U Galeriji savremene umjetnosti u Smederevu, 19. februara 2016. godine, otvorena je osma samostalna izložba Umjetničke grupe Dim Tim. Izložba nosi naziv “KLON / CLOne”.
Izložbu je otvorio poznati genetičar sa Harvarda dr. Aleksa M. Trbović.
Dim Tim ACG
Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić 2012. formiraju Umetničku kolaborativnu grupu Dim Tim.
Samostalne izložbe:
2015 Post War, Galerija Beograd, Beograd
Zeitgeist, Altstadt Galerie, Gmund in Karnten, Austrija
Post War Raw, Galerija Marko K. Gregovic, Petrovac, Crna Gora
2014 Crypto, Zvono galerija, Beograd
Kloniranje slike, ISSU Perpetuum Mobile galerija /Treći Beograd
2013 Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture, NOVA galerija, Beograd
200, Galerija Umjetničkog muzeja Crne Gore, Atelje DADO, Cetinje
Grupno izlagali u Srbiji, Crnoj Gori i Austriji.
Performansi: Interaktivno i ambivalentno u Veneciji, Stolica za Ai Weiwei-a u Beogradu i Red u Dukley European Art Community Kotor.
Land art projekti: Beč, Gmund i Herceg Novi. Skulpture u javnom prostoru: Sat u Gmundu, Austrija i Dystopia DEAC Kotor, Crna Gora.
Artist in residence programi: Kunstlerstadt Gmund, Austrija, 2015. i Cite Internationale des Arts Pariz, 2011. Studijski su boravili u Beču, Veneciji, Bazelu, Cirihu i Ženevi.
Kolekcije: Deutsche Telekom, Wiener Stadtische osiguranje, Benetton Art Collection, Gmund, Lienz i Villach Austrija, Hefej Kina, Radix Beograd, Porto Montenegro Tivat, DEAC Kotor, Banjaluka, Novi Sad, Niš, Podgorica, Ženeva, Prag.
Žive i rade u Beogradu i Kotoru.
Danijela Mršulja Vasić (1979) je magistrirala 2009. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, imala osamnaest samostalnih i veliki broj grupnih izložbi, izvela sculpture u javnom prostoru u Nemačkoj, Austriji, Italiji i Crnoj Gori.
Iskra Skiba Vasić (2012)
Milenko Vasić (1952) je izlagao fotografije i slike na deset samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Nagrađivan je više puta za fotografiju.
U katalogu koji prati ovu izložbu, autori su o ovoj izložbi napisali sljedeće:
“Dim Tim umetnička kolaborativna grupa je sve svoje reprezentativne cikluse od Metamorfoza, preko ciklusa Crypto i Postwar do poslednjeg Klon, izgradila oko jednostavne forme kocke – utopijskog, istorijskog i operativnog modula, vektora utopijske arhitekture. Najbliže određenje za formalne uzore Dim Tima i moguću plastičku aproprijaciju elemenata je umetnost međuratne avangarde kao i interdisciplinarna komunikacija aktera i dela delotvorno organizovanih oko institucije Bauhausa.
Dim Tim izložbom Klon u Galeriji savremene umetnosti u Smederevu svojim lucidnim gestovima i pristupom problematizuje neka od najaktuelnijih pitanja današnjice: kloniranje, GMO, azil, cenzuru, o poziciji umetnosti i umetnika u ovim turbulentnim vremenima, kao i o samoj svrsi umetnosti.
Dim Tim takođe, parafrazirajući neposredan dadaistički jezik, preko instalacija i tekstova čini omaž prvom konceptualnom umetničkom i literarnom pokretu Dada, a povodom 100 godina od osnivanja u Cirihu.
Forma multipla kao skupa entiteta, je više puta naglašena na ovoj izložbi. Multipl se pojavljuje kao mnoštvo različitih pojedinačnih oblika: modula-kocki, skulptura-polovina, semenki, ostataka uništenih knjiga /paper shred/, biljnih vrsta, stršljena, mobilijara, arhitektonskih elemenata, zatim simbola religije, odrastanja, moći i stradanja. Sva citirana mnoštva kao svojevrsne metafore imaju ulogu da provociraju i navedu na razmišljanje o fenomenu kloniranja.
Da bi se orkestrirala veoma kompleksna postavka sa koherentnom strukturom u ovoj prostranoj galeriji Dim Tim je odabrao i izložio slike, skulpture, asemblaže, fotografije i instalacije, koje asocijativno ali i direktno grade ovaj novi ciklus sa idejom pokretanja konativnih i emocionalnih procesa kod publike.
Neki produkti sa GMO (genetski izmenjeni organizmi) uključeni u lanac ljudske ishrane imaju već dokazane negativne efekte, o čemu na ovim prostorima nema dovoljno saznanja.
Mogućnost repliciranja ljudskih bića kroz genetske manipulacije pokrenulo je jednu od najkontroverznijih debata o reprodukciji. Politika direktno utiče na pravce istraživanja i donošenje zakona o kloniranju što može predstavljati jedan od najvećih egzistencijalnih izazova značenju pojma Stvaranja.
Je li laboratorija mesto na kome će se ukinuti ličnost kao celovit i jedinstven entitet i neponovljivi sklop osobina pojedinca multiplikovati po potrebi naručioca.
U zemljama na severu Evrope, sve više je žena koje žive same i po potomstvo odlaze u specijalizovane „banke“. U modi je kažu vikinški tip muškarca za buduće sinove. Nije li to samo prva faza novih vidova selekcije.
Dakle, umetnički projekat K_L_O_N je fokusiran na buđenje svesti o realnim pretnjama i mogućim posledicama koje kloniranje implicira. Takođe, apeluje na sticanje znanja, pravovremeno praćenje iskustava, kao i na stvaranje novih relacijskih aspekata vrednosti u ljudskoj zajednici.
Da parafraziramo Šekspirov San letnje noći:
I dok u mašti rađaju se slike još neznanih stvari,
Umetnik ih pretvara, oblike im daje,
Tom nestvarnom ništa,
Habitus i ime daruje”.
Уметничко клонирање
Зависно од врсте, јединке се састоје од различитог броја гена, па тако нпр. људи имају око 21000 гена. Гени садрже податке предака. Клон означава јединке које су генетски истоветне. Код асексуалног 
размножавања све јединке у одређеној популацији су истоветне; т.ј. оне су клонови. Код сексуалног размножавања, родитељи су међусобно различити, а потомци садрже јединствену комбинацију гена које су наследили од родитеља, те сходно томе нико од њих није клон. Међутим, и код сексуалног размножавања могу некада настати клонови. То су једнојајчани близанци и они за многе покрећу питање међусобног разликовања и питање идентитета. Једнојајчани близанци су клонови у односу један на другог, али нису клонови у односу на своје родитеље. Реч клонирање означава умножавање биолошког материјала при којем ген или комбинација гена остаје иста. Другим речима, клонирање означава и циљано умножавање само једног гена и тако је нпр. помоћу убацивања људског гена за инсулин у бактерије створен људски рекомбиновани инсулин. Бактерије које производе људски инсулин су генетски измењене, баш као што су генетски измењене и неке врсте хране попут соје, одређених сорти кукуруза итд. За разлику од нпр. инсулина који је прошао независна тестирања различитих регулаторних тела и даје се особама оболелим од одређеног типа шећерне болести, генeтски измењена храна (GMO) није прошла сва таква тестирања а намењена је општој популацији. То забрињава многе људе и води ка расправи о сврси клонирања.
Научнике и уметнике често покрећу како питања од општег интереса тако и веома лична питања и они стреме да објасне одређене процесе или да дају своје виђење тих процеса. Често раде сами или у мањим групама, а резултати до којих долазе попримају или универзалан карактер или дају лично виђење тих процеса. На проналажењу одговора и једни и други често користе разне апстрактне појмове у сврху објашњења или приближавања општој популацији разматраних процеса. Ова изложба се на веома личан начин, између осталог, бави и питањем клонирања као процесом, концептом и поступком у пренесеном значењу. И као што Ешер (M.C. Escher) није морао бити свестан појма оптичке уметности или појма клонирања, односно начина израде мердевина, степеница или огледала да би стварао своје слике, тако ни уметнички тандем Дим Тим (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић) не мора бити свестан поступка клонирања или израде мердевина, степеница и огледала да би путем оптичке уметности покренуо суштинско питање идентитета. Ова изложба више нагони на размишљање, поставља нова питања и буди осећања, него што даје одговоре. Баш као наука и уметност.
др Александар М. Трбовић
у Београду, 11.02.2016.
Izložba se može pogledati od 19.02. do 14.03. 2016. godine. Tokom trajanja izložbe biće organizovana tribina na temu kloniranja i GMO.
