Марко Рогошић
Личност и дјело Јована Милошевића

 

Kрајем XIX вијека значајну улогу у развоју црногорске националне културе, а посебно музике и његовања фолкорне традиције, одиграла су пјевачка друштва. Она су окупљала љубитеље музичке умјетности из свих друштвених слојева, који су дјеловали као групе пјевача или солисти народних пјесама, у тамбурашким оркестрима и другим видовима музицирања.

У периоду између два рата у Цетињу је дјеловало културно-умјетничко друштво “Његош” чија улога је посебно значајна у његовању и ширењу црногорске народне музике, у њеном изворном или стилизованом хорском облику. У оквиру свог репертоара друштво је често изводило и дјела југословенских композитора: Мокрањца, Зајца, Маринковића и других.
За успјехе и гостовања овога друштва и у другим градовима Црне Горе имао је заслуге скоро искључиво хоровођа и умјетнички руководилац Јован Милошевић.

Рођен је на Цетињу 1895. године, гдје му је отац Илија био члан војне музике коју је тада водио Чех Ф. Вимер. Увидјевши таленат свог сина отац га, уз препоруку Вимера, а уз помоћ црногорске владе, шаље на изучавање музичког умијећа у Праг, гдје је код познатих професора Јозефа Бохуслава Ферстера и Карела Болеслава Јирака завршио композицију и дириговње на конзерваторијуму 1922. године. По завршетку школовања Милошевић се враћа у родно Цетиње гдје ће своју професионалну праксу везати за гимназију и пјевачко друштво “Његош” а неколико година касније (1926. год.) преузима мјесто капелника војне музике.

Боравећи у Прагу, културном и музичком центру не само Чешке већ и Европе, он је скупљао драгоцјена искуства која је по повратку у свој крај, уз много воље и труда, преносио на подизању музичке и опште културе.

Иницијатор је оснивања прве музичке школе (1932. год.) при пјевачком друштву “Његош”, њен први директор и наставник неколико музичких предмета. У организовању и наставном процесу ове школе значајну помоћ Милошевићу пружили су музички педагози и композитори: Бохуслав Шула из Чешке и Мило Ципра из Хрватске, касније познати композитор који је у својим дјелима користио и црногорски фолклор, (Симфонијета — писана на Цетињу, 1934. год.).

Тих година, када су услови за развој музике били минимални, и када је требало полагати темеље ширењу музичке културе, Милошевић се храбро и предано хватао у коштац са свим проблемима организације и репродуковања познатих музичких дјела и по први пут упознао нашу, не баш музички просвећену, средину љепотама музике једног Бетовена, Моцарта, Сметане и других.

 

 

 

 

Jovan Milošević

Прво извођење фрагмената из опере “Продана Невјеста” Беджиха Сметане 1924. године извео је Милошевић са солистима и хором пјевачког друштва “Његош” и оркестром војне музике, а 1927. године поводом стогодишњице смрти Л. В. Бетовена приредио је свечани концерт. 0 том догађају из пера једног њемачког публицисте, који се ту случајно нашао, у берлинском листу “Дојче Алгемајне Цајтунг” објављен је текст: “Сигуран сам да има много већих градова у Њемачкој који нијесу чак ни издвојили овај дан. Мало, али културно Цетиње, међутим, достојно га је прославило”. Милошевићево дјеловање као диригента (у оркестру Црногорског народног позоришта), хоровође, педагога и музичког организатора потврдило је само чињеницу да је, као комплетан и свестран музичар, свјестан тежине и далекосежности улоге која га је чекала на првим корацима свог умјетничког и педагошког пута. Као војни капелник између два рата, педагог и организатор музичког живота послије ослобођења, развио је богату и плодну активност на подизању музичке културе на један виши ниво. Но, од посебног значаја био је његов мелографски рад. Путујући по свим крајевима Црне Горе неуморно је биљежио
народне мелодије, груписао их у цјелине, хармонизовао и обрађивао за хорске саставе и тим поставио темеље црногорске етномузикологије. Збирка ових народних мелодија, (од неколико стотина) која још увијек није угледала свијетло дана, представља драгоцјену грађу за проучавање црногорског музичког фолклора, а исто тако и обиман материјал композиторима за стварање већих умјетничких форми и оригиналних дјела. На плану компоновања његова дјелатност није разграната. Ту прије свега спадају хорске композиције, обраде народних мелодија, оркестарске минијатуре претежно за дувачки оркестар, итд.

Хорска пјесма “Са Ловћена”, чија се хармонија темељи на цитираној црногорској народној мелодији варошке традиције са устаљеним тонским односима коју карактерише силазни тетракорд с повећаном секундом, одредила је хроматски низ тонова и уз пунктирани ритам дала композицији посебно обиљежје. Ради се у ствари о хармонском а – молу којим је аутор на самом почетку композиције, у трајању од једног такта, истакао мелодију у нисоним кретањем гласова, да би у другом такту извршио подјелу дионица које у заједничком наступу граде хармонску платформу пјесме. У хармонском погледу први дио пјесме показује сиромаштво у акордским везама које се крећу на релацији тоника — доминанта, јер кратки дах мелодије, подвргнут захтјевима текста, није дозволио употребу сложенијег хармонског израза. Други одсјек пјесме, послије излагања тонске грађе и текста, чији основ чине два осмерска стиха, завршава аутентичном каденцом која означава крај једне контрастне цјелине карактеристичне за народно пјевање.

Поред изворног народног стваралаштва, Милошевић је показао интересовање за умјетничку поезију за коју је везао свој индивидуални и стваралачки израз, без употребе фолкорних цитата. То се недвосмислено огледа у композицији “Црногорац Црногорки” на стихове Ђуре Јакшића са израженим романтичнопоетским акцентом. Композиција се састоји од низа малих реченица које у хармонском смислу, својим завршетком не обезбјеђује услов за њихово повезивање у веће музичке цјелине у облику периода. Међутим, композитор је кроз сродне тоналитете зналачки водио пјевачке дионице које у заједничком наступу, граде занимљиве акордске склопове. Они се јављају у облику квинтакорда, малих и умањених четворозвука и својом разноврсном звучном обојеношћу, стварају специфичан израз” — (Вукашин Влаховић). И ако невелик композиторски опус, једноставан и непретенциозан у изразу, солидношћу техничке фактуре остаће значајан као документ свог времена и као вриједан допринос првих развојних етапа музичког стваралаштва у Црној Гори.” Уз побројане активности — диригента, музичког педагога, етномузиколога, композитора, музичког организатора — Милошевић је био члан и предсједник многих наших музичких институција и удружења као што су Удружење музичких умјетника Црне Горе, Удружење композитора Црне Горе, Савез музичких друштава Црне Горе, Удружење фолклориста Црне Горе и других, што укупно свједочи о његовом дјелу које ће остати као трајан споменик у ширењу музичке и опште културе свога народа.

Преузето из Музичког гласника.

 

 

Tagovi: , , , ,

 
 

Advertisement

Advertisement

Kalendar

September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930