У Етнографском музеју у Београду је 1. марта 2014 године одржан скуп У ПОЧАСТ ЉУБИШИ: Паштровске музичке теме, а у организацији Удружења Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду “Дробни пијесак“ и Етнографског музеја у Београду.
Основна идеја водиља организатора је била да се обележи дан рођења једног од паштровских великана, књижевника и народног посланика, Стефана Митровa Љубише (1824-1878). Овом приликом су за то послужиле паштровске музичке теме, разнолико спознате и проучене од стране еминентних стручњака.
Тако је након инспиративног поздравног говора господина др Павла Анђуса, председника Удружења Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду “Дробни пијесак“ и говора Лазара Рађеновића, градоначелника града Будве, секретар Удружења Паштровића, Душан Медин “водио“ многобројне окупљене Паштровиће и пријатеље Паштровића кроз програм овог културног скупа.
Уводну реч је имала културни историограф др Мила Медиговић-Стефановић, осветљавајући један део музичких кодова Паштровића. У свом излагању др Медиговић-Стефановић се посебно посветила успаванкама, као једном од најстаријих начина људског изражавања уопште.
Потом је етномузиколог др Злата Марјановић окупљенима пружила “звучну“ слику паштровске музичке традиције, не само кроз постојеће снимке Мидорага Васиљевића и Николе Херцигоње настале половином 20. века, већ и кроз обраде паштровских свадбеих песама у извођењу ученика етномузиколошког одеска Стеван Мокрањац из Краљева (у класи Злате Марјановић).
Излагање о музичкој традицији Паштровића на један сасвим посебан начин обогатило и извођење паштровских свадбених песама које бележи и обрађује Паштровић Бранко Зеновић, а у извођењу његових унука, Каће и Миље Зеновић, кaо и Паштровке Андрее Медин.
На то се надовезало излагање Каће Зеновић о примени паштровске вокалне традиције у настави солфеђа, као једном од најважнијих корака у музичком описмењавању најмлађих, али и као једном од најважних приступа да се обезбеде и постигну континуитет и развој паштровске музичке праксе.
Потом је мр Ана М. Зечевић пружила окупљенима веродостојан и стручан увид у не тако познату оперу Паштровски витез композитора Миховила Логара (1902-1998), насталој по приповетки Стефана Митровa Љубише Кањош Мацедоновић. Ова је опера седамдесетих година 20. века и снимљена, тако да су окупљени имали ту посебну прилику да погледају и један од упечатљивијих делова ове опере.
Скуп посвећен Стефану Миторв Љубиши и паштровским музичким темама је на маестралан начин обележио и маестро Бојан Суђић, спретно показујући окупљеним Паштровићима и пријатељима Паштровића куда све даље могу “поћи“: не само трагом Стефана Митров Љубише, већ и трагом свог богатог културног наслеђа.
Захваљујемо се на фотографијама господину Владимиру Милићевићу, професору музичке школе Стеван Мокрањац из Краљева и господину Ђорђу Радоњићу.
др Злата Марјановић
