|
|
|
   |
Текст преузет из Музичког гласника, број 10. из 1999.г. Ана М. Зечевић МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО МИРКА Н. ПЕТРОВИћА ЊЕГОША У току свог кратког животног и радног века, Мирко I Петровић Његош (Цетиње 1879 - Беч 1918) оставио је неколико соло-песама и клавирских композиција. На жалост, о многим композицијама постоје подаци који нас уверавају у њихово постојање, али не постоје и ноте које то поткрепљују. Могуће да је разлог томе што су нека дела Мирка Првог штампана у Риму и Лајпцигу, као и што је последње године живота провео у иностранству. Мирко I Петровић Његош је био ученик Роберта Толингера, угледног чешког композитора који је једно време радио као учитељ и композитор на двору Николе I Петровића Његоша. Од овог изузетног умјетника, Мирко Први добио је солидно познавање технике свирања клавира и виолончела, што му је касније, помогло у компоновању клавирских композиција, као и у оркестарском аранжирању. Међу евидентираним композицијама Мирка Првог, најпознатије су соло-песме: "На Липару", "Изгубљена срећа", "Моја туга", "Јоште јуче" и "Молитва". Од клавирских композиција истичу се: "Мали пролећни цвијет", "Успомена на Рим" и "Ferdinand -Marsch". За неке од ових композиција Мирко Први је расписао и оркестарске аранжмане. Међу сачуваним нотним записима соло-песама налази се циклус "Три напјева за 1 глас уз пратњу клавира", којем припадају соло-песме: "Изгубљена срећа", "Моја игра" и "На Липару". За прве две песме није наведено име песника стихова, док се за трећу песму зна да текст припада Ђури Јакшићу. Овај циклус објављен у едицији "С. Schmidl & Со" Leipzig. Затим је доживео велику светску дистрибуцију, што је назначено' на корицама сачуваних литографија: Триесте "С. Schmidl & Со"; Pour la Russie: "Р. Nelder", Riga; Pour la France: "Мах Eschig", Paris, for England "Breitkopf & Martel", London. Copyright 1912 by "Cuchmidl & Co". Ha корицама je назначено и то да је чист приход од продаје нота ових композиција био намењен у добротворне сврхе. С обзиром на намену, певани текст свих песама дат је тројезично - на српском, италијанском и немачком језику. Соло-песма "Изгубљена срећа" одише романтичарским набојем, препознатљивим у богатом тонално-хармонском језику. Функционална клавирска пратња у свему је у служби покретљиве и хроматиком зачињене вокалне деонице. Текстуални садржај реализован је кроз 6 строфа, при чему су 2, 3, 4. и 5. строфа сродног музичког материјала (заједнички темпо Piu vivo и такт 2/4), док су прва и последња строфа исте по врсти такта (3/4), темпа (Andante moderato) и сличног су музичког садржаја, односно мелодијско-ритмичког покрета и клавирске пратње.  Мирко Петровић Његош Занимљиво је да сваку строфу чини један катрен који комбинује једанаестерце и десетерце, према схеми abcd, а који се конципирају у велике реченице или периоде (често проширене). За разлику од ове патетичне љубавне песме, следећа песма у циклусу - "Моја игра" доноси потпуно нов, шаљиви карактер. Љубав као игра мушкарца тематика је ове песме. Композитор је у оквиру проширеног и хармонски обогаћеног Ц-дур тоналитета пласирао прилично разноврстан музички материјал: мелодијски покрет вокалне деонице обилује хроматиком, као и честим скоковима, док је ритмички покрет богат триолама и другим групама, а што се мења из одсека у одсек, тј. строфу. На помало филозофски начин реализована је песникова идеја да сваком бићу или појави припада у животу понешто за игру или забаву, а да је њему баш, ето, припало женско срце. Овај шаљив поетски текст реализован је кроз строфе у катренима, при чему први катрен граде, по реду - два седмерца и два осмерца, док 2, 3, 4. и 5. катрен граде осмерци. Шесту, последњу строфу чине три стиха - осмерца, после којих, као метричко подсећање на прве стихове, али и као теамтски закључак, следе два последња стиха у седмерцу. Последња соло-песма из циклуса зове се "На Липару". Ово је, чини се, "лабудова песме" усамљеног и емотивно рањеног човека који уточиште налази у самоћи и изоловању у природи. Песма има три текстуално различите, а музички исте строфе. Сваку строфу чини једна секстина у којој се смењују стихови неједнаке метрике (нпр. у првој строфи је 1. стих једанаестерац, 2. стих - дванаестерац — оба стиха се римују јер завршавају истим самогласником, и 3. стих - једанаестерац са завршетком на сугласнику; затим следе једанаестерац, па дванаестерац и једанаестерац). Ова песма садржи једноставан ритмички и мелодијски покрет вокалне деонице, док је клавирска пратња нешто истакнутија, како богатим акордским склоповима, тако и изражајном динамиком извођења. На крају би требало истаћи да се психолошком обрадом текста може доћи до закључка, да је цео циклус "Три напјева" повезан једном темом, а то је љубав. Посебно је занимљива тематска веза између друге и треће песме — веза између љубавне игре мушкарца са женским срцем, са патњом због доживљеног емотивног промашаја што је и непосредна тема прве песме у циклусу. |