Cetinje – Okrugli sto: Nematerijalna baština, muzičko nasljeđe Crne Gore

 Prilog o Okruglom stolu
Dr Zlata Marjanović

Zlata Marjanovic

 
 
 
 
 
 
 
  
 Округли сто

Нематеријална баштина, музичко насљеђе Црне Горе
– Улога и значај истраживача музичке баштине Црне Горе

 

У четвртак, 5. децембра 2013. године је на Цетињу одржан округли сто Нематеријална баштина, музичко насљеђе Црне Горе, Улога и значај истраживача музичке баштине Црне Горе, посвећен једном од највећих етномузиколога наших простора, Миодрагу Васиљевићу (1903-1963). Овај скуп је реализован захваљујући Министарству културе Црне Горе, Краљевском позоришту Зетски дом и Музичкој академији Универзитета Црне Горе (организациони одбор мр Добрила Поповић, мр Ведрана Марковић и мр Јелена Мартиновић-Богојевић). 

Cetinje - 1

 Миодраг Васиљевић је један од највећих етномузиколога ових простора, који је за живота публиковао преко 2000 записа народних песама из Македоније, Косова, Метохије, Лесковца, Санџака и Црне Горе. То је чинио са великим ентузијазмом, још у раном детињству повезан са народном музичком баштином, а из жеље да у својој примарној професији, педагогији (подучавању солфеђом),  примени и данас недовољно заступљену методу – увођење ученика у најмањем узрасту у свет свеколике музике кроз музичку традицију. Отуда је Миодраг Васиљевић на округлом столу Нематеријална баштина, музичко насљеђе Црне Горе сагледан са различитх аспеката. 

Cetinje - 2

 О њему су своја излагања имали прво његова унука, др Ивана Дробни, која је радом Миодраг А. Васиљевић – Писма из Црне Горе јавности открила Миодрага А. Васиљевића, на теренском истраживању црногорске музичке традиције, кроз његова драгоцена писма. 

Др Слободан Јерков је у свом излагању Миодраг А. Васиљевић и Црна Гора још шире сагледао и презентовао значај Миодрага Васиљевића, и то кроз његову етномузиклошку и мелографску делатност, како на тлу Црне Горе, тако и у крајевима насељеним Црногорцима (попут Пероја на Истри и на Петровој гори крај Кладова, у Североисточној Србији). 

Потом је др Александра Милетић у свом излагању насловљеном Разумети делатност Миодрага А. Васиљевића значи разумети простор Балканског полусотрва и волети своје постојање на овом „космички“ интригантном подручју овог великог музичара сагледала кроз његову делатност у крајевима изван Црне Горе, у којима се, опет, јасно препознаје традиција црногорског порекла, попут песама које Васиљевић бележи у околини Лесковца, на пример, тражећи, документује својим излагањем др Милетић, универзалну формулу од прастарих времена, обликовану различитим утицајима (географског подручја, друштвено-исторјским дешавањима итд), а уградивши све то у своју музичку педагогију. 

Crnogorski guslar
Фотографија преузета са Портала Монтенегрина

 У свом излагању Паштровска музичка баштина у свету Миодрага А. Васиљевића: умеће, уметност, инспирација др Злата Марјановић затим приказује Мидорага А. Васиљевића кроз методе његовог теренског истраживања, пошавши његовим тонским записима из Паштровића (Петровца) од 15. јула 1953. године, захваљујући којима се могу јасно сагледати развој и континуитет традиције овог дела Јадраснког приморја, али и сам Миодраг А. Васиљевић, као мелограф и етномузиколог. 

Niko Lukin Perazić iz Petrovca

Нико Лукин Перазић из Петровца, један од казивача Миодрага Васиљевића.
Слика преузета из: Лукетић, др Миро. 2000. Поменик Паштровића I. Петровац: Банкада – Збор Паштровића, 160, 161. 

Наредни три излагања су била посвећена казивачима и певачима на основу чијих је података Миодраг А. Васиљевић тако маестрално приказао музичку традицију Црне Горе. Тако је у свом излагању Казивачи Милорад Мићо Мирановић навео само неке од казивача, попут Паве Радимири-Каменаровић из Доброте, Шпира Јовановића из Подгорице, Риста Марјановића из Пљеваља или Владимира Влајка Шаулића са Дурмитора, који су Васиљевићу својевремено певали и казивали многе песме, пружајући му увид у богату и слојевиту музичку баштину Црне Горе. 

Note - Petrovo selo

 Након овог излагања, Јелена Видовић је у излагању Животна мелодија открила један посебан свет музичке традиције Рисна, као и културног живота током 20. века овог дела Боке Которске, а на основу живота, певања и казивања њеног ђеда, Луке Видовића, који је Миодрагу А. Васиљевићу извео велики број песама свога родног места. 

Okrugli sto na Cetinju

Мр Добрила Поповић је, затим, у свом излагању Фрагменти из заоставштине Миодрага А. Васиљевић – засписи казивача Хамдије Шахинпашића вешто повезала не само значај једног таквог казиача и певаачa за црногорску музичку традицију, већ и умеће Миодрага Васиљевића као етномузиколога и мелографа. 

Миодрага А. Васиљевића, као значајног музичког педагога осветљавају мр Ведрана Марковић, која у свом излагању Функционална метода Миодрага Васиљевића као темељ савремене наставе солфеђа у Црној Гори, на најбољи могући начин, конкретним тонским и нотним записима показује пут којим је Миодраг А. Васиљевић пошао, а којег је могуће следити, те увести најмлађе у свет музике. 

На ово излагање се надовезало и излагање мр Јелене Мартиновић-Богојевић Примјена црногорских народних пјесама у клавирским вјежбама за почетнике, која је, узимајући одабране записе црногорских народних песама Мидорага Васиљевића и вешто их прилагодивши, приказала како је могуће лепо спојити „прве кораке“ у настави клавира са музичком баштином Црне Горе. 

Округлом столу је у среду, 4. децембра 2013. године, претходио концерт Црногорска традиционална музика у савременој, на којем је презентован део музичке традиције Црне Горе, од записа Мидорага Васиљевића, преко обрада тих записа до „виђења“ многих композитора. 

Koncert Crnogorska tradicionalna muzika u savremenoj

Стога је концерт отворила група певача КУД-а Мијат Машковић из Колашина, са шест песама по записима Миодрага Васиљевића из збирке Народне мелодије Црне Горе (1965). Након тога су, као један корак даље, студенткиње Музичке академије са Цетиња, из класе мр Ведране Марковић, а по записима и обрадама песама Миодрага Васиљевића (такође из збирке Народне мелодије Црне Горе, 1965) извеле четири песме. Концерт је даље настављен наступима студената Музичке академије са Цетиња, у класи доцента Наташе Поповић. Они су приказали како чувени композитори, попут Николе Херцигоње, Антона Погачара, Александра Таминџића, Борисава Таминџића и Бранка Зеновића, „виде“ музичку традицију Црне Горе. 

Cetinje - 3

 Fotografije Cetinja kao i dešavanja sa Okruglog stola: Dr Zlata Marjanović