Tekst preuzet iz Glasnika cetinjskih muzeja br.9. iz 1976. godine.
Његош је умро 19/31. октобра 1851. у 10 сати прије подне. У своме тестаменту од 20. маја (1. јуна) 1850. r. одредио је за насљедника свога синовца Данила Станкова Петровића. Своме брату Перу,
који је био предсједник Црногорског сената и који га је замјењивао у његовом одсуству, препоручио је “да Данила у свачему како својега сина наставља доклен се Данил учини способан народом управљати”. Кад су Радован Пипер и Петар Вукотић 5. новембра 1851.г. донијели из Дубровника на Цетиње Његошев тестамент који се чувао код рускога вицеконзула Јеремија Гагића, овда се 7. новембра скупило на Цетињу око 200 црногорских главара. Секретар Сената Димитрије Милаковић је тада прочитао гласно пред црногорским старјешинама Његошев тестаменат и писмо Јеремије Гагића које је било упућено Црногорцима и у коме је Гагић позвао Црногорце да живе у миру и слози и да испуне посљедњу жељу Његошеву.
Перо Петровић је тада преузео власт у Црној Гори. Ђорђије Петровић га је назвао својим “господаром” и из понизности му је пољубио руку. То су исто учинили и сви присутни црногорски сенатори и остали Црногорци. Потом се Перо уселио у Његошев стан и преузео његове списе, новац и накит.
КОМПЛЕТАН ТЕКСТ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ
АКО КЛИКНЕТЕ НА НАСЛОВНУ СТРАНУ ГЛАСНИКА
Be the first to comment