kako Vi kažete…(trgne se) A, sada, gospodine komandante, dame i gospodo: POLJUBI SJAJ UGASLIH ZVJEZDA! Normalno, riječi su suvišne, ali iz scenskog pokreta – sve će vam biti jasno! ¸¸…meni nemoj da šećeriš kafu

Savjetnik: Oprostite, kavu, kafu ili kahvu?

Direktor drame: Donesite mi čaj…

Savjetnik: indijski, kineski, ruski ili narodni?!

Direktor drame:(duboko uzdahne) Čašu vode, moliću lijepo…voda ne može da asocira…

Komandant: Atrofira…(trlja, zadovoljno, ruke) Hvala, gospodine, zadovoljan sam vašom elitnom jedinicom! (rukuju se, direktor drame postrojava svoje učesnike i marširajući odlaze sa scene)

Savjetnik(uzima megafon) Skoro, pa zaboravih – neka se hitno javi STERIJA! STRERIJINO POZORJE!

(istrčava direktor) Čekam, evo cijelu noć i dva dana!

Komandant: Izvolite, ali bez prevelikog uvoda!

Sterija: Znate, tu je VAŠAR SNOVA, a VOJVOĐANSKA RAPSODIJA,  bila bi nam udarna, inače, svako ima svoju RAPSODIJU …

Komandant: Može, ali sigurno će biti neke kompilacije u odnosu na izvorno izvođenje…

Sterija: Nema potrebe, neka Evropa, a posebno Amerika vide kako izgleda jedno veselo, vojvođansko,  ljudsko biće...(zatamljenje pozornice, čuju se vapaji, kašalj, molitve, gomile ljudi koja ne zna gdje putuje,kolosjeci, raskrsnice – neizvjesnog života…)

Komandant: Neka ovo bude – bez komentara, jedan moderan, alterativan, izraz, a mi i na to imamo pravo…(kucaju se  i malo popiju)

Komandant: Puno ste mudriji, nego što sam mislio i kako su mi vas drugi opisivali…(Sterija, sliježe ramenima, češka se po glavi i stomaku)

Sterija: I Jovan Popović Sterija, bio je takav – neuhvatljiv, nepredvidljiv…

Komandant: Poslije STERIJE, recite mi savjetniče kakav je snimak BRODA, ujedno i Evrope?!

Savjetnik: Upravo sam dobio najnoviji vazdušni snimak TEATRA, pa tako i Evrope, kao da sam znao da će bogovi upravo to zatražiti! Vazdušni snimak kaže: Brod je i mravinjak i pčelinjak i veliki se transparent, diže  do neba, pa još i dalje: SPLETKARENJE S EVROPOM!…A onda, sasvim slučajno i neočekivano i nenajavljeno se pojavljuje transpasrent: MAMUZANJE TEATRA!… A, onda se čuje, onako ispod glasa, pjesma:¸¸Da nam živi, živi rad…¸¸

Komandant: To SPLETKARENJE, malo ublažite, ali zato ono MAMUZANJE…znate, onako po vojvođanski… da je prepoznatljiv vojvođanski senzibilizam…

 Savjetnik:(drži megafon i dalje nastavlja) Svakako, svakako, gospodine komandante, to nam je primarni zadatak – onako po vojvođanski… vojvođanski senzibilizam…(malo zastane, duboko uzdahne) Direktor baleta, direktor baleta, neka se hitno javi – prijem!

Direktor baleta:(dotrčava i staje mirno) Balet je u punoj pripravnosti – gospodine komandante!

Komandant: Izvolite! (sklanja se sa strane)

Direktor baleta: Esmeralda, po romanu Viktora Igoa: Zvonar Bogorodične crkveee¸ (izvodi se odlomak, pljesak i staju sa strane) Ovo će biti vojvođanska zvona!

(direktor baleta nastavlja: A, sada gospodine komandante i prisutna gospodo: PIPI DUGA ČARAPAAA… (odlomak, pljesak, staju sa strane)

Direktor baleta: I za kraj, gospodine komandante i prisutna gospodo: OŽALOŠĆENA PORODICAAA…

Komandant: Stop! Stop! Stanite!

Direktor baleta: Stao sam, gospodine komandante!

Komandant: Bez ožalošćene i to još porodice! Treba da se vidi da znamo i da se radujemo i normalno i tugujemo, ali naglasite, onim zadanim koracima, pokretima, piruetama a posebno skokovima  – da je ovo Grad,  svjetlosti, a ne patnje i tuge, i još nam, samo, fali ožalošćena –  i to još porodica –  a žuaraimo u evropski zagrljaj!?

