Izdavačka kuća De Gruyter Saur sa sedištem u Minhenu, koja je deo izdavačke grupe The Walter de Gruyter (poznate kao vodeće izdavačke grupe akademske literature u svetu), objavila je knjigu Direktori vodećih svetskih nacionalnih, narodnih, manastirskih i kraljevskih biblioteka: liderstvo, menadžment, budućnost biblioteka (World’s Leading National, Public, Monastery and Royal Library Directors: Leadership, Management, Future of Libraries). Autori ove zanimljive studije su dr Patrik Lo, docent na Univerzitetu Cukuba u Japanu, mr Alan Čo sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Vankoveru i prof. dr Dikson K.W. Čiu sa Univerziteta Hong Kong. Knjiga je izašla iz štampe krajem septembra 2017. godine na engleskom jeziku.
Na 377 stranica, kroz formu intervjua, Patrik Lo, Alan Čo i Dikson Čiu istražuju rad direktora i direktorica dvanaest nacionalnih i državnih bilioteka i petnaest narodnih i gradskih bilioteka širom sveta koji su, ističu oni u predgovoru ove studije, “ostavili duboki trag u bibliotekarstvu”, sa željom da pomognu, navode oni dalje, “boljem razumevanju upravljačkih odluka i drugih faktora koji određuju ukupnu politiku i poslovanje biblioteka”. Po ovim autorima, upravo je preispitivanje višestruke i komplikovane uloge rukovođenja bibliotekom, osvetljavanje praktičnog rada, preduzetih akcija i ostvarenih rezultata odabranih direktora/direktorki biblioteka, razmatranje njihovih vizija, kao i isticanje njihovih sposobnosti, umeća, stručnosti, spretnosti, često i mudrosti u sagledavanju puteva kojom bi institucija koju vode trebalo da ide da bi napredovala pod njihovim vođstvom, važan momenat u sagledavanju savremenog rada vodećih bibloteka u svetu.
Na listi direktora i direktorica vodećih biblioteka u svetu po izboru ovog autorskog tima, pored Dejvida Maoa (David S. Mao) iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Kerolajn Brejzijer (Caroline Brazier) iz Britanske biblioteke, dr Johane Račinger (Johanne Rachinger) iz Nacionalne biblioteke Austrije, Ane Santos Aramburo iz Nacionalne biblioteke Španije, Mari-Kristin Dofi (Marie-Christine Doffey) iz Nacionalne biblioteke Švajcarske, Andrisa Vilksa iz Nacionalne biblioteke Letonije, prof. dr Renalda Gudaskiasa (Renaldas Gudauskas) iz Nacionalne biblioteke Litvanije, Alberta Mangela (Alberto Mangue) iz Nacionalne biblioteke Argentine, dr Klaudije Luks (Claudia Lux) iz Nacionalne biblioteke Katara, Orena Uajnbera (Oren Weinber) iz Nacionalne biblioteke Izraela, dr Ismaila Serageldina iz Aleksandrijske biblioteke i drugih, nalazi se i Jelena Đurović, direktorica Nacionalne biblioteke Crne Gore Đurđe Crnojević (NBCG) u periodu od 2004. do 2016. godine.
Knjiga intervjua Direktori vodećih svetskih nacionalnih, narodnih, manastirskih i kraljevskih biblioteka prvi je projekat ovakve vrste u svetu. “Ovo je naša knjiga o praksi profesionalnih bibliotekara”, piše mr Alan Čo, “i posvećena je dokumentovanju na globalnom nivou, kako o visokom rukovođenju i menadžerskim sposobnostima, tako i o strateškom planiranju i stručnim dostignućima. Ona razmatra koje su to veštine i sposobnosti potrebne jednom ‘efikasnom, potpunom rukovodiocu’ u svetu bibliotekarstva danas. Svaki direktor/direktorica pojedine biblioteke koji se pojavljuje u ovoj knjizi”, izjavljuje dalje Čo, “veoma je iskusan i poštovan zbog svog integriteta, nastojanja i doprinosa. U ovoj knjizi oni dele sa našim čitaocima detalje vezane za njihovu dragocenu profesionalnu praksu, neuporediva iskustava i jedinstvenu perspektivu”, zaključuje mr Alan Čo.
“Ova knjiga se pojavila upravo u času kad je svet informisanja pozvan da razmotri ulogu koju ima nakon eksplozije društvenog umrežavanja i digitalnog sadržaja”, ukazuje u uvodnoj reči ove knjige intervjua dr Mauro Gverini (Mauro Guerrini), profesor na katedri Nauka o bibliotekarstvu na Fiorentinskom univerzitetu, predsednik Udruženja italijanskih bibliotekara i predsednik Italijanskog odbora IFLA (Međunarodne federacije bibliotečkih udruženja i institucija).
