Cetinjski forum – Prvi dio panela

Roman Jakič: NIŠTA NIJE POMAKLO OD JUNA 2020.

Na samom početku, Jakič je podśetio se Latinke Perović uz citat primjeren današenjem susretu: „Vi možete da kultivišete jedno društvo jedino ako mu se obraćate s istinom o njemu. To nije prijatno ali ako je riječ o intelektualcu on to mora da čini i zbog sebe i zbog društva“.  I upravo su, naglasio je, danas FCJK i PEN ti koji kultivišu crnogorsko društvo s istinom o njemu.

Jakič je kontatovao da je ruska invanzija na Ukrajinu pokazala je da ni mir ni slobodu ne treba uzimati zdravo za gotovo. U ovoj godini ruski agresivni rat protiv Ukrajine jasno je pokazao da su dvije države regije u neposrednoj opasnosti. To definitivno znači da EU više pažnje posvećuje Zapadnom Balkanu i da neki procesi koji su izgledali kao da su zapeli u prošlosti  sada mogu ići puno brže i bolje što je politiku proširenja ponovo dovelo u središte pozornosti.

Jakič je istakao da je politička nestabilnost u CG izazvala usporavanje, odnsosno zaustavljanje pregovora u pristupanju EU. To se navodi u svim stavovima institucija EU. Međunarodna zajednica zabrinuta je za odluke Skupštine da izmijeni ustavna predśednikova ovlašćenja i  apeluje na sve političke aktere  da pokažu odgovornost  i prevaziđu polarizaciju i poziva ih da se uzdrže od bilo kakvog djelovanja koje bi moglo dodatno probuditi institucionalnu krizu i potkopati institucije zemlje. Crnogorski politički akteri treba da izgrade konsenzus kako bi vratili funkcionalnost institucija. Nezavisnost ključnih institucija, posebno pravosuđa i tužilaštva treba jačati a ne potkopavati. Jakič je zaključio da se u Crnoj Gori ništa se nije pomaklo od juna 2020, odnosno da se radi sve da se put ulaska CG u EU poljulja.

Gordana Đurović – CRNA GORA IMA PRAVO NA SVOJ EVROPSKI PUT

Gordana Đurović govorila je na temu “Evropski koridor za Crnu Goru”. Ona je posebno zahvalila organizatorima kako na pozivu tao i na organizovanju ove debate. Đurović je istrajna u stavu da Crna Gora ima pravo na svoj evropski koridor.

Simbolično, Evropu je uporedila sa sobom. EU je srce evropskog kontinenta i centralna soba do koje vode hodnici. U hodnicima se ne može dugo zadržavati i  ne mogu se opremati već su otvoreni za buduće partnere koji žele da idu u centralnu sobu. Crna gora, istakla je, ima svoj put.  No, na Balkanu uvijek postoji međutim, pa tako mnoge države na Balkanu nijesu zadovoljne kvadraturom u EU, pa bi da prave tzv. dnevnu sobu na Balkanu. To bi bila hibridna tvoreniva koja nema unutrašnjiih granica i za koju bi put ka EU postao izlišan. To je zapravo koncept zatvorenog Balkana, a ne otvorenog kako se paradoksalno naziva.

Đurović je više puta naglasila da Crna Gora ima pravo na svoj koridor i da mora ići naprijed jer naši građani u najboljem duhu evropskog suživota različitosti moraju imati svoj put u EU.

Đurović je pozvala Vladu  Crne Gore da što prije pripremi tri prijedloga zakona potvrđena od strane svih 6 partera iz regije u Berlinu kako bi ih Skupština ratifikovala i time pokazala našu dobru volju za saradnju u regionu.

Đurović je navela samo jedan primjer iz Otvorenog Balkana koji bi bio veoma štetan za Crnu Goru. Kad bi velike firme iz okruženja došle na crnogorsku teritoriju pod povlašćenim uslovima  bile bi mnogo konkurentnije što bi dovelo do gašenja naših firmi i otpuštanja ljudi. Takav bi sistem ekonomski uništio Crnu Goru. Đurović je podśetila da smo i nedavno dobili pohvali od EU da smo dobar igrač u regionalnoj saradnji, kooperativni i inkluzivna. Tako da mi istinski jesmo za regionalnu saradnju, ali uz poštovanje integriteta i suvereniteta uz poštovanje vladavine prava što ne nudi inicijativa Otvorenog Balkana.

Daliborka Uljarević – GRAĐANI I GRAĐANKE ZRELIJI OD POLITIČARA

Daliborka Uljarević govorila je na temu “Decenija crnogorskih pregovora s EU: ko su kočničari naše evropeizacije?“ Uljarević smatra da je važno fokusirati se i na naše unutrašnje probleme jer je prošlo dugo vremena od početka pregovora. Napravila je genezu toga pitanja jer problemi nijesu nastali preko noći. Glavni kočničari evropskog puta su naše političke strukture. Donosioci političkih odluka, ocijenila je Uljarević, su ljudi bez vizije, oskudnog znanja i slabog kapaciteta. U novijoj političkoj istoriji, oni su dodatno ogoljeni, a naročito je vidljivo da su pod uticajem malignih elemenata sa strane. Uljarević je podśetila da se poslije obnove nezavisnosti, evropska agenda činila kao element koji je homogenizovao društvo, postojala je kohezija i entuzijazam, koja je tokom vremena razbijena. Brzo se pokazalo da donosioci odlika ne rade suštinski na evropeizaciji društva pa smo sedmu godinu dočekali za zaustavljenom reformom. Zaboravilo se da u EU ulazi cijelo društvo, a postojala je i prljava kampanja protiv kritičara i došlo je do osipanja administracije koja se veoma dugo grad. Devetu godinu dočekali smo s promjenom vlasti. Vlada Zdravka Krivokapića nije stavila evropske integracije u svoj fokus. Dobili smo talas klerikalizacije i gotovo se zatvorila komunikacija s Briselom. Tada smo mislili da ne može biti gore od takve Vlade. Smatrali smo da će Vlada Dritana Abazovića povući stvari naprijed, a zapravo ih je povukla unazad. Situacija u Ukrajini, dodatno je otvorila put CG u Evropu, s vrlo malo uslova koje je trebala ispuniti. Međutim, i ta je šansa razbijena. Uljarević smatra da se u to razbijanje uključio Vučić kako Crna Gora ne bi iskoristila tu šansu čemu ide u prilog teza da je Temeljni ugovor mogao biti potpisan i kasnije. Danas se isto dešava sa inicijativom Otvoreni Balkan.Uljarević je istakla da se danas u Crnoj Gori odluke ne donose ovdje, što je ključna razlika u odnosu na ranije.

Uljarević je zaključila je da su se građani građanke pokazali zrelijim nego donosioci odluka i da u njima leži ogroman potencijal koji nije adresiran kako treba. Takođe je istakla da opoziciono djelovanje kao glavni mehanizam kontrole vlasti mora biti znatno ozbiljnije nego što je trenutno, kad DPS kao najjača opoziciona partija propušta šanse poput imenovanja potpredśednika skupštine što predstavlja veliki faul.

Uljarević je navela da moramo uspostavljati dijalog unutar crnogorskog društva, kakva nam država treba i ko će u čemu doprinijeti da ona takva postane. Zaključila je da danas nemamo takav koncenzus te da moramo istrajati na tome putu.