Savjetnik: U pravu ste, gospodine komandante, reći će pa što  brod teatar jednoj ožalošćenoj, i to još, porodici, a Evropa, što će tek ona reći, a na Ameriku…(hvata se za glavu) nešto tako nesmijem ni pomisliti…

 Komandat: Izvanredno, gospodine savjetniče…vidite, toga se ne bih sjetio…

Savjetnik: Tu sam ja, gospodine komandante! Ni ptica ne može poletjeti ili negdje preletjeti! Spavam, gospodine komandante, otvorenih očiju – kao zec!

Komandant: Hvala, hvala, dragi naš savjetniče…(obraća se direktoru baleta) Kolega, možete povesi Vašu jedinicu i neka bude u najvećem stepenu pripravnosti!

Direktor baleta(komandnim glasom): Sredina – pravo! (odlaze, izvodeći svoje odlomke)

Savjetnik:(drži megafon) direktor opere, direktor opere, neka se hitno javi – prijem!

(Istrčava direktor opere i snjim učesnici (odlomak:SLIJEPI MIŠ. Zastaju) direktor opere: Gospodine komandante i prisutna gospodo! Gledate i slušate odlomak iz Štrausove operete: SLIJEPI MIŠ! (nastavljaju sa izvođenjem, pljesak – staju sa strane) Inače, slijepi miš ili šišmiš, jedini je sisar koji leti! Ispuštaju neke čudne krike, imaju izoštreno čulo sluha, ali zato slabo vide…Imaju duboki zimski san, a onda u velikim grupama – vise naglavačke – kao mi, što već godinama – visimo naglavačke, gospodine komandante i prisutna gospodo…

Komandat: Bez uvoda i suvišnih napomena – gospodine direktore! Smanjujete moral i borbenu gotovost svoje jedinice i  to baš sada kada trebamo biti jedinstveni i cjeloviti – jer onda sve možemo!

Direktor opere: Primio k znanju gospodine komandante! A, sada VJENČANJE (odlomak, pljesak – pridružuju se kolegama)

 Komandant:(vrti glavom) Vaša mi je jedinica najranjivija, s njome bih mogao imati najviše problema – kada krenemo u napad!

Direktor opere: Kakao to mislite!? U pitanju su sve sami profesionalci!

Komandant: Slijepi miš, Vjenčanje i na kraju Raj…Može, ali bez one napomene o šišmišima! Znate to može da atrofira…

Direktor opere: Da, gospodine komandante, može da asocira… kako Vi kažete, gospodine komandante… RAJ, ali ne bilo koji – nego od Crnjanskog!(sjeda za klavir i pjeva: “...voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli?…” (prstima pređe preko dirki, ustaje, pokloni se i izgaovori) Ma charry…(odlazi s pjesmom sa svojm ekipom)

Komandant: (plješću i on i savjetnik) Izvanredno! Bravo! Bravisimo! (trlja ruke) Ko nam na put može stati! Ali, bez obzira na ovaj RAJ, koji nas čeka ja i dalje mislim da bi moglo da atrofira, gospodine direktore operske arije!

Direktor opere:(zastaje) Ako mislite da kržljamo, da će izazvati kržljanje i zakrečenje krvnih sudova, posebno cirkulacije i dotoka krvi u mozak – onda ste u pravu… Ali, ja ostajem i dalje pored asocijacije…

Komandant: (smješka se i maše prstom) To bi ipak moglo da atrofira! Idemo dalje, kakav nam je mjuzikl?

Savjetnik: LUTKA S NASLOVNE STRANE!

Komandanat: Odlično! Da onako provejava BROD TEATAR, a  posebno se nadzire evropski brod teatar   i  malo više američki…To prepustite našim slikarima… Tu je ravnica, sokaci, salaši, čardaci, ritovi pejsaži, posebno portreti i to ovih današnjih – egzibicionista …sve to obuhvaćeno kompozicijom gdje provejava, ono što maloprije rekoh…

Savjetnik: Izvanredno, gospodine komandante! Takav, kao Vi, rodi se jednom u sto godina… (malo zasatane, odmahne rukom) Ma, što u sto u…u dvjesto, tristo godina…

Komandant: Polako savjetaniče, još nije vrijeme za slavlje, pohvale, nagrade, … Idemo dalje!

Savjetnik: Trifkovićevo LJUBAVNO PISMO?!

Komandant: To može!

Savjetnik: LUDI OD LJUBAVI, i Sem Šepard?!

Komandant: Odlično! Samo malo posolite hoću da kažem dosolite, jer već je presoljen taj BROD, oću reći to pridruživanje i razno-razni paktovi… mislim, znate već što mogu da mislim…  da se osjeti, ali ne previše, ta ¸¸luda ljubav¸¸ za Evropom i na kraju, što je i normalno treba da se vidi i osjeti Amerikaaa! (pjevnim glasom)

Savjetnik:(smije se)  Naravno gospodine komandante, pa nećemo valjda dozvoliti da nam tamo neki stranac objašnjava za koga smo i za što smo skoro pa otkačili za Evropom, a posebno Amerikom… i tu je: ŠEST LICA TRAŽI  EVROPU, a onda AMERIKUUU?!

Komandant: Izvanredno! To neka se najbolje uvježba, s tim licima koja traže – ono što ste nabrojili, a onda ćemo uploviti u Brisel, BEČ, PEŠTU…

Savjetnik: U Beč, Peštu!?

Zuko Dzumhur - ilustracija 2Komandant: U Brisel! Posebno će nam biti interesantan Hag, Strazbur, Berlin, Pariz, London, skoknut ćemo malo i do Moskve, nju smo već davno osvojili, ali tako da joj se malo zahvalimo da nas više ne brane, da nas više ne vodaju, neka nas puste da malo idemo i sami… a onda svom silinom udaramo  na Vašington, a Evropa pada kao zrela kruška! Svi putevi vode u Vašington, tu je sudar i zapadne i istočne civilizacije…(zapjeva: “…ke bella Amerikaaa…vedrai, vedrai” a onda zajedno: “…ke bella Amerikaaa...”

Savjetnik:(češka se po glavi, a onda pjevuše) “…ko te ima taj te nema, ko te nema taj te sanja, ko te sanja taj te ljubi, a ti Ameriiikooo – o tome pojma nemaš...” (istovremeno marširaju admiral i generali i pjevaju istu pjesmu – maraširajući, napuštaju scenu)

Savjetnik: Naši specijalci, vrlodobro napreduju!

Komandant:(širi ruke) Što samVam rekao…(zadovoljno trlja ruke)

Savjetnik: Da, nisam Vam rekao tu je i BALKANSKI ŠPIJUN!

Komandant:(trgne se) Balkanski!?

Savjetnik: Balkanski! Jedna od najizvođenijih predstava na ovim, sada već bivšim, prostorima!

Komandant: Malo je isprevrćite, tako da bude ZAPADNOBALKANSKI ŠPIJUN! Naš lokalni, regionalni…

Savjetnik:(češka se po glavi, malo je zbunjen) Zapadnobalkanski?! Da bude špijun, ali zapadnobalkanski!?

Komandant:Upravo tako! Lakše ćemo ostvariti kontrolu s brodom, a onda nad Evropom, a posebno Amerikom – kada se pojavimo kao zapadni i to još – balkanski!

Savjetnik: Pa…(malo zastane) znate da ste u pravu…kad kažemo zapadni, nekako ljepše zvuči, riječ pjeva – sama po sebi! (ushićeno) Zapadni, zapadno, zapadni, zapadno, onda dodamo, onako kroz zube smrsimo: ZAPADNO (podvikne, i ponovi, a onda tiho balkasnki (i još tiše) špijun…

Komandant: Dobro je! To još malo uvježbajte…(toči piće – za obojicu kucaju se i nazdravljuju) Znate, trebamo zbuniti komšije tako da neznaju što mi to zapravo radimo i što spremamo, jer mogli bi nam pomrsiti račune – posebno kada krenemo na Evropu, a o Americi da i ne govorim!

Savjetnik:(malo je zbunjen)  Zbuniti komšije, tako da neznaju naše prave namjere!?

Komandant: Upravo tako! Pozovite, kolegu iz Bačke Palanke! (ide, širi ruke…)

(OSOBA U BIJELOM – ide s aparaturom, dekontaminira, zapisuje, razminirava, zapisuje – ništa ne govori – odlazi)

(Dolazi, biciklom, novo lice, skače s bicikla, malo je zadihan)

Lala: Znate, gospodine komandante, dok sam obišao položaje…

Komandant: (toči osvježavajuće piće) Dajte se malo osvježite, opustite se…(polako pije, a (Lala ispije piće i toči drugo, odlaže čašu i duboko uzdahne)

Lala: Konspiracija totalna! Moral izvođača – i više nego dobar! Prvi borbeni redovi, prema našim susjedima, ETNO FESTIVAL HRANE I MUZIKE!

Komandant: (zadovoljno trlja ruke) Bravo! Izvanredno!

Savjetnik:(toči piće, malo popije, odlaže čašu,plješće) Izvanredno ste počeli akciju zbunjivanja, da neznaju što mislimo, a još manje – što radimo!

Lala:I oni su nas dočekali sa ETNO FESTIVALOM I MUZIKOM! (komandant i savjetnik se trgnu i uozbilje se, pa u jedan glas: “I oni su vas tj. nas dočekali s ETNO FETIVALOM I MUZIKOM”?!

Lala: Da, a onda su nam se pomiješale i muzika i hrana, tako da se više nije znalo čija je hrana, a čija muzika…sve, gospodine komandante i gospodine savjetniče, toliko liči jedno na drugo, pa, jednog momenta, nismo znali što je njihovo, a što naše…

Komandant: Ne može tako! Zna se što je njihovo, a što naše!

Savjetnik: Tako je! To se mora, pod hitno, ispraviti! Naše je naše, a njihovo je njihovo!

Komandant: Dajte molim Vas…ETNO FESTIVAL HRANE I MUZIKE, a ono se pomiješala i hrana i muzika!?

Lala:Upravo tako! A, onda smo otvorili MEĐUNARODNI FESTIVAL – ULIČNIH SVIRAČA…

Komandant: I?!

Savjetnik: Nećete reći da ste se i tu pomiješali?!

Lala: Upravo tako! Poštovana gospodo, pa to je MEĐUNARODNI FESTIVAL!

Komandant: Pa, za Boga miloga, zašto ste izveli ULIČNE SVIRAČE  i to još MEĐUNARODNE!?

Savjetnik: Kada ste vidjeli da su se ETNO FESTIVALI I HRANA I MUZIKA – pomiješali, trebali ste napraviti pauzu, prestrojiti snage i odustati od MEĐUNARODNOG FESTIVALA!

Lala: Već je bilo kasno!

Komandant: Kasno!?

Savjetnik: Nemoguće!

Lala:Moguće je! Međunarodni festival je krenuo, pa ajde da vidim ko ima unu stvar (pokaže laktom) da zaustavi MEĐUNARODNI FESTIVAL… i to još ULIČNIH SVIRAČA! Sada su iz zatvorenog prostora i razno-raznih kulisa – izašli na ulicu i ulice! Tu su bili najveći i evropski i svjetski svirači, a vi kažete što ih nisam zaustavio!? Bili ste nedostupni, zvao sam u više navrata da vi dođete, da vi ih zaustavite?!

Komandant i savjetnik:(poskoče  i u jedan glas) Da mi zaustavimo Međunarodnu zajednicu?!

Lala: Međunarodni festival!

Komandant i savjetnik:(istovremeno) I to još uličnih svirača?! (nagalo stanu)

Komandant: U pravu ste kolega…u pravu ste…potpuno Vas razumijem…

Savjetnik: U pravu ste, bilo je nemoguće zaustaviti Međunarodni festival…

Lala(:  I to nije sve!

Komandant: Nije sve!?

Savjetnik: Polako, gospodine komandante, naš se kolega pekao na tihoj vatrici, kao riba kad je bacimo na gradele…

Komandant: Uh! Pa, gdje nađoste ribu, a onda je tu gitara i, normalno, vinooo (pjevuši) i gitareee…(zastane) Evo, spremam svog kulaša… (pjevaju ili se čuje pjesma Z.Bogdana, a oni toče piće, nazdravljuju i piju. Odlažu čaše)

Komandant: Rekoste da to nije sve?!

Lala:Upravo tako! Od Vukovara do Iloka i mosta – sve šleperi, polegli jedan preko drugog…

Komandant i savjetnik:(zbunjeno) Šleperiii!? Polegliii, jedan preko drugog!?

Lala: Da, šleperi polegli – jedan preko drugog! Zapravo, svi ti izvođači, glumci,igrači, svirači, kuvari, konobari – bili su to njihovi specijalci, pa im je glavna oprema bila u šleperima i kamionima…

Komandant i savjetnik:(poskoče, pa zbunjeno) Njihovi specijalci!? Glavna oprema u šleperima i kamionima!?

Lala: Za svaki slučaj, da ih ne bi iznenadili… Tako su dobro, ma što dobro i više nego odlično, igrali, glumili, svirali, pjevali, recitirali konobarili…tako da će biti velikog problema kada se vrate svojim redovnim,policijskim, zadaćama…mnogi će napustiti službu i otići u glumce, svirače, pjevače,igrače jer pokazali su da imaju izuzetnog dara i talenta… Pomiješali se policajci, u civilu, inspektori, BIA, hrvatski SIS, CIA,FBI, KGB, NKVD, engleski MI-5, sve moguće tajne službe, ali nisu otkrili – našu pravu namjeru! Bili smo na visini  zadatka, kao što ste kazali, na početku  ove, izuzetno, komplicirane akcije… (toče pića, nazdravljuju, kucajući se kažu: “Za etno festival, a posebno onaj međunaarodni, sada već, uličnih trombonjera… use, nase i podase – normalno ko to još može…” piju.

(Admiral i generali marširaju i pjevaju: “Od Vardara, pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana…svjetli srcem obasjana, svjetli suncem obasjana – Evropo moja…” Staju i izgovaraju: “Ko nam na put može stati –  lepu Evropu i lepu Ameriku – htjeli bi imati”! Marširajući i pjevajući odlaze: “Od Vardara, pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadranaaa…”)

Savjetnik: Pravi specijalci!

Lala: Ovi jedini mogu:use, nase i podase…posebno ovo zadnje…

Komandant: Rekoh ja vama, još na   početku  naše akcije koju i kakvu imamo snagu:ONO (opštenarodnaodbrana) DSZ (društvena samozaštita), a sada radimo na tome da sve to preuzme BROD TEATAR, pa nas ništa ne može niti smije iznenaditi!…

Savjetnik: Jedna dopuna:zaboravili ste na tranziciju i privatizaciju, jer to izmiče teatru!

Komandant:(trgne se) Kada se tome pridoda, taj bauk…

Savjetnik: I taj gavran koji kruži iznad moje glava – zaista nam niko na put ne može stati …traanziciji, a posebno privtizaciji!  (pjevaju: “…opet momci oko Mare, daj nam Maro daj…daj nam Maro daj…”

Komandant: To nije dozvoljeno – po Međunarodnom pravu!

Savjetnik: Koje?

Komandant: Taj bauk i taj gavran!

Savjetnik: Nikad se ne zna, ništa se tu ne zna i međunarodno pravo je kao i paukova mreža – jači prolaze, slabiji ostaju… To je rečeno još u vrijeme Antike, kada se demokratija – cvjetala!

Lala: Nikako da se rastanemo, da se razdvojimo…(popije malo da se osjveži) A, jedan viče: “Pitaju me tko će pobijediti i za koga navijam: za Hrvatsku ili Vojvodinu? A, ja im kažem:Pobijedit će moji, i navijam za moje…”

Komandant: I kako ste se rastali?

Lala:Odlično! Kako dolikuje komšijama i susjedima! Mi njima Ero s onoga svijeta a oni nama Lazu Kostića: Santa Marija della Salute mi njima Bana Jelačića i Tuđmana, oni nama Miloševića i Šešelja…Rekli smo im jasno i glasno da im TITA nećemo dati!

Komandant i savjetnik: (zbunjeno) Da im Tita ne damo!? Znači, došli ste i do TITA?!

Lala:(malo zapliće jezikom) Normalno! Pa najveći dio predstave odigravao se na mostu “25.MAJ”!…Normlno, krenuli smo, mi od Nemanjića preko Obrenovića i Karađorđevića, a oni od kralja Tomislava, Krešimira I, II i već ne znam kojeg… (već je malo popio)

Komandanat: Ne možemo mi bez politike?!

Lala:(malo odebljanim jezikom) Svakako, svakako, gospodine komandante, eto i prodavači na pijaci…

Komandant:(odmahne rukom) Gdje je TITO sporan?

Lala (malo zapliće jezikom): Pa, znate mi smo tvrdili kako nas je najviše oštetio za vrijeme njegove diktature, da je to bio crni gavran – koji je kružio iznad naših glava! Onda su oni kazali, naši dragi susjedi, da im ga vratimo zajedno sa Kućom cvijeća… Ne! Ni slučajno! Svi smo graknuli! Mora da ste taj krik čuli i vi ovdje u tetru…

Savjetnik: Zašto ste bili tako odlučni, jasni i toliko glasni?!

Lala: (ide okolo s čašom, malo se zanosi pa staje i tihim glasom) Njima bi mogao, našim susjedima i komšijama, da uskrsne, pa što bi ovaj naš jadni narod?!

Komandant: Vrlodobro! Odlično, kolega!  A, sada na posao zapravo nastavak – pune pripravnosti! Ako nešto zaškripi, ali strogo se držite etno festivala hrane i muzike i normalno – onih svirača…(malo se zakašlje, savjetnik mu donosi čašu vode i kucka ga po leđeima) rukuju se i pjevaju: “…ko te ima, taj te nema, ko te nema taj te sanja, ko te sanja taj te ljubi, a ti o tome pojma nemaš …(malo zastanu, pa nastave s pjesmom) …putuj, putuj srećo moja, noćas mi je najteže…”

Komandat:(popravlja odjeću, reketom udara lopticu i kao da hoće da servira, namješta kapu) Što je sa Suboticom, zapravo s Horgošem, Tompom i Đalom, kako se ponašaju naše komšije? (s motorom dojure njih dvojica ili dvoje. Zadihano, govori na mađarskom, ovaj drugi prevodi) “…doboro je, vrlodobro…etno festival s jedne i druge strane, gostimo se, pjevamo, pijemo, bez obzira što ne znamo kome i čemu nazdravljujemo…blokirali su pola Mađarske – vozovima i vagonima, polegli vagoni od Pešte, pa sve do Subotice –  na sve granične prelaze…”

Komandant:(malo je zbunjen) Polegli vagoni!? Pola Mađarske u blokadi!?

 (savjetnik vrti glavom, lista neku knjigu i kaže:¸¸To je  sistem G-16 – Rusija?!

Lala(2): (na mađarskom, a zatim prevodi) Previše ste  dobri sa Rusima, idete ruku pod ruku, u velikoj ste ljubavi, pa mi za svaki slučaj, na ovom etno festivalu hrane i muzike, pojačali smo obezbjeđenje državne granice…da nam, onako razigrano, (pjeva i igra “Kakaljinku” i “Kazačok”) opet ne dođu…

Savjetnik: To je davno prošlo vrijeme, dajte molim Vas…(odmahne rukom)

Komandant: Znači, dobro se provodite s našim komšijama, a to je vrlo bitno…samo ti vagoni…(zastane) Odlično, okrenućemo ih za 180, ukrcat ćemo se i pravac u Evropu! Dobro je, zamajavajte ih, pričajte o Rusima, neka ti vagoni što duže ostanu a onda ćemo se međudržavnim ugovorom o transportu i uslugama – zamolit ih da nam ustupe te vagone…(malo zastane) Ma, što zamolit, naredit im, zaprijet im Baćuškama, a oni će odmah – na GOTOVS – gaće dolje!

Lala(2): Znači, da ih što više i duže zamajavamo s pričama o Rusima?!…

Komandant i savjetnik(istovremeno) Upravo tako! Ti vagoni su prosto naručeni za nas! Bolje nije moglo, kao na filmu ili u nekoj, malo boljoj, literaturi…

Lala(2): Onda smo, svi zajedno, zaigrali čardaš, a onda otplesali DJEVOJKA KOJA IDE U RAJ… (zapjeva) “…četr’ konja debela jašu preko Begeja…(malo zastane, pa nastavi s pjesmom) “…evo, spremam svog kulaša…” (prestaje s pjesmom) Kolo, krene pa se vrati, etno festival hrane i muzike – trešti do Evrope, pa još i dalje…zapravo oni su Evropa, za nas ali novijeg datuma, pjevaju, igraju, sviraju, ali cijelo vrijeme pokazuju na Ruse i uzviknu: “Njet!

Azanjad basmeg…” ( mađarskas psovka)

Komandant i savjetnik: I?!

Lala(2): Vagoni će ostati!

Komandant i savjetnik: Vrlodobro! Odlično! (pjevaju: “…četr’ konja debela jašu preko Begeja…” (staju s pjesmom)

Komandant i savjetnik: Vagoni…vagoni su…

Lala(2): Na sigurnom su, u SIGURNOJ KUĆI, i u sigurnim, baćuškinim, rukama! Vagoni će sačekati naš dolazak! (uz karnevalsku muziku pojavljuju se maškare guraju se, pokazuju “roge” jedni drugima, pokazuju stražnjice, plešu, zvižde – sve to uz karnevalsku muziku. Plešući odlaze)

Komandant: Ovo je naša, poslije naših specijalaca, najudarnija snaga!

Savjetnik: Orni, puni snage, posebno obećanja…

Lala(2):(pjevuši i polako odlazi) “…trla baba lan, trla, trla trla baba lan, da joj prođe, daj joj prođe daaan…”

Komandant:(zadovoljno trlja ruke, admiral i generali marširaju i pjevaju: “…od Vardaara, pa do Triglava… od Đerdapa, pa do Jadrana…” (sredina – pravo, marširajući odlaze) Vršac, Kikinda, Zrenjanin, Bela Crkva! (pojavljuju se dva nova lica – u banatskoj nošnji)

Sosa: Gospodine komandante,  sve je po planu i punom kontrolom!

Komandant: Kako to mislite?

Sosa: Stanje na granici prema Rumuniji, ne može nego tako!

Komandant: Budite apstraktni, bolje ćemo se razumjeti, jer vrijeme nam ističe!

Sosa: (zapjeva) “Ala, volem pa volem sa dva vola da oreeem…četr’ konja debela jašu prekoBegeja…” Oni se samo smiju, još im nije jasno što ih je snašlo…nije im, još jasno da su, preko noći, postali dio Evrope… (pjeva) “…ala volem, pa volem… điha, điha, mi idemo na daleke pute…”

Komandant: Izvanredno! Oni su pravi! Moramo početi da zasmejavamo i ove druge naše – vrle komšije! Neka se i oni samo smiju, neka i oni ne znaju što ih je snašlo – nama će biti lakše…

Sosa: Smiju se, cijelu noć i dan cio!

Komandant: To je ono pravo, ono što nama treba…kako bi to bilo lijepo, da se BROD ne  smije cijelu noć i dan cio, pa tako nasmijani uplovimo u Evropu! I oćemo, ako bude sreće!

Sosa: I mi ćemo se smijati, jer smo, previše, moćni, smijaćemo se jer je sreća duga, a čekanje na Evropu, a čekanje na Evropu…

Komandant: Nije vječno!

(pjevaju:komandant, savjetnik, Lala(1,2), Sosa, direktori) “…kud plovi ovaj brod, kud ljude odnosi sad…od svega samo znam – povratka nema…kud plovi ovaj brod…” odlaze pjevajući. Ostaju komandant i savjetnik )

Komandant:(trlja ruke) Dobro je…(poskakuje i pjevuši:¸¸...samo tako, samo tako…vidi im se po nogama da ne mogu igrat s nama…¸¸ (ide okolo, veselo maše rukama)

Savjetnik: Zemun polje, Zemun polje – neka se hitno javi – prijem!

(OFF – glas) – Zemun polje na prijemu!

Savjtnik: Hitno se javite komandantu! (čuje se turiranje motora, škripa točkova, brza vožnja)

Lala(3. istrčava, pod punom ratnom spremom, pada mu šlem, i ostali dijelovi opreme, raportira) Za brod teatar – sparemni, a pripremamo se za Evropu!

Komandant: Kakvo je stanje, prije nego barod isplovi?

Lala(3) Odlično! Ne može nego tako!

Komandant: A to znači?!

Lala(3): Karnevali! Svuda maškare i karnevali, a onda se odlazi u cirkus!

Komandant: Znači, imamo slobodan prolaz?

Lala(3) pjevuši: “…samo tako, samo tako…”

(pjevaju: “...život je maskenbal, pod tuđom maskom – bolje se živi…maškare, ća mogu maškare...” utrčava savjetnik)

Savjetnik: Gospodine komandante, i ostali BRODOVI se približavaju…

Čuje se  već zaboravljena, stara, himna(zapjeva) “...mi stojimo, postojano, ka no klisurine, zalud prijeti ponor pakla, zalud vatra groma…” A, onda je počeo  šapat – od uha – do uha: opet dolazi do ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca!

Komandant: Do ujedinjenja?! (zbunjen je)

Savjetnik: Upravo tako! Onda su krenuli autobusi prema Ljubljani, u tranzitu preko Hrvatske!

Komandant: Preko Hrvatske!

Savjetnik: Da, preko Hrvatske, to je najkraći put do EU!

Komandant: Kako su to Hrvati prihvatili?!

Savjetnik: Autobusi s pjesmom, staju na svakih sto metara, “…Rvaćane, ne od lane, oduvijek si ti bez mane…oj, sokole Dalmatinče – divnog mora – kršni sokoleoj, ti krasni Dubrovniče – naš i danas bjeli dane…(malo se zakašlje)” Prate nas najelitnije snage, Republike Hrvatske, i oni s nama pjevaju a posebno, naglašavaju, ono: “…ne od lane, ne od lane, oduvijek si ti bez mane…” cijela Baranja i Slavonija je na nogama, pjevaju  kao nekad  – u ona stara, i dobra –  vremana…

Komandant: (pljesne rukama, onda ih zadovoljno trlja) Odlično! Samo dobro pazite: sopran mora biti još jači od pravog soprana! Bariton, bas, mecosopran, tenor – do perfekcije, pa još i bolje, jer, u protivnom, moglo bi opet da atrofira…(mahne rukom) dobro, neka Vam bude – da asocira…

Savjetnik: Prolazimo, ali to ne znači da ćemo doći do cilja, oću da kažem do ponovnog ujedinjenja – Srba – Hrvata i Slovenaca!

Komandant: Da, Slovenci su u najtežem položaju, najteže i najgore žive od Triglava do Đevđelije…Žao mi ih je – moramo im pomoći!

Savjetnik: Stigla ih je Božja kazna, jer u zadnjih 100 godina zaklinjali su se 4 puta: Austrougarskoj monarhiji, Kraljevini Jugoslavije, Titovoj Jugoslaviji i sada Evropskoj Uniji!

Komandant:Gospodo Slovenci, ti autobusi i silne kolone ljudi – to mi hrlimo, prvo smo krenuli kasom, onda galopom… A sada je to već stampedo! (plešu…komandanat nastavlja) U toj koloni su  Bošnjaci, Bosanci, Srbi, Crnogorci, Makedonci, Albanci – svi redom, do zadnjega dolazimo da opet budemo pod jednom zajedničkom kapom – ovog puta – evropskom! (plešu uz karnevalsku muziku)

Savjetnik: Braćo Slovenci! Kad vas zabole evropski dani i kad su vam duge evropske noći, kad vas Evropa u srce rani – opet nam možete doći… (plešu uz karnevalsku muziku)

Komandant:(staje)Izvanredno! Ko je napisao scenario za, jedan ovakav, spektakularan prolaz?!

Savjetnik:(uzima čašu, kucnu se, malo popiju) Sponatano… znate, ono: oj, narode snago moja, oj narode stoko moja… ne znam ko je rekao…

Komandant: I bolje, ali ne ponavljajte to više – ni slučajno! Narod jes’ i snaga i ono drugo što ste kazali, ali to nije za javni saobraćaj – posebno ne u ovim sudbonosnim trenucima kad se radi – biti il ne biti!

Savjetnik: Idemo dalje!

Komandant:  Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca – nadzire se u nekoj, dalekoj i debeloj, magli a mi možemo početi s napadom na Evropu – posebno na AMERIKU, istovremeno i s odbranom od te iste Evrope, a posebno od AMERIKE!

Savjetnik:(diže ruku) Krenimo! Vagoni su spremni i s velikim nestrpljnjem nas  očekuju!

MARŠIRAJU: ADMIRAL I GENRALI,  uz pjesmu: “…od Vardara, pa do Triglava, od Đerdapa, pa do Jadrana… mi stojimo postojano, ka no klisurine, zalud prijeti ponor pakla, zalud vatra groma – mi stojimo, mi stojimo ka no kli-su-ri- ne...(u operskom stilu napuštaju scenu)

OSOBA U BIJELOM – ide s opremom, mjeri, zapisuje, trči i viče: Uplovljavaju teatri, upovljavaju taetri – prihvatite vez, prihvatite vez!

Komandant: Živo! Živo!

 (karnevalska muzika i dalje sve to prati, odjednom kreće  NABUKOV HOR  JEVREJA I NAPOLEONOV MARŠ – Štrausov)

svi uzimaju rolšule i surferske  daske –  završava predstava  – svi plešu, i pjevaju –  zajedno s publikom)

Foto 2 – Splav meduze – aleksinac.net

 

 

Tagovi: , ,

 

Bez komentara

Budite prvi.

Poruka


 

*

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

April 2017
M T W T F S S
« Mar    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930