“Tanjir za stidnoga gosta”

 

18.novembar 2011.
Budva, Moderna galerija, 20h.

 

Promocija knjige Živojina Ćelića
“Tanjir za stidnoga gosta”

 

 

U organizaciji JU “Muzeji, galerija i biblioteka Budva” u petak 18 novembra, 2011 u Modernoj galeriji, sa početkom u 20 časova održaće se književno veče-promocija knjige Živojina Ćelića pod nazivom “Tanjir za stidnoga gosta” ili “Poziv na obed bez suvišnog”.

 

O autoru:

Živojin Ćelić je rano počeo da se bavi slikanjem, pisanjem i muzikom. Sa jedanaest godina uvršćen je tada kao najmlađi učesnik u Antologiju jugoslovenske poezije „Sazvežđe na rubu neba“, Gradina, Niš, 1968. Prve pjesme i priče objavljivao je u listovima i časopisima širom bivše Jugoslavije. Učesnik je brojnih književnih manifestacija poput Jugoslovenskog festivala poezije „Vrbas“, „Smederevske pesničke jeseni“ itd.  Bio je glavni i odgovorni urednik uspješnog kontakt-programa „Literarni utorak“ u Nišu kao glavni urednik časopisa „ Spunk“. Kao freelance-novinar intervjuisao je mnoge značajne ličnosti iz svijeta kulture tadašnje Jugoslavije (Gustav Krklec, Miroslav Mika Antić, Duško Radović, Milovan Ilić Minimaks, Đorđe Balašević itd) Autor i koautor sledećih knjiga: „Vrbas“, deset Jugoslovenskih pesnika-učesnika festivala „Oktobarski festival poezije“, „Vrbas“, 1979, „Zlatna struna“ deset Jugoslovenskih pesnika-učesnika festivala „Zlatna struna“, Smederevo“ 1979, „Mlado meso za pesme“, samostalna knjiga pjesama, Gradina, Niš, 1980, „Lov na dvojnika“, multimedijalni projekat i knjiga, Niš-Beograd, 1988. Jedan od deset autora knjige pod nazivom „Was Getekend“, projekat Udruženja „Melita“, Enschede, Holandija.

Kao likovni umjetnik, Živojin Ćelić je čisto apstraktan slikar. Živio je skoro dvadeset godina u Holandiji gde je završio Akademiju likovnih umjetnosti AKI-Enchede, odsjek slikanje i crtane u klasi profesora Karsa Persona i profesora Sipkea Hausmana (tadašnjeg direktora Akademije). Ćelić je poznat po svojoj originalnoj metodi slikanja nazvanoj Energetske slike. Suština ove metode jeste da se oslikana površina mijenja u obojenju pod uticajem beskonačnih nijansi dnevne svjetlosti. Njegove slike se nalaze u privatnim kolekcijama širom svijeta. Od brojnih samostalnih i grupnih izložbi u periodu od 1995. do 2011. u zapadnoj i istočnoj Evropi i Aziji izdvajaju se kao najznačajnije:

–          izložba „Essential emotion“ u galeriji Lilijan Luiten, Ootmarsum, Holandija

–          izložba u Muzeju Kraljevskog Instituta za Trope, Amsterdam, Holandija

–          umetnička manifestacija Kunst Manifestatie „Sophies Winter Palas“, Untreht, Holandija

–          „Kunstler fur Europa“, grupna izložba 5 Poljskih, 5 Nemačkih i 5 Holandskih savremenih umetnika, Poznan, Poljska

–          Izložba „Fragments of the Nederlands/an overview of the Dutch Contemporary Art“ u galeriji „Atassi“ pod patronatom njene Ekselencije ministarke za kulturu, Dr.Najah Al-Ata, Damack, Sirija

–          Izložba „7+7“ u galeriji Strategie Art Centre de l Art Contemporain otvorena od strane stalnog člana CANU Matije Bećkovića, Beograd, Srbija

–          Izložba „Pokretne Slike“ u izložbenoj Sali Gradske Galerije Udruženja likovnih umetnika Ruske Federacije za grad Voronjež pod patronatom Uprave kilture Voronježske Gubernije i direktora Uprave kulture Voronježske Gubernije Ivana Čuhnova, Voronjež, Rusija

 

Autorova najava za knjigu:

Da li je život u svetu dvojstva od najranijeg detinjstva dobar temelj za razvoj Ljudskog bića koje pretenduje da ima svoju celovitost? Odrastanje u doba komunizma u usponu i patrijarhalnog morala u opadanju je obeležilo moje detinjstvo. Knjiga čiji izlazak najavljujem ovim pismom je, zapravo, knjiga preispitivanja minulog ali i njegovih posledica. „Tanjir za stidnoga gosta“ je postavljena trpeza za kojom sede ravnopravno svi zvani i samozvani gosti i svako od njih je dobrodošao.

Od moje odluke od pre trideset i tri godine da prestanem sa objavljivanjem pa do današnjeg dana, ja sam ćutao o onome što sam beležio ali ga nisam prećutkivao ne objavljujući ga! Da li ovakva knjiga može da, konstatujući šta nam se događalo, ponudi rešenje za ono što ne bi trebalo da nam se dogodi? Nemam odgovor na ovo pitanje. „Tanjir za stidnoga gosta“ koji će se za par dana naći na vašoj trpezi čekaće svoga stidnog gosta da se gladan i žedan pojavi i da dobije ono što se na sirotinjskoj trpezi našeg nevremena zateklo!

Istovremeno ovo je najava za dnevnik o mome unutra na koje se, na ovaj ili onaj načen, održavalo naše spolja, ili ono spolja koje je uticalo na mene, odnosno dodirivalo moje unutra… Knjiga „Tanjir za stidnoga gosta“ je pokušaj da se odredim prema minulom ali i prema onome što je, u jednom trenutku moglo da postane naša stvarnost ali iz nekih volšebnih razloga to se nije dogodilo… Ona je pokušaj da se zagrebe malo dublje u suštinu dešavanja i nasluti zašto se baš ova i ovakva stvarnost događala baš nama a ne nekim drugima…

U tanjiru koji ga očekuje na trpezi, gladan i željan pitanja naći će još bezbroj iskrica okrenutih ka večnom: ka Dobru i Ljubavi kao nadkategorijama kojima gladan Dobra i Ljubavi teži čisteći svoje srce u pokušaju da u njega useli Mir, Radost i Oboženje, kao i konstataciju da ništa u ljudskom životu ne zavisi od volje Čovekove ali da ga to saznanje ne opravdava u spoznaji da je pripadnost grehu pristanak na greh i odustajanje od pripadnosti Dobru kao božanskoj prisutnosti u svemu što nas okružuje!

Na kraju, ovaj poslednji tanjir je, imajte u vidu, na mojoj sirotinjskoj trpezi na koju sam utrošio svoje dve jedine lepte i ne očekujte gozbu… ali, pozivam vas da obedujete sa mnom čista srca jer sam, odbacujući suvišno, vodio računa da se na njoj neđe ono neophodno! O kojem neophodnom govorim? Kušajte i kazaće vam se već: NA ZDRAVLJE NAM BILO!