“Intervjuisani saradnici govore iz njihovih ličnih perspektiva”, produžuje dalje dr Gverini, “gde su uspesi slavljeni a izazovi prevazilaženi, svi oni dele i predanost kako svojoj profesiji, tako i očuvanju kulturnog nasleđa. Intervjui pokazuju da je nađeno nekoliko modela koji se mogu oponašati, neki modeli se oslanjaju na umrežavanje i proširivanje pozicija, dok su neki utrli sopstveni put kojim su svoju biblioteku doveli do liderske pozicije”, pojašnjava u svom uvodnom tekstu prof. dr Mauro Gverini.
O značaju ove knjige i objavljenih intervjua sa direktorima i direktoricama vodećih savremenih biblioteka možda najbolje govore sami autori, Patrik Lou, Alan Čou i Dikson Čiu. Oni u predgovoru knjige izjavljuju kako “autori i intervjuisani sagovornici zajedno istražuju brojne teme poput: uticaja biblioteka na narodnu kulturu, uticaja i odnosa u našem novom, informatičkom, društvu, rasta demokratije u ranijim komunističkim zemljama, ubrzanja imigracije u Zapadnoj Evropi ili inovativne metode u razvijanju bibliotečkih servisa kroz korišćenje društvenih mreža, i tome slično…. Intervjuisanje direktora i direktorica vodećih biblioteka u svetu obezbeđuje efikasan put u razumevanju matrice u kojoj nastaju njihovi doprinosi.” Sva ta bogata iskustva ispitanika čine da ova knjiga ima još jednu, veoma važnu, ulogu ‒ ona postaje kako vredan udžbenik, tako i jedinstveni priručnik današnjim studentima, magistrantima i doktorantima na katedrama bibliotečko-informacionih nauka univerziteta širom sveta.
Za autorski tim ključni faktori u unapređenju savremenih biblioteka i njihovo dovođenje do vodećih pozicija u svetu su iskustvo, posvećenost i kreativnost. Na te vrednosti u svojim tekstovima ukazuju i odabrani upravnici/upravnice biblioteka.
Pored ove tri pomenute vrednosti, Jelena Đurović, direktorica NBCG Đurđe Crnojević za period 2004-2016, u svom intervjuu dodaje da je u njenoj “viziji razvoja NBCG i da ona: služi znanju, obrazovanju, pamćenju i pismenosti; da omogući opšti pristup informisanju, kao i profesionalnim, obrazovnim i kulturnim sadržajima; da služi kao baza, ali i podsticaj opšteg razvoja, progresa i jačanja Crne Gore; da podstiče istraživanje, izučavanje i kreativnost; da služi svim građanima Crne Gore bez razlika ili ograničenja.”
“Moj moto u vođenju Bibiloteke se uvek rukovodio činjenicom”, ističe dalje Đurović, “da smo svi mi ovde samo privremeno. Zato moramo da cenimo šta su nam prethodne generacije ostavile u nasleđe. Moguće je ostaviti svoj trag u vremenu samo insistiranjem na posvećenosti profesiji. Mi svi služimo Bibioteci u najplemenitijem pojmu te reči”, kazala je Jelena Đurović.
Kroz pitanja u ovom intervjuju lako je uočiti da je autorski tim posebno bio zainteresovan za detalje vezane za istorijat NBCG; za uticaj geografskog položaja Crne Gore na uobličenje misije i vizije NBCG; za kolekcije, specijalne kolekcije i najznačajnije knjige koje NBCG čuva; za preduzete akcije u očuvanju dva istorijska zdanja u kojima je NBCG smeštena; za ulogu tehnologije i inovacija u radu NBCG; za saradnju i međudržavne projekte NBCG sa drugim bibliotekama u regionu i Evropi; potom, za detalje vezane za profesionalnu biografiju ili za tipični radni dan Đurovićeve na mestu direktorice ove institucije.
Naglašeno interesovanje autori su pokazali i za nove programe i usluge Nacionalne biblioteke Crne Gore, koje je Jelena Đurović pokrenula a koji su se pokazali kao uspešni i inovativni.
“Među brojnim programima i projektima u poslednjih deset godina, smatram da su najvažniji Virtuelna biblioteka Crne Gore i zasnivanje COBISS centra u Crnoj Gori”, u svom odgovoru na to pitanje ističe Đurović. “Razvojni planovi Nacionalne biblioteke predviđaju da jedinstvena Virtuelna biblioteka digitalizuje celokupnu kulturnu i naučnu baštinu Crne Gore. To bi značajno uticalo na poboljšanje rada profesionalnih bibliotekara dok bi korisnici mogli da uživaju u svim prednