Bilješka o autoru

 

Rođen 1965. u Smederevskoj Palanci. Živi u Novom Sadu, a radi u Beogradu.

Objavio tri knjige aforizama:

– Izgužvane misli

– Sizife, Srbine!

– Neraskidiva veza

Objavio je i knjigu satiričnih priča i aforizama Vojna tajna.

Dobitnik je brojnih nagrada za satiru: Vib – 2000, Zlatna kaciga – 2000, Čivijada – 2002, najbolji aforističar na V Crnogorskom festivalu umora i satire u Danilovgradu, „Dimitrije Frušić“ – Društvo novinara Vojvodine, 2008.

Aforizmi su mu prevođeni na više jezika.

 

 

 

 

A F O R I Z M I:

(po izboru urednika Veljka Rajkovića)

 

 

Ne mogu glave tek tako da lete.

Mora da postoji neki red letenja.

 

Na pecanje sam poneo udicu i dinamit,

pa šta upali!

 

Naša država je

da se upišaš od smeha

i usereš od straha.

 

Nekada sam voleo alkohol.

Sad pijem da ga zaboravim.

 

U našoj državi je svejedno gde se nalaziš.

Uvek si na mestu nesreće.

 

Da taj pisac juče nije ubijen

danas bismo imali

jedan spomenik kulture manje.

 

Naša država je težak invalid.

Nedostaje joj ruka pravde.

 

Optuženi se branio sa slobode.

Sve dok je imao municije.

 

Molim sve one

koji su mi se uvukli u dupe

da ne jedu govna!

 

Borci koji imaju hrabrost

da uđu u minsko polje

odskaču od ostalih.

 

Džabe mi je što volim da jedem.

Od ljubavi se ne živi!

 

Koncentracioni logor je

žičani instrument okupacione vlasti.

 

Prema uhapšenim demostrantima

koji su u zatvoru štrajkovali glađu,

policija se odnosila kao prema svojoj deci.

Tukla ih je, jer neće da jedu!

 

Policija je imala loš dan,

a onda je pala noć …

 

Prve batine dobio sam od oca.

To je bio moj prvi sukob sa komunistima.

 

Napraviti ručak nije teško.

To je za mene luk i voda.

 

Mačka je prvo otvorila kavez,

a posle je pojela ptičicu.

Pa, i oslobodioci moraju nešto da jedu!

 

Čovečji mozak je mali i primitivan.

Mnogi su ga, već, izbacili iz upotrebe.

 

Srušio sam komšiji kuću

ali mu ženu nisam dirao.

Na njoj kuća leži!

 

Ja sam veliki poštovalac knjige.

Kod mene u kući ne sme niko

ni prstom da je dotakne!

 

Ne znam šta sam hteo da kažem,

ali znam da sam bio u pravu!

 

Za tišinu koju čujete,

zahvalite ozvučenju!

 

Da su Turci čitali naše junačke pesme

videli bi oni s kim imaju posla!

 

Glasački listići se broje noću.

Dok pošten svet spava.

 

Idem u rat!

Zbogom oče, zbogom majko,

zbogom pameti!

 

Zašto ćutimo? – Zato!

Zašto nemamo šta da jedemo? – Zato!

Kod nas svako zašto, ima svoje zato!

 

Lekaru obavezno ponesite poklon.

Ne zaboravite:

Vaše zdravlje je u vašim rukama!

 

Seli smo da razgovaramo o miru,

a onda je i nama i njima stiglo pojačanje.

 

Poginuo je nesrećnim slučajem!

Vreme i mesto pogibije

biće određeni naknadno.

 

Aplaudiram na skupovima.

Naplaćujem samo ruke.

 

Dosta je bilo bratoubilačkih ratova!

Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini.

 

Skinite suvišan kilogram!

Rešite se mozga!

 

Komšijinu kuću polio sam benzinom,

ne bih i ga zaplašio … i, upalilo je!

 

Davljenik ne pije vodu,

ali, ovoga puta,

nije mogao da odbije.

 

Ja sam pošten čovek.

Ne sećam se kad sam

poslednji put nešto ukrao.

 

Mi nismo učestvovali u ratu.

Ja, ustvari, uopšte ne znam

što smo mi tamo tražili.

 

Kad sam pošao da kupim nove gaće,

stare su počele da mi se uvlače u dupe!

 

Ja, pa ja, pa opet ja!

To smo mi!

 

Teško je biti paranoik.

Ima manijaka koji te stalno prate.

 

Sudija je doneo presudu,

ali ni ja u sudnicu

nisam došao praznih ruku!

 

Treba čitati samo režimske novine!

Tu sve lepo piše.

 

Nijedno političko ubistvo nije razjašnjeno.

To je zato što policiju ne interesuje politika.

 

Taj zločin treba ponoviti!

Da se nikad ne zaboravi.

 

Isključili smo zvono za uzbunu.

Da nas ne probudi!

 

Ne daj se sirotinjo!

Nisi ni ti od juče!

