Centar za kulturu Tivat – Predstava ”U raljama života”

FESTVAL MEDITERANSKOG TEATRA – PURGATORIJE 2022.g.

Srijeda, 17. avgust 2022.g.
Ljetnja pozornica – Tivat u 21:00h.

Beogradsko dramsko pozorište
i Beoart 2015 – Beograd

POZORIŠNA  PREDSTAVA
”U  RALJAMA  ŽIVOTA”

Prema romanu Dubravke Ugrešić

Reditelj: Andrej Nosov
Dramatizacija i adaptacija: Biljana Srbljanović
Scenograf: Una Jankov

Scenski pokret: Marija Milenković

Kompozitor: Irena Popovic Dragović

Saradnica na dramatizaciji: Hristina Mitić

Asistent reditelja: Aleksandra Lozanović

Dramaturg saradnik: Đorđe Kosić

Igraju:
IVA ILINČIĆ

ALEKSANDAR VUČKOVIĆ

VESNA ČIPČIĆ

DUNJA STOJANOVIĆ

VANJA NENADIĆ

LUKA GRBIĆ

MILOŠ PETROVIĆ TROJPEC

MARKO TODOROVIĆ

“Šta to znači biti mlada žena na Balkanu? Kako sa muškarcima? Kako naći svog idealnog tipa? Kako žena danas da bude srećna? „U raljama života“ je predstava o muškarcima, na kakve muke stavljaju žene, i sa kakvim mukama žene moraju da se nose. Osnovna ideja je da se spremimo za svadbu, jednu dugu, lepu, mrsnu, balkansku svadbu koja bi trebalo da nam iznedri mladu, a mlada puno mladunčadi. I tako, sve kako su babe htele. I dede. Sve onako kako su oni svi za nju, tu Šteficu sanjali. Šta je zapravo taj san – on je satkan između nametnute patrijahalne matrice i medijske kulture koja jede i jede. Često se samo prilikom žestokog nasilja govori o ženskim pravima, ili uopšte o toj tihoj puzajućoj, prihvatljivoj, svakodnevnoj i nepodnošljivoj diskriminaciji i nadasve prihvaćenom nasilju. Nije to samo pitanje diskriminacije, to je pitanje jezika, to je pitanje normi, to je pitanje pravila koja su dodatno pometenim postjugoslovenskim društvima emancipaciju i napredak podredile suvom kapitalu. Diskriminacija postaje takođe roba, svet se kao menja, a sve zapravo ostaje manje više isto. Ključna je paradigma današnjeg nametnutog i često osuđivanog okvira lepote, sreće, bliskosti ili pak potreba i namera koje žena ima. Nekadašnje ljubiće zamenili su instagram postovi, svet satkan u medijskoj kakofoniji i sve neke velike priče koje svako ima. Šta je na nekom jednostavnom čoveku željnom sreće? Može li se izaći iz takvog okvira? I zašto bi? I ko bi i kako? Kako u odnosu na film? Dosta drugačije, ova predstava nastaje tridest i više godina posle filma. Ona je čitanje neke nove generacije.“

Andrej Nosov