Branko Banović
Urbani humor Pljevalja
Бранко Бановић је рођен 1982. године у Пљевљима, гдје је завршио основну школу и гимназију.
Диплому етнолога антрополога стекао је на Филозофском факултету у Београду. Магистарске студије из области антропологије фолклора завршио је на одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, гдје је магистрирао 2007. године.
РЕЦЕНЗИЈА
У монографији „Урбани хумор Пљеваља“ аутор Бранко Бановић подухватио се фолклористичког, антрополошког и социолошког истраживања хумора – области која је код нас релативно ретко била предмет научног тумачења и анализирања.
Хумор, као специфичан наративни и комуникацијски чин, одликује ефемерност, пролазност и краткотрајност. Тим пре се показало занимљивим проучити шта је то што одређене врсте хумора и хуморних епизода чини вредним памћења и усменог колективног преношења. У намери да проучи одлике хумора, аутор је сакупио и забележио шале и шаљиве догађаје карактеристичне за урбани живот Пљеваља у протеклих пола века, а који се и данас препричавају у непосредној комуникацији и интеракцији градских становника.
Аутор је објаснио механизме којима је вршен свесни или несвесни одабир шаљивих епизода од стране колектива, као и разлоге за даље усмено преношење и чување у сећању познатих хуморних епизода, доскочица и шала, али изнад свега самих личности које су биле или креатори тих хуморних епизода или њихови објекти. Своју типологију урбаног хумора у Пљевљима – поделу на политички, канцеларијски и чаршијски хумор, аутор је објаснио контекстом јавности и очигледности места, времена и актера. Познати политичари били су предмет шала једнако као и чаршијски ликови који су својим свакодневним активностима, понашањем и говором били широко познати у граду, крећући се његовим најурбанијим делом. У том смислу, аутор истиче чињеницу да је за памћење хуморне епизоде и шале важније било ко је актер, од онога шта је садржај шале.
Аутор је посебно обрадио функције хумора, закључивши да протоком времена хуморне епизоде губе функцију социјалне контроле и механизма друштвено прихватљивог начина за изражавање агресивног садржаја, а све више постају део забавних и необавезних разговора евокативне природе. Управо у тој евокативној функцији налази се механизам памћења и одржавања урбаног духа Пљеваља. Посебно треба истаћи да је аутор с изузетним познавањем и топлином описао урбани дух Пљеваља, што овом рукопису даје посебан етнографски значај.
Рукопис Бранка Бановића „Урбани хумор Пљеваља“ представља допринос познавању природе хумора и његових манифестација и функција, као и допринос етнографском и фолклористичком осликавању карактеристика урбаног живота Пљеваља, стога издавачу топло препоручујем овај рукопис за објављивање.
У Београду, 10.03.2008.
доц. др Драгана Антонијевић
“…Урбани хумор није ни специфична ни посебна врста хумора. Ради се о хумору који је продукован, преношен и упамћен у градској средини. Велики дио хумора показује карактеристике ефемерности и брзо се заборавља. Предмет ове књиге јесте само мали дио «урбаног» хумора, који је остао најшире упамћен, иако би за научну интерпретацију могли бити интересантни и хуморни садржаји продуковани, преношени и упамћени у сеоској средини…”
KLIKNITE NA NASLOVNU STRANU
KAKO BI OTVORILI KOMPLETAN SADRŽAJ KNJIGE