 

Današnji dan je bio bogat

događajima iz kulture.

Ubijena su dva pisca i tri novinara.

 

Pravda je konačno pobedila

ali, bez obzira na poraz,

nepravda je i dalje ostala na prvom mestu.

 

Policija ne flertuje sa kriminalcima.

Ona je s njima u ozbiljnoj vezi.

 

U Srbiji se ne zna

da li ima više izdajnika ili patriota.

Sve zavisi od toga ko broji.

 

Naša istina je toliko poznata

da uopšte ne sme

da se pojavljuje u javnosti.

 

Neprijatelj je preplašen.

Video je šta radimo sami sebi.

 

Borba je neravnopravna.

Mi protiv njih.

 

Mladost brzo prođe!

Dok lupiš glavom o zid.

 

Teško da će pobediti istina.

Mi ne volimo da gubimo.

 

Ostao sam uSrbiji

iz patriotskih razloga.

Nisam imao kud!

 

Svim ženama sa kojim sam plesao

ostao sam u bolnoj uspomeni.

 

Naša vlast uopšte ne deluje

kao razbijena banda. Naprotiv!

 

Lopovi me često posećuju,

ali još nijednog nisam upoznao.

Uvek dolaze kad nisam kod kuće.

 

Ja sam gazda u kući!

Žena je tako odlučila.

 

Dosta smo, bre, pevali

te patriotske pesme!

Ajmo, sada, neku našu!

 

Dragi novinari,

dođite da preuveličate

našu malu svečanost!

 

Naš narod je večita žrtva.

On – ili gine za otadžbinu

ili živi za nju.

 

Žmuri, i gledaj svoja posla!

 

Na izborima nema fer-pleja.

Ne treba mešati sport i politiku!

 

Sirotinje je mnogo.

Prosvetni radnici su školski primer.

 

Ja i žena od oružja nemamo ništa,

ali za decu mora da bude!

 

Dželatu dugujem zahvalnost!

Da me nije ubio, umro bih od straha!

 

Ludaci su nesposobni za vojsku,

ali su sposobni za rat.

 

Za vreme rata bilo je mnogo zverstava.

Ali, nikoga ne treba osuđivati zbog toga.

Šuma je to!

 

On potiče iz dobre porodice.

Zna se ko su mu i otac i majka.

 

Ratne zločince je lako zapaziti.

Oni, prosto, bodu oči.

 

Pored toliko seratora

govno bi moralo

da postane umotvorina.

 

On piše kao Šekspir.

Desnom rukom.

 

Ja sam čovek bez ugleda.

Mene se niko ne plaši.

 

Vođu treba proglasiti narodnim herojem.

On je prvi izgubio glavu.

 

Demonstranti su pušteni na slobodu.

Neće, valjda, policija da im vida rane!?

 

Kriminalce kažnjavamo zatvorom,

a poštene građane samo novčano:

platama i penzijama.

 

Rat je završen bez pobednika.

Podelom plena.

 

Sitni lpovi nikada ne mogu da dođu na vlast.

Narod voli samo uspešne ljude.

 

Oni koji aplaudiraju

najbitniji su deo predstave.

 

Dokle smo stigli s tranzicijom?

Skoro da smo gotovi!

 

Izvinite, a za kada je zakazan

let vašeg automobila?

 

Ima i poštenih političara

ali, radi nihove sigurnosti,

nećemo otkrivati njihova imena.

 

Fatamorgana?

To je naš pogled u budućnost.

 

Mi ubijamo samo poznate ličnosti.

Radi lakše identifikacije.

 

Molimo svedoke zločina

da se raziđu.

Nisu prijavili nikakav skup.

 

Sećam se šta sam

poslednji put jeo.

Kao da je juče bilo.

 

Nije bilo ratnih zarobljenika.

Ustvari, bilo ih je, pa ih nije bilo …

 

Sabrali smo dva i dva, i …

rezultati nisu izostali.

 

Dok ne kleknete

oni što puze

nisu vam ni do kolena.

 

Nisam dobio posao na televiziji.

Zbog smetnji na vezama.

 

Kakav je naš nacionalni program?

Ludilo, brate!

 

Mrtve duše se ne sahranjuju.

Trule u nama.

 

U meni su se dugo borili budala i genije.

A, onda je i genije shvatio da je budala.

 

Imam neophodnu tišinu

za pisanje aforizama.

Svi oko mene ćute.

 

Aforizam je eksplozija duha izazvana

unutrašnjim sagorevanjem njegovog tvorca.

 

Čim se aforizam rodi

vidi se koliko će živeti.

 

Nema dara za pisanje aforizama,

ali mu idu od ruke!

 

Aforizam je moždana erekcija

koja pisca dovodi do gubitka nevinosti.

 

Aforističari sve što imaju da kažu

kažu u dve-tri reči.

I što je najvažnije –

u te dve-tri reči, sve ti kažu!

 

 

 

Tagovi: , , , ,

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

October 2017
M T W T F S S
« Sep    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031