Dr Dragoljub Živojinović – Aleksandar Devin, branilac nezavisne Crne Gore u anglo-saksonskom svetu, 1916-1920. godine

Tekst “Dr Dragoljub Živojinović – Aleksandar Devin, branilac nezavisne Crne Gore u anglo-saksonskom svetu, 1916-1920. godine” preuzet iz Glasnika cetinjskih muzeja – knjiga III iz 1970. godine.


U istoriografiji o Crnoj Gori u vreme prvog svetskog rata, kao i o njenom ujedinjenju sa Srbijom i ostalim jugoslovenskim narodima, posle njegovog okončanja, često se ističe, uostalom s pravom, da su mala kraljevina i njena dinastija imali uporne i energične podržavaoce, i prijatelje širom sveta. Pošto njihovi napori nisu bili krunisani sa uspehom, ovi ljudi su postepeno pali u zaborav, sišli sa međunarodne pozornice isto onako kao što je sa evropske političke karte nestala država za koju su se borili. Njihova delatnost ostala je nepoznata čak i profesionalnim istoričarima, a imena najčešće zaboravljena. Na političkoj pozornici, prepunoj krupnim figurama jedne epohe, ispunjenoj ekstazom trijumfa, za ove ljude kao da nije bilo mesta. Neki od njih, uporni i uvereni u pravednost stvari za koju su se borili, nastavili su da svet oko sebe i dalje obaveštavaju o onom što se dogodilo i da zahtevaju pravdu.
Naravno, njihova borba podseća, po nečemu, na poslednji napor osuđenika da izbegnu smrtnu presudu. Imena Aleksandra Deviva, Rolanda MakNejla, MakKelara i drugih u Engleskoj, Luiđija Kriskuola u Sjedinjenim Američkim Državama i Pjetra Amoroza, Antonija Baldačija i Evgenija Bođijana u Italiji poznata su, manje-više, samo po naslovima NjIHOVIH brojnih radova o ovom pitanju. Razlozi i motivi zbog kojih su oni tako uporno i energično branili za stvar male države ostaju skoro potpuno nepoznati. Nekima se pripisuju politički razlozi ili ekonomski interesi, dok se o drugima ne govori ništa. Njihovi privatni arhivi, ukoliko su ih čuvali, ili su nestali u vihoru vremena ili se niko za njih nije interesovao. Suditi o motivima, inspiracijama ili interesima na osnovu njihovih objavljenih radova (knjiga, pamfleta, novinskih članaka ili javnih istupa) ne bi bilo ni objektivno ni potpuno. Kad se ima u vidu da savremeni istraživač za neke od ovih lica, ni pored savremenih priručnika, nije u stanju da pronađe ii najosnovnije biografske podatke, onda čitav problem postaje još složeniji. Pred istoričara se postavlja zadatak da ove ličnosti izvuče iz potpune anonimnosti i tame zaborava.

KLIKNITE NA NASLOVNU STRANU DA
OTVORITE KOMPLETAN TEKST

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


3 + 14 =