Vladimir Kuljača 

Tamnoplava haljina

 (za scenu, radio i TV – u 10 slika)

 

 

LICA: Dobriša, dama i policajac

 

Slika 1.

DOBRIŠA: (kancelarija. Ide okolo, trlja ruke, toči piće, maše rukama)  Promjene! Promje-ne! Hoću promje-ne! (stane, drži čašu) Dosta i previše sjedim kući, sjedim za šalterom Zavoda za socijalni mir! Dosta, dosta i previše  je bilo čekanja! (popije malo, odlaže čašu, šeta, staje) Jedan moj profesor uporno je, i vrlo dobro, govorio, iz generacije u generaciju (imitira profesora) ‚‚Slušajte me dobro! Pametnih i glupih – nema! Ko hoće – može! Pazite dobro, tj. slušajte me dobro!…jedni su kupili karte  s rezervacijom i mirno čekaju da voz krene…Druga grupa se gura – po hodniku…voz kreće…treća grupa trči, hvataju se za vrata  i rukohvate (dok priča, pomalo i zapleše) …voz im bježi i oni ostaju…Pazite i pripazite, da se ne nađete u ovoj grupi – koja je ostala…” (duboko uzdahne – gleda pravo – prema publici)

Godinama, ja trčim, trčim i trčim, a vozovi odlaze (čuje se pjesma Z.Čolića:‚‚…a vozovi prolaze, kroz poldrugove, kroz poldrugove…” uz muziku, zapleše. (Naglo staje) Nećemo više tako! Moj dobri, i još pomalo pošteni, Dobriša ! Došlo je vrijeme da i ti lijepo sjedneš u kupe i to s rezervacijom! U paromje-ne! (pokazuje rukom i pleše uz muziku)

(Stavlja masku) Jednu malu pauzu, iskoristćemo da pojasnimo neke stvari oko predstave i izvan predstave. (stavlja drugu masku) Poštovana publiko, drugarice i drugovi (zakašlje se), dragi gosti, dame i gospodo! Nedavno smo gledali predstavu Trilogija zmaja i trajala je šest punih sati, a koliko će ova trajati – možda manje sedam sati, jer sve zavisi od vašeg direktnog učešća u predstavi, jer to vam dozvoljava vaše, viteški izboreno, demokratsko pravo (mijenja masku)

Tamo negdje 1925. godine, čuveni dvojac Luis Bunjuel i Salvadir Dali, napisali su scenario, a potom snimili kratki film Andaluzijski pas…to niko živi nije razumio, ali isto tako niko nije ni ostao ravnodušan… želim da vas ne zadesi takva, andaluzijska, sreća!

Slika 2.

(Dama sjedi na klupi i čita knjigu. Dobriša, kruži oko nje, staje gleda je – ona ga, uopšte, ne primjećuje. I on sjeda, malo je gurne, ona se pomjeri, ali ne podiže pogled. On nastavlja s gurkanjem i tako dođu do kraja klupe. Dobriša, stavlja  ruku na njene grudi, a onda i uho, na njene grudi i osluškuje. Dami ispada knjiga, iznenađena gleda u njega, pa u njegovu ruku)

DOBRIŠA: Psss…malo tiše molim…tražim SLOBODNU EVROPU, RADIO-LONDON, a posebno GLAS AMERIKE…tu stanicu posebno volim i cijenim… (padnu s klupe i dama zavlači ruku u njegov džep i brazo izvadi ruku)

DAMA: (smije se) Uh, uhu,huuu, ha,hahaha… (I dalje se smije)

DOBRIŠA: (gleda je pomalo zbunjeno) Što je smiješno!?…To što smo pali?!

DAMA: (prestala je da se smije, popravlja šminku) Dragi gospodine…Vi sa tom ANTNOM, ne možete uhvatiti ni jedan, najobičniji, lokalni radio…(završila je s popravkom šminke. Dobriša, kao operen, skače)

DOBRIŠA: To ćemo vidjeti! Vidjećemo kakva mi je i kolika ANTENA i koliki joj je domet!

DAMA: (hoće da ide, Dobriša joj neda, pokazuje rukom da stoji) Molim Vas, ostavite me na miru i gledajte svoja posla!

DOBRIŠA: Ja gledam svoja posla!

DAMA: Onda!? Dozvolite da i ja gledam svoja!

DOBRIŠA: Moramo, malo, demokratski popričati!

DAMA: Naređujete, demokratski?!

DOBRIŠA: Samo Vas molim za malo strpljenja…

DAMA: U interesu demokratije…(sjeda na klupu)

DOBRIŠA:Nisam ja Talijan, Francuz ili Englez, pa da me muči veličina, ove naše rabote, ili ne daj bože Amerikanac…

DAMA: Kamo velike sreće da ste Talijan, Francuz ili Englez a o Amerikancu da i ne govorim…

DOBRIŠA: Tako znači?!

DAMA: Ne biste trebali da me molite da sjednem u ime demokratskog dijaloga…

DOBRIŠA: Da, vi biste odmah legli…

DAMA: (naglo ustaje) Vi ste drski, gospodine!

DOBRIŠA: (pokazuje rukom da se smiri) Polako, šarmantna damo…Svaki treći Talijan ili Amerikanac smatra da ga priroda nije dovoljno obdarila…

DAMA: Obdarila je njih – posebno Amerikance!

DOBRIŠA: Nije sve u parama! Pare kvare ljude!

DAMA: Ali, smiruju živce!

DOBRIŠA: U pitanju je ovaj naš muški instrument!

DAMA: (zbunjeno) Vaaaš muškiii…mislite na vašu ANTENU?!

DOBRIŠA: (skače) Ne na moju, nego na talijansku ili američku!

DAMA: Mene, uopšte, neinteresuje ko ste i što ste, ali ne bih ništa imala protiv da ste Talijan, a posebno Francuz, Englez ili Amerikanac…

DOBRIŠA: Izvanredno, mlada damo! Tako nešto sam mogao i očekivati!

DAMA: Jeste li me zadržali – u ime demokratskog dijaloga?

DOBRIŠA: Jesam!

