|
|
|
|
Јован Милошевић ЦРНОГОРСКИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР Постоји увјерење да су Црногорци немузикални и без довољно развијеног слуха и да пјевају само уз гусле. Они су до данас одржали традицију гусларског пјевања и кроз тешке историјске вјекове Црне Горе били стални будитељи националне свијести и својом пјесмом бодрили и подизали витешки дух свога народа. Црногорац је у јуначкој народној пјесми, пјеваној уз гусле, на један само њему својствен начин, успио да нађе облик којим је изражавао своју вјековну чежњу за слободом, био поносан и имао чврсто самопоуздање и вјеру у себе и своју заједницу. Неправедно је оспоравати Црногорцима сваки други начин музичког изражавања осим гусларског. У богато природом украшеним љепотама свога романтичног краја, народни умјетник Црне Горе могао је да осјети блиску везу са природом, не само у јуначким пјесмама већ и у пјесмама друге врсте, тј. у пјесмама лирским, у којима је нашао свога одушка. У црногорској народној мелодији огледају се људи којиу сталном опште- њу са природом богате своју фантазију , разигравају своју горштачку крв и пјевају о љепотама свога крша. Природа је најчешћи мотив црногорске народне умјетности. Лирска пјесма код Црногораца чиста је и пуна душевне чистоте и широке осјећајности, као и њиховог ведрог расположења, радости и туге. Посебни израз туге и жалости класично је остварен у тужбалицама над одром покојника, које градацијом садржаја текста, мелодије уздижу до драмске напетости. Црногорске лирске пјесме су наизглед примитивног склопа, али оне имају свој особени садржај и израз. Из њих избија нека исконска снага. У њима нема ничега извјештаченога, већ су непосредан и спонтан израз човјека који живи у висинама орловског крша, музички остварен на рудиментаран начин, па су због тога остале чисте и непомућене. Кроз тај, на први поглед безначајан склоп тонова, када се човјек у њих мало дубље унесе, осјетиће једно широко пространство расне, живе и интересантне музичке љепоте. Несумњиво је да су на Црногорце и њихов развој у лирском и музичком правцу имали утицаја и њихови сусједи на Балкану (Метохија, Санџак, Далмација, Херцеговина), посебно на њихов лиризам, па су из ових крајева Црногорци по нешто и присвојили, али су то модификовали, упрошћавали, сводили на свој музички ниво и давали му сировији израз, уколико то већ и у оригиналу није било сирово. Црногорске мелодије показују извјесну сродност са јужнодалматинским или босанскохерцеговачким примитивним народним мелодијама. Већина њих креће се у малом интервалском распону, амбитусу терце а највише до квинте или сексте. У више пјесама уносе се контрасти примјеном двају или више разних мотива. Ово се добија на" тај начин што два мотива могу да буду представљена као пјесма са припјевом. Припјев је додатак уз мотив, додатак текста на стих и, док се сваки стих пјева на исти мотив, између њих се умеће припјев новог мотива с тим што главни мотив понекад незнатно варира. Међутим, постоје и пјесме са два и више мотива — али без припјева. Патриотске пјесме и игре Црногораца имају специфичну снагу. Овдје спадају оштро ритмизовано "Црмничко оро" и веома познато "Зетско коло". Мотив овог другог кола је у ствари најраспрострањенији музички мотив у Црној Гори. То је нека врста основног музичког мотива крепког, пркосног, а у исти мах и поносног. У колу га пјевају наизмјенично мушкарци и жене. Ове игре стварају утисак као да израстају из земље. Уопште, игре Црногораца врло су занимљиве и интересантне, како својом живописношћу , тако и својим сировим ритмом. Оне су израз психе Црногораца и њихова најмоћнија, најсвојеврснија карактеристика. Полиритмија, иако ријетка у црногорским народним мелодијама, постоји, али она није развијена као што је то напр. у народним мелодијама Македоније. Код Црногораца се појављује и тежња да се умјесто примитивне употријеби распјевана мелодија, заталасана с мелизмима и већим интервалским размаком. Ово заталасавање које се појављује у црногорским народним мелодијама не достиже висину мелодија неких других крајева Југославије, али значи корак напријед за бујније музичко изражавање. |