DAMA: Pa, onda!?

DOBRIŠA: Nisam očekivao da ćete se odmah baciti na Talijana, posebno Francuza, a onda Engleza i na kraju, ni Amerikanac – nije loš…

DAMA: Vi ste prvi počeli o ugroženosti muškog organa… nemam s Vama ama baš ni o  čemu da razgovaram!

DOBRIŠA: Imam ja s Vama!

DAMA: Vi samnom?!

DOBRIŠA: Upravo tako!

DAMA: Izvolite!

DOBRIŠA: Debelo ste me uvrijedili!

DAMA: Ja sam Vas, debelo, uvrijedila!? Hajte molim Vas…

DOBRIŠA: (ponavlja) Vi ste mene, debelo uvrijedili!

DAMA: Vas, Talijana, Francuza, Engleza ili Amerikanca?!

DOBRIŠA: Mene!

DAMA: Ko je koga uhvatio za grudi i tako izazvao incident?

DOBRIŠA: I Vi ste mene uhvatili…

DAMA: I onda smo kvit!

DOBRIŠA: Nijesmo!

DAMA: Nego?!

DOBRIŠA: Uhvatili ste me, ali ne dovoljno čvrsto da biste se uvjerili u valjanost,  čvrstinu, i domet  jedne ANTENE!

DAMA: Sasvim dovoljno!

DOBRIŠA: Nedovoljno!

DAMA: Vi smatrate da vaša, muška rabota  ako je, onako, pozamašna – daje veliko samopouzdanje u društvenim odnosima?!

DOBRIŠA: Sve zavisi s kojim se poslom baviš i na kojoj si funkciji…

DAMA: Pa, ne bih rekla…antena je antena…

DOBRIŠA: Nije baš tako…biti radnik, direktor, a posebno političar, tako da nije antena je antena! David i Golijat –  Mikelanđelovo remek djelo mora na reviziju!

DAMA: To je vrh renesansne umjetnosti!

DOBRIŠA: Sve je podložno reviziji, pa i Mikelanđelo! Zašto je kod Davida onako mali!? Skočili su doktori, naučnici, profesori, cijela bulumenta intelektualaca… brane se disertacije, pišu naučni radovi, reportaže… jedni kažu smanjio se od straha od predstojećeg sukoba, a drugi kako je umjetniku zafalilo materijala…Ma, đe oca mu očina da mu zafali materijal kod ove naše rabote!? Revizija je neminovna!

DAMA: (smijeh) Ne bih o Mikelanđelovom remek djelu, jer kako vidim, po Vašem viđenju, David bi trebao biti jednoruki džek s onom vašom rabotom do koljena (smijeh) … Znači, jedan direktor ili političar…

DOBRIŠA: Revizija Mikelanđelovog djela! Vi vjerovatno  znate zašto je Anđelija izdala Momčila – a to je ona narodna pjesma đe se kaže:“…što Momčilu do koljena bijaše, to se Vukašinu po zemlji vukaše…

DAMA: (smije se) Pa…skoro da ste u pravu i ja se ne bih predomišljala da se nađem u takvoj situaciji da biram između Momčila i Vukašina…

DOBRIŠA: Ne skoro, nego 103%! Vaše mi je opredjeljenje unaprijed bilo poznato… mislim na vas žene… (smije se)

Đe smo ono stali?!

DAMA: Na direktore i političare, ali što ta podjela ima veze s mojim grudima!?

Moni1 - blic.rsDOBRIŠA: Ima! A, posebno me izluđuje ta Vaša tamnoplava haljina! Ne samo Vaša, nego uopšte kada vidim tu haljinu, roletne mi padaju…

DAMA: Tamnoplava haljina…i ne samo moja!?

DOBRIŠA: Krenuo sam u promjene!

DAMA: Krenuli ste u promjene – s mojom tamnoplavom haljinom!?

DOBRIŠA: U demokratske!

DAMA: U demokratske promjene, s mojom tamnoplavom haljinom!? Ma, dajte gospodine molim Vas…

DOBRIŠA: U pitanju je direktna veza između tamnoplave haljine i antene! S vremena na vrijeme, zadajete nam velike glavobolje…

DAMA: Možda mislite na seksualnu diskriminaciju?!

DOBRIŠA: Nasilje u porodici, hoćete i to da mi nakalemite!

DAMA: (viče) Upomoć! Upo-moć! Počinje nasilje!… (čuje se pištaljka – dotrčava policajac –  uz muziku plešu)

Slika 3.

(Policajac šeta, pendrekom kucka po ruci, a onda po nogama)

POLICAJAC: Onda, gospodine?!

DOBRIŠA: Ja sam demokrata! (pokloni se. DAMA se smije)

POLICAJAC: Oprostite, što sam vas prekinuo, ali dama je tražila pomoć… zapamtite gdje ste stali, pa da čujem!

DOBRIŠA: Pun sam demokratije – pun kao brod!

POLICAJAC: (ide okolo, maše pendrekom i vrti glavom) Demokratija, demokratija… puni ste demokratije i to ni više ni manje, nego kao brod!? Interesantno, vrlo interesantno, pa gdje nađoste taj brod, ako Boga znate!?

 

(za to vrijeme DAMA, čisti nokte, popravlja šminku, pogleda jednog, pa drugog, malo se nasmiješi, slegne ramenima)

DOBRIŠA: Brod plovi…

DAMA: (smije se) Zavisi…

DOBRIŠA: Kako, zavisi!?

DAMA: (smije se) Može i da  potone…

DOBRIŠA: To se rijetko događa!

DAMA: Dogodi se…

DOBRIŠA: Nećemo sada o tonjenju i potonuću! Ako zatreba, negdje na otovorenom moru, lako odbaci višak demokratije ili onu nepodobnu, a ukrca  – onu koja nama najviše odogovara…za takve stvari, brod je najzahvalnije sredstvo…

DAMA: Skrećete  na periferfne stvari!

DOBRIŠA: Ja, skrećem na periferne stvari!?

DAMA: Vi!

POLICAJAC: Krenimo ispočetka!

DAMA: Uhvatio se za moje grudi, pa je tražio SLOBODNU EVROPU, RADIO-LONDON, a posebno GLAS AMERIKE…a nije postavio antenu, a sada navalio na moju tamnoplavu haljinu…

DOBRIŠA: (skače) Opet Vi sa tom antenom!?

DAMA: Mikelanđelovo remek djelo… (smije se)

POLICAJAC: Polako, ništa mi nije jasno…

DOBRIŠA: Ni nama, a kamo li Vama…

DAMA: I sada kada je gusto, hvata se broda…da se ukrca na brod, pod okriljem demokratije i tamnoplave haljine…ali niste se uhvatili za brodsku antenu, na vašu veliku nesreću…

DOBRIŠA: (smješka se) Našao sam ja pravi radio i prave stanice, ali Vi me prekidoste…

POLICAJAC: Dosta! Prvo da ja svršim, pa se vi onda perite kako god znate i umijete!

DOBRIŠA: Vlast je vlast…kako Vi kažete…

DAMA: Tako je!

POLICAJAC:  Puni ste kao brod – demokratije, pa, onda, grudi ove dame, a posebno tamnoplava haljina…pojasnite to, malo, bolje!

DOBRIŠA: Tek što odlučih da krenem u promjene, ugledah najdemokratskiju stvar nas svijetu i još kada mi je, sve to, prešlo – ispod nosa – krenuh u promjene!

POLICAJAC: (skine kapu, pa je ponovo vrati, dune u pištaljku) Malo prije rekoste: vlast je vlast, ali sada se poigravate sa vlašću!

DAMA: Ima izvanrednu taktiku!

DOBRIŠA: Krenuh u promjene!

POLICAJAC: Ugledaste, tamnoplavu haljinu i  uhvatiste damu za grudi i

kopali ste, tamo, po nekim radio-stanicama!?

DOBRIŠA: Oprostite,  nisu to NEKE RADIO-STANICE!

POLICACJAC: Dobro, nisu baš neke, ali tu su negdje!

DOBRIŠA: Opet greška u koracima!

POLICAJAC: Kako to mislite?!

DOBRIŠA: Od tih NEKIH RADIO-STANICA, kako Vi rekoste, zavisi naša budućnost, naša sadašnjica, budućnost naše djece i sve ostalo! A, to su za Vas – tamo neke radio-stanice!?

POLICAJAC: O tome ćemo kasnije – idemo dalje!

DAMA: Da pozovem psihologa?

DOBRIŠA: Što se mene tiče – nemam ništa protiv!

POLICAJAC: Što će vam psiholog – pored mene, ovdje, živog i prisutnog!?

DAMA: Mislila sam…

POLICAJAC: Nema što da mislite, ima ko misli za Vas! Meni je najbitnije da ste mi tu pri  ruci!

DOBRIŠA: Šarmantna dama je mislila…

POLICAJAC: Evo, sada i Vi hoćete nešto da mislite i smislite!? Pored mene zdravog i živog!

DAMA: Budući da imam svoju glavu…

DOBRIŠA: A, živimo i razvijamo se u sve većoj i jačoj demokratiji…

POLICAJAC: (drži se za pendrek, donosi štit) Imate glavu, to Vam neosporavam, ali neka Vam služi – za dekorativne svrhe! A, što se tiče demokratije – biće onako kako ja kažem!

DAMA: (skače) Kakva, uvreda, majko Božja… imam svjedoka, to ćete ponoviti – bez obzira što ste vlast!

DOBRIŠA: (pognuo je glavu) Ja nisam siguran da sam nešto vidio…u zadnje vrijeme, mnogo toga mi se pričinjava…

DAMA: Niste vidjeli, ali ste čuli!

DOBRIŠA: U zadnje vrijeme, i sa čulom sluha – imam neke probleme…

Moni2 - telegraf.rsDAMA: (ide okolo, nervozno) Tako znači…sanjarite, mjesečarite, onda tako bunovni – iskočite kroz prozor…

DOBRIŠA: Dobro… ako baš bude trebalo, mogao bih biti zaštićeni svjedok, ili svjedok saradnik, ali da me se oslobodi – bilo kakve optužbe,  sumnje ili pretpostavke!

POLICAJAC: Da skratimo priču! Ima ko će o tome – odlučiti! Neće, valjda, svaka šuša… (I dalje se drži za pendrek i stavlja štit ispred sebe)…

DAMA i DOBRIŠA: (skaču i u jedan glas) Svaka šuša?! (idu okolo – neravozno)…Zar, mi ličimo – na neke šuše?!

POLICAJAC: Ajde, što se palite! (drži se za pendrek i nosi štit – ispred sebe) Nisam mislio na vas!

DOBRIŠA: Bili ste, i više nego jasni!

DAMA: I jasni i glasni!

POLICAJAC: (udara pendrekom po štitu) Neka, optuženi nastavi s odbranom!

DOBRIŠA: (češka se po glavi) Gdje je odbrana stala…dama me potpuno izbacila iz takta, s tim zaštićenim svjedokom i tim sardnikom…(ide i dalje se češka po glavi i razmišlja – onda se trgne) Bille, Bille, glavni si i jedini krivac za sve moje porođajne muke!…

POLICAJAC: Tek mi sada ništa nije jasno!?…

DAMA: Ni meni!

DOBRIŠA: Kriv si za moje promjene i moju demokratiju…To što je ona umišljala… (a onda povišenim glasom) Najjači ste svjetski žandar i po  ljudskim slobodama, sve to od srca pozdravljam, ali ovdje je najveći problem kako ti oprostiti  onakav napad na Moniku?!  Malo je ako kažem da sam tužan! Malo zagrebaste, izmrljaste tamnoplavu haljinu…(POLICAJAC I DAMA – VRTE GLAVOM)

POLICAJAC: Samo nastavite…

DAMA: (smješka se) Sada mi je gotovo sve jasno, ali želim Vas čuti – do kraja…

DOBRIŠA: Sramite se – bez obzira što ste moj Bog, jer ja drugog Boga nemam……ka ovi oko mene, kako koji vjetar naiđe oni se novom Bogu hvataju za skute…u okršaju s Monikom bili ste i pokazali ste se ka jedan najobičniji zekan…

POLICAJAC: (nervozno) Ostavite se pjesnika i pjesništva – držite se tamnoplave haljine!

DAMA: (ide prema policajcu, hoće da mu stavi prst ispod nosa, on joj to ne dozvoljava, onda se okrene prema Dobriši – takođe s ispruženim prstom) Da se drži tamnoplave haljine –  lijepo ga podučavate…

POLICAJAC: (kucka pendrekom po štitu) Molim vas…

DOBRIŠA: Ja bih nastavio ako je ikako moguće…

DAMA: (smješka se, isprsi se i ide naprijed) Ako je tako (unosi se u lice prvo policajcu, a onda Dobriši) ako nam je, tako nešto, demokratija  dala  i donijela – na prekrcanom brodu (opet se isprsi) onda i ja idem u promjene…a imam, fala Bogu, i sa čime!

POLICAJAC: (kucka pendrekom po štitu) Slušajte vi – mislim na obije zaraćene strane! Ja sam bio, i dalje ću biti, narodna vlast! Štitio sam i štitim interese – svoga naroda!

DAMA i DOBRIŠA: (hvataju se za glave) Pa, ko dira i ko spominje vaš narod – Božji čovječe?!

POLICAJAC: Dirate i te kako ga dirate i spominjete, ali vrlo perfidno!

DAMA i DOBRIŠA: (smiju se) Diramo ga i spominjemo, ali vrlo perfidno…(smiju se)

POLICAJAC: Poturate neku haljinu onda antenu! ( Slušate TAMO NEKE RADIO-STANICE! (obraća se Dobriši) Pričate o brodu koji je pun – demoratije! ( unosi se Dobriši u lice)

DOBRIŠA: Ja to nisam rekao – za svoj narod, nego u interesu  svojeg narod!

DAMA: Ja, još manje! (isprsi se, pređe rukom preko grudi i stražnjice) i ovo je u interesu – svoga naroda!

POLICAJAC: Mislili ste i mislite! (I Dama i Dobriša odmahnu rukama) Ista meta, samo je drugo odstojanje! Nije ni narod, ono što je nekad bio, najobičnije stado – i on se modernizovano!

DOBRIŠA: Ne stavljajte nam, u usta, nešto što nismo rekli!

DAMA: Meni, još i manje!

POLICAJAC: Mislili ste, znam ja vas dobro! Vi i dalje mislite, da smo još uvijek jedno stado – koje decenijama vodate – na pašu i ispašu!

DAMA: (smješka se) Ipak, na kraju, moraćemo pozvati psihologa!

DOBRIŠA: I pedagoga i hirurga!

DAMA: (I dalje se smije) I hirurga!? Oni imaju – pune ruke posla…

DOBRIŠA: Znam, tek što, jednu operaciju, završe – iskrsne nova, još teža i komplikovanija!

DAMA: Zato ćemo pozvati – samo psihologa!…Idemo prvo na dijagnozu…

POLICAJAC: (maše pendrekom, kucka po štitu) Vraćamo se na tamnoplavu haljinu!

DAMA: I Antenu!

DOBRIŠA: (ide, stane, krene) I Mikelanđela, na Momčila, Vukašina i Anđeliju… (smije se) Počeću obilaziti oltar sveti – i po gregorijanskom i julijanskom, skoknut malo do Meke i Medine – da zaokružim moju ekumensku viziju…Nema Bille napretka – bez seksa! Postajemo oaza uživanja s dubokim OH, ali uzdišemo sve više sa UH…lele nama što nas snađe…

POLICAJAC: (odlaže štit, vadi pištaljku i pišti) Ovdje je neko  pao s kruške ili je udaren mokrom čarapom! Molim Vas (obraća se Dobriši) Krenite već jednom!

SLIKA 4.

(Na sceni je Dobriša i DAMA, a POLICAJAC s pištaljkom na raskrsnici usmjerava – i pokazuje na putokaze: EU, AMERIKA, ISTOK, RUSIJA, AZIJA, KINA, ARAPSKI EMIRATI, AFRIKA…

DOBRIŠA: (šeta )Dobio sam dosije, oću reći: otvorili su mi dosije!

DAMA: Zbog demokratije i pretovarenog  broda?

DOBRIŠA: Zbog tamnoplave haljine! Nedavno u jednoj prodavnici nalećeh na tamnoplavu haljinu…dojurila je patrola, interventni vod i odveli me ka knjaza – s nogama naprijed (toči piće za sebe i damu – kucnu se i malo popiju, odlažu čaše) Biću kao maharadža! Imaću svoj lični harem, to me, uostalom i sleduje, kao budućeg demokratu i parlamentarca…

DAMA: (uzima čašu, pa je vrati) Računajte na mene!

DOBRIŠA: (zagrcne se) Na Vas!?

DAMA: Na mene! Idemo u koaliciju! Vaša antena i moj grudnjak zapravo tamnoplava haljina! (malo se isprsi, kucnu se, malo popiju) Zajedno smo jači!

DOBRIŠA: Kao budući parlamentarac…

DAMA: Vaš koalicioni partner! (dotrčava policajac, da se malo, pićem, osvježi)

POLICAJAC: (popije sok, briše usta) Što misle, ako su najjača i najdemokratskija zemlja na svijetu da nas mogu derati – do besvijesti! (trči, pišti i pokazuje na PRAVCE – PUTOKAZE – pištaljkom požuruje, a onda i glasom: „Brže, brže moj dobri narode i još pomalo pošteni…nema čekanja…(pišti da se brže kreće)

DOBRIŠA: (uzima čašu) Billi, se uhvatio Monikice, malo zagrebao, izmrljao tamnoplavu haljinu…

DAMA: (drži čašu) Nestašni Bill…Da je, samo, posudio Vašu antenu…

DOBRIŠA: (stavlja joj prst ispod nosa) Pazite, mogla bi pući naša koalicija!

DAMA: (smije se) I Mikelanđelo, Momčilo i Vukašin, a mogla bih Vas prijaviti da ste pokušali da me silujete! (kucnu se i malo popiju)

DOBRIŠA: Ali, prvo moram postati parlamentarac!

DAMA: I to ćemo srediti – za Boga miloga!

DOBRIŠA: I tako će Dobriša ući u istoriju…na mala vrata, ali prvo moram postati neki mudonja…

DAMA: Upravo tako! (plešući odlaze, policajac trči, pišti, hvata se za glavu, briše znaoj i ponavlja: „E, moj narode…” pišti i pokazuje PUTOKAZE: EU, AMERIKA, ISTOK, KINA,  RUSIJA, AZIJA, KINA, EMIRATI AFRIKA…)

SLIKA 5.

(Dobriša i Dama plešu, policajac pišti i ‚‚usmjerava” narod)

Moni3 - hellomagazin.rsDOBRIŠA: Neka se Bill srami, i to je malo što mogu reći! U okršaju s Monikom, pokazao se kao najobičniji zekan!  Imao je muda da nam pošalje pametne rakete, tamo neke tomohavke, helikoptere ‚‚Apače”, jednu, veliku, reviju bombardera, ali nije imao muda da Monikica vrisne: „Oh, Bill”!

DAMA: Mi ženske, to najbolje znamo…premda te vaše antene nisu baš uvijek presudne!

DOBRIŠA (trlja uho) Nisam čuo?!

DAMA: Eto, recimo, jedan Hindus deset dana vrši pripremu, pa tek onda krene u napad…

DOBRIŠA: Znači naše antene …(odmahne rukom, a onda se trgne) Što kažete za tog Hindusa?! …deset dana vrši pripremu…u direktnom kontaktu…mislim…ženska je pored njega?!

DAMA: Uprvo tako! Da je Bill išao na edukaciju kod, nekog, Hindusa…(duboko uzdahme) Ne bi se pokazao kao neki dječarac…S vama muškima, samo imamo, uvijek neke, probleme…moraću se više pozabaviti tim Hindusima, već zamišljam kako me deset dana opslužuje, pa tek onda…

DOBRIŠA (zbunjeno) Pa, tek onda?!

DAMA: (mahne rukom) Pa , tek onda!…(mala stanka) A, vi, ovdje na Balkanu, ako to odmah, bez udvaranja, ne uradite – propada stvar!…E, Bille, Bille…(uzdahne)

DOBRIŠA: (diže, pa spušta ruke) Kakva je to mrlja, na haljini – jedne velesile! To se meni, (udari se rukom po grudima) ili mojem narodu – ne bi moglo dogoditi! Ne trebaju nama – Hindusi, šarmantna damo, moj dragi koalicioni partneru… E,  moj Baćko… Taj se tomohavk  ne ispaljuje iz Mediterana ili Avijana…(drži čašu) ispaljuje se kada se ide jedan na jedan, prsa u prsa …To bih ja Vama, mogao pokazati na ovom, tako lijepom, uzorku… (smješka se i ide prema DAMI)

DAMA: Polako, polako, gdje Vam je udvaranje!? ( i ona uzima čašu)

DOBRIŠA: (zastane) Monika  je izjavila, ako se dočepa te haljine, istog će je momenta – zapaliti…(mala stanka) da što prije zboravi – to mučenje!

DAMA: Hoće da zapali, jedan dio istorije…ima pravo!

DOBRIŠA: Istina, vi žene debelo učestvujete u stvaranju i prekrajanju istorije, ali to je mlada država, nisu još bili ni u pelenama kada se stvarao jedan nebeski narod – koji još i danas leti i nema namjeru da  se tako skoro barem malo prizemlji kao…

DAMA: Ostala evropska čeljad i ne samo evropska!

DOBRIŠA: Tako je! (zaplešu, dotrčava policajac – pišti)

POLICAJAC: E, moj narode…kako vrijeme prolazi, osjećam se i sve više ličim na jednog – retardiranog bumbara…(pjevaju: „…pa sve više luta, pa sve više luta, skrenuo sa puta, skrenuo sa puta, pa sve više luta, aaaa, pa sve šire lut-aaa…”

SLIKA 6.

DAMA: (šeta, staje, hladi se lepezom) Monika je htjela da mijenja i istoriju i biografiju…

DOBRIŠA: (I on šeta, staje, uključuje i isključuje ventilator) Ni slučajno! Mi najbolje znamo kako se mijenja istorija, kako se peru biografije, kako se može, u intreresu demokratije, primijeniti i narod!

DAMA: Imate moju podršku!

DOBRIŠA: Kakvu?!

DAMA: Pa, to kako se mijenja istorija, biografije, pa i narod – ako zatreba…

DOBRIŠA: Ništa bez iskustva! (zaplešu, Dobriša nastavlja) U pravo je vrijeme, došla intervencija…mislim na Vas kao koalicionog partnera! Promjene mi dolaze – kao naručene!

DAMA: Ako se s njima ne možemo utrkivati u naoružanju, standardu, ljudskim pravima, ili u razvoju demokratije i ljudskih sloboda – možemo u onim stvarima!

DOBRIŠA: Kako to mislite?!

DAMA: Zar Vam moram sve to – i nacrtati!?

DOBRIŠA: Ne treba  crtati, ali možete biti, malo, konkretniji!

DAMA: Pa, to…mislim na naše grudi – haljine, vaše antene – kada se to umreži, dobićemo dobar spoj – svjetsko, a naše…

DOBRIŠA: Izvanredno, šarmantna damo – moj šarmantni koalicioni partner! (trlja veselo ruke)

DAMA: (I ona veselo trlja ruke) Računajte na koalicionog partnera!

DOBRIŠA: Sazvježđa mi se poklapaju…

DAMA: Poklapaju nam se!

DOBRIŠA: Ulazim u parlament!

DAMA: Ulazimo!

DOBRIŠA: Nema naparetka – bez seksa!

DAMA: To je ono na što sam mislila – maloprije, kada ste tražili da to i nacrtam!

DOBRAIŠA: Dajte nam, gospodo, i te vaše guzičare – i to ćemo odraditi u interesu demokratskih promjena…(utrčava policajac, pišti)

POLICAJAC: U interesu narodnog preobražaja, postajemo oaza uživanja! (pišti i pokazuje PUTOKAZE)

DAMA: (zapleše, a onda i ostali) Otvaramo škole, menadžmente, već naveliko, pravimo elaborate: seks u svemiru…oni tako žele…

DOBRIŠA: (staje s plesom) Ucjenjujete nas, nekim, donacijama, MMF-ofom, (Međunarodni monetarni fond) EU, EZ…zahvaljujuaći našim vukovima i vučićima i mi ćemo za vas održati – donatorsku konferenciju!

POLICAJAC: (širi ruke i zapišti – dva-tri put) Kada je u pitanju – ona, naša, stavar…

DAMA: Neka žive vaše – antene!

DOBRIŠA: Antene, nam rastu, iz dana u dan i biće velikih problema (svi) Ako je redovno ne budemo – uključivali! (ponavljaju) Ako je redovno ne budemo upotrebljavali – naš dobri narode…(plešu uz muziku)

SLIKA 7.

DOBRIŠA: Neka nam Rim oprosti, ali putevi, i dosta puteljaka, jedno će vrijeme zaobilaziti Rim!

DAMA: Već hvatamo zalet, motori se griju i pregrijavaju – poslije toliko oprosnih godina, stroge i prestroge, apstinencije!

DOBRIŠA: Ono što ste pokazali, gospodine  u okršaju s monikom, previše je, pa i za jedan tako veliki narod…čiji ste vi predstavnik…

DAMA: (pleše, staje) Demokratija u egzibiciji! Još će se oni o nama i našem seksu – naslušati, dobro se zabaviti – i pojedinačno i kolektivno!

DOBRIŠA: (ide okolo, trlja ruke, staje) Samo da zgrabim, neki imunitet…

DAMA: Uz moju pomoć i nesebično zalaganje…( isprsi se, energično iskorakne, a onda ga, nježno, pomiluje po licu)

DOBRIŠA: (pređe, nježno, rukom preko njene kose) U pravi trenutak i u pravo vrijeme – došla mi je ova koalicija!

DAMA: (isprsi se) Iz vaših usta – u Božje uši!

DOBRIŠA: Sve ovo što sam naumio, i što smišljam, ne mogu uraditi kao običan građanin!

DAMA: Zato je, uvijek spreman, koalicioni partner!

DOBRIŠA: Ni Hag me ne bi spasio! (odmahne rukom) Nije ni Hag, što je nekad bio, tako da sve više razmišljam da se i ja ponudim… kao zaštićeni ili svjedok saradnik…Hag je postao odličan biznis – jači od ovoga broda – gdje treba da se ukrcam…

DAMA: Našeg broda!? To je sada naš – zajednički brod…

DOBRIŠA: U pravu ste!

DAMA: Što treba da potone – potonuće…što treba da izroni – izroniće…što treba da pluta – plutaće…Neka nam živi, naš zajednički, broood! (zajednički) Živiooo!

SLIKA 8.

DOBRIŠA: (trlja ruke, drži čašu, malo se zanese, to isto radi i dama) Prije neki dan, na partijskom, stranačkom a to je isto, sastanku, kažem kolegi, jer izrekao sam neku nebulozu, da me slobodno ošamari…(ide, malo se zanese, staje) „Udari me, kada ti kažem”! …Pljaaasss…izvršio je naređenje…sve sam zvijezde prebrojio… ja se pripremio da blokiram i zaustavim – desnu stranu, a on ljevak! (zauzima karate pozu, to isto uradi i dama, malo se zaljuljaju)

DAMA: (drži karate pozu) U prijašnjoj demokratiji…(kašljuckaju)

DOBRIŠA: SPS (Soscijalistička partija Srbije), dotrči JUL (Jugoslovenska ljevica) (opet se zakašlju, a onda kašljucaju) zagrebu neki opozicionari (udaraju, prvo jednom, pa drugom nogom)…nije bilo problema, napadnut sa dvije strane i, demokratska, odbrana je bila – vrlo jednostavna… (šapuće) Da ne spominjem… to je ista meta, samo malo drugačije odstojanje – SNP, DF, SDP  tako …

DAMA: (udara nogom, pa rukom – sa uzvikom jaaaa) Ajde sada, postavi se i brani se… ne zna im se broja…parlamentarnih i vanparlamentarnih…ne znaš što da misliš, čemu da se nadaš…koju stranu da blokiraš?!

DOBRIŠA: (I on izvodi karate udarce) I da sam, legendarni, Brus Li – imao bih problema! Još nekako se i postavim…kako to već ide u borilačkim vještinama…a onda, ka grom iz vedroga neba, grune prevrtač, preletač, kameleon…(izvodi karate udarce) I tako ti pokvare, cjelokupni, odbrambeni sistem…

DAMA: ( izvodi karate udarce) Ajde, blokiraj i odbrani se… Polje prijeći – nije isto što i demokratiju osvojiti!…Ko će bolje, neka mu bude i šire polje…

DOBRIŠA: (napušta karate poziciju) A sada bih zamolio, šarmantnog koalicionog partnera, da formiramo predizborni štab i da se obratimo našim vjernim biračima! (utrčava policajac s pištaljkom)

POLICAJAC: Tako je! (pišti) Zabrinuh se, da ste zaboravili na svoje vjerne birače…(malo se osvježi, s pićem, i trči pišteći i pokazujući PUTOKAZE)

DAMA: Ja, već, počinjem sa predizbornom kampanjom…

DOBRIŠA: Počinjemo!

DAMA: Dragi moji, i naši, posebno poštovani, cijenjeni i voljeni glasači i birači…a sve više i plesači… Ako budete meni, i našoj koaliciji, dali vaš, posebno cijenjeni glas, dajem vam, i dajemo vam, časnu riječ, i ne samo riječ, da ćemo u potpunosti  ispuniti naše želje i predizborna obećanja!…Mi rekli, mi i porekli…

DOBRIŠA: Zalagaćemo se za više seksa – na svim poljima! Na kraju krajeva, mi smo, naš dobri narode, na tako nešto i navikli…i to još od davnih dana…

DAMA: Društvena, pardon državna – javna, opet greška (nakašlje se) privatna preduzeća, ulice, trgovi, čekaonice – pretvorićemo u seksi podijume! U bilo kojoj i bilo kakvoj situaciji ima da se osjeća: ritam u nogama! (malo zastepuje nogama, malo i stražnjicom zavrti –  Zajedno izgovaraju) Ritam, ritam i ne samo u nogama…ritam, ritam i ne samo u nogama…

SLIKA 9.

DOBRIŠA: (drži čašu, malo se ljulja, to isto radi i dama, policajac pišti, ali ne više onako poletano i on je pomalo umoran) Umorila me ova predizborna kampanja…

DAMA: Ovo je povratak ili vraćanje u život!

DOBRIŠA: Za ovakve stvari, kada je u pitanju vraćanje u život, meni su posebno dragi Meksikanci i njihovi, nadaleko, čuveni marijači , koji pjevaju u osvit zor – rađanje novog dana! (pjevaju:‚‚…molim te pusti da pamte oči oči ljepotu lica tvog, svaki što dođe dan, svaka noć ja hoću da sam pored tebe I zato me pusti da pamte oči, da pamte oči…”(priključio im se i policajac – i on pjeva)

POLICAJAC: (osvježava se s pićem) Zakoračili smo, ma što zakoračili, debelo smo umarširali u osvit nove zore…a kako dalje, to ni bogovi neće znati! (pišti, odlazi i pokazuje PUTOKAZE)

DOBRIŠA: (drži čašu, zapleše, stane, to isto radi i dama) Meksikanci, i njihovi čuveni marijači, pjevaju u osvit nove zore…koja je…kada će naići i naša zora?!…(malo se zanese – stane) Nikako da se ukrcam na BROD…još uvijek, kao da osjećam, da nosim brnjicu, prekonosnik, podgušnik, uzengije…poslije toliko oprosnih godina – ne može brnjica, prekonosnik ili podgušnik – tek – tako da nestanu…

DAMA: Sve više se pribojavam, gospodine Bille, od onog, sada već istorijskog, oktobarskog dana i godine 1917. i toliko meni drage i izborene demokratije, onaj mjehur i bešika…previše su se bili proširili, pa se piškiriškilo, normalno i kakilo, i po danu i po noći i po suncu i po mjesečini…još mi, u ušima, žubori ta divna simfonija (zakašlje se)

DOBRIŠA: Imaš pravo! A, ja, pa tako i naša koalicija, sada se pribojavamo da ovaj novi mjehur i nova bešika ne prehlade…

DAMA: (prekrsti se) Gospodine Bill, ne dozvolite da prehladi, nova bešika i novi mjehur, jer nema toga konzilija liječnika- koji bi mogli da saniraju tu prehladu! (utrčava policajac)

POLICAJAC: (pišti) Gledam, dok narod požurujem da se brže kreću, na ovom novom asfaltu – gaze kao po jajima, i sve im nešto pucketa – između nogu…

SVI: široko gazimo, široko gazimo, naš dobri narode…(idu, široko gaze – kao po jajima. Muzika – plešu)

SLIKA 10.

DAMA: (drži čašu, kucnu se) Živjela demokratija! (zajedno:živje-laaa) Onda kada Vas upoznah, a posebno od kada postadosmo koalicioni partneri, drugačije mislim, razmišljam, radim, jedem, spavam! Sve više, dragi moj partneru, mislim, a sve manje osjećam – zahvaljujući Vama! (tapše ga po ramenu – i on nju, malo se i zagrle)

DOBRIŠA: Hvala, hvala – moj strateški partneru…malo mi treba da suze krenu, ali to ne priliči jednom ubjeđenom demokrati, da jaukne još manje, znači jedna istinska patnja i stradanje, ali  osjećam da će i od mene – biti neke koristi…u ovim promjenama, a tek kada se ukrcam na BROD!

DAMA: Osjećam, kao da se s Vama nešto događa?! Recite, iskreno, svom strateškom partneru!

DOBRIŠA: (podigane ruku) Zajedno ćemo i bolje i brže!

DAMA: (I ona podigne ruku) Stvarajmo zajedno!

DOBRIŠA: Demokratske promjene…kako se prije ne sjetismo ove  koalicije!? Gdje bi nam, danas bio kraj?!

DAMA: Ne bi bilo loše da pođemo malo do psihologa, neuraologa, psihijatra…ne bi bilo loše…imam osjećaj da su Vas ove demokratske promjene – previše iscrpjele…

DOBRIŠA: (ide zbunjeno) Psiholog, neurolog, psihijatar!?

DAMA: Kada se samo sjetim, s kakvim ste elanom i energijom krenuli u promjene! Grudi, tamnoplava haljina, antena, pa slušanje nekih radio-stanica…

Moni4 - mondo.rsDOBRIŠA: (malo se trgne)  Opet me proganja Monika i njena tamnoplava haljina! Kaže kako duboko žali, zbog onoga što se dogodilo! Bill je platio, deset miliona dolara (zanese se i padne, ustaje), da ćuti… Onda je magistrirala socijalnu psihologiju…imala je gomilu para…mi to dobro znamo kako se dobijaju diplome i doktorati – draga gospođice… Dok je trajalo tih deset milona dolara (opet padne i ustaje) nijeste umirali od srama i sada kažete kako ćete pomoći drugima u trenucima najvećeg poniženja, kako pronaći i dati svrhu svojoj prošlosti…pita se magistrica socijalne psihologije, a Bill  putuje po svijetu i drži predavanja o tamnoplavoj haljini, veliki poraz, pretvorio je u veliku pobjedu ka da je s ovih, balkanskih, prostora … pola sata traje predavanje o tamnoplavoj haljini i dobije 120.000 dolara (padne, ustane) Svaka čast Bill-eee, ovdje si se ugledao  na Čerčila kada je rekao: Govor bi trebao biti poput ženske suknje: dovoljno dugačak da pokrije temu, a dovoljno kratak da bi bilo zanimljivo… (mala stanka i uzdah) Eh, kakav bih ja govor o Billu i Čerčilovoj suknji, održao –  pola sata i 120.000 dolara… (kraća  stanka)

Gospođa Hilari, bivša prva dama Bijele kuće, izdaje knjigu u obliku memora Preživljavanje istorije – Living History… biće to milionski tiraž… preživ-lja-va-nje istori-je … Liv-ing History…već je unaprijed dobila od izdavača osam miliona dolara

(hvata se za glavu, uzima gitaru i pjeva:

 I sad svira pjesmu tuge, zašto more druga uze, zašto niko sem gitare za pjesnika nema suze, a gitara svira, svira, akordima morskih valako uvela ruža malazašto niko sem gitare za pjesnika nema suze, a gitara svira, svira.. (pjesma Mikija Jevremovića – Pjesnikova gitara – odlaže gitaru – pljesak)

DAMA: (zagrli ga) Osjećam, mogao bi  biti – moj Hindus…

DOBRIŠA: (malo se snuždio) Zaboravljam, u zadnje vrijeme sve više … nemam krila i  ne mogu letjeti …kao da se zalijećem, a drugi lete…(uzme čašu, malo se zaljulja)

DAMA: (razgovara na mobilni) Da upravo tako…dođite što je moguće prije, slučaj je veoma hitan – samo što ne ujeda…(završila je razgovor, bira neki drugi broj)

DOBRIŠA: (drži čašu, ide i malo se zanosi) Samo što ne ujedam… Dobriša je, već, počeo da gricka, reži, reška, jer konačno je došao i moj red i sve više reškam… (utrčava policajac)

POLICAJAC: Znao sam…znao i predosjećao, od samog početka, istražne radnje, da će s ovom koalicijom – biti belaja!

DAMA: Mog koalicionog paratnera hvata panika…kako dalje?!

POLICAJAC: Bez priče, previše sam vas slušao i previše vam slobode dopustio!

DAMA: Da pišem?!

POLICAJAC: Pišite!

DAMA: Spremna!(drži bilježnicu i olovku, Dobriša se pokunjio)

POLICAJAC: Na psihološku eksploataciju i meljorizaciju mozga – javlja se na osnovu preporuke – koalicionog partnera…

DOBRIŠA: (podiže glavu) Ta psihološka eksploatacija i meljorizacija mozga…

POLICAJAC: (skida kapu i bluzu. Oblači mantil – doktorski)  Bez priče! U dopisu, kojeg smo upravo dobili (izvlači papir iz džepa) piše da se žalite na osjećaj napetosti,  memorija je oslabila, kao i koncentracija, a sve na bazi demokratskih promjena i tamnoplave haljine…

DOBRIŠA: (poskoči) Svaka čast doktore! Kako je medicina napredovala, pa ovo je za poludit…

DOKTOR: (diktira, dama piše) Kod psihologa se do sada nije javljao, ne bi ni sada da ga nije prijavio – koalicioni partner, jer ugrožen je daljnji rad i opstanak koalicije!

DAMA: Ne pije, ne puši, ne juri žene, ne slavi rođendane, jer tu nema, više, što da se slavi…rekao mi je u povjerenju, dok je tražio SLOBODNU EVROPU, RADIO – LONDON, a posebno GLAS AMERIKE…

DOBRIŠA (ide, veselo trlja ruke) Ma, vidi ti mog strateškog partnera – kako se mijenja! Kada su u pitanju promjene – i gaće ću skinuti! Jer, konačno je došao i moj red da se ispovijedim, a tu priliku neću – propustiti!

DOKTOR: Slušajte nalaz, kada ste već odlučili da se ispovijedite!

DOBRIŠA: Slušam!

DOKTOR: Dobijeni profil ličnosti ne može se psihološki tumačiti, jer je simulativnog karaktera! Osoba, zbog ovako naglih i velikih demokratskih promjena – prelazi u depresivno stanje…

DOBRIŠA: Konačno! Našli ste me! (uzima čašu, to isto radi i dama, kucnu se, malo popiju, zaplešu. Staju)

DOBRIŠA: Nezadovoljan sam sopstvenim stilom života!

POLICAJAC: (skinuo je mantil i sada je opet u staroj nošnji. Pišti) Kontrola je po završetku reformskih promjena, a to će potrajati! (pišteći odlazi i pokazuje PUTOKAZE)

DOBRIŠA: (udari šakom po stolu) Od danas se nikoga i ničega – više ne plašim!

DAMA: (I ona udari šakom po stolu) Takođe! Izbrisala sam sve – strahove!

DOBRIŠA: Dugo i predugo bio sam plašen, zaplašivan, prepadan…

DAMA: (udara šakom) Tako je! Prvo smo se plašili, samih sebe, a onda od drugih!

OBOJE: Napuštamo, taj pusti strah i strepnju koja je visila i koja još uvijek visi nad ovim balkanskim prostorima! (ponove još jednom)

DOBRIŠA: Od Aljaske do Meksika, velika je to zemlja…sa čežnjama o najboljem životu LA VITA E BELLA…

 

DAMA: Ali, Amerika nema Lovćen! (VIDEO: N.Bilkić, pjeva Amerika nema Lovćen, dolaze plesači – svi igraju, a može i živa muzika – sa Bilkićem.)

  • Amerika nema Lovćen, Berane i Goru, Berane i Goru, nema moju Podgoricu i svijetlu majsku zoru i svijetlu majsku zoru…

POLICAJAC: (s pištaljkom -zviždi) Imate PUTOKAZE  i sada polako razlaz… (zviždi i usmjerava publiku)

– k r a j –

Fotografije preuzete redom kako su navedene u prilogu sa sajtova:

1. blic.rs
2. telegraf.rs
3. hellomagazin.rs
4. mondo.rs

 

 

Tagovi: , ,

 
 

Kalendar

May 2019
M T W T F S S
« Apr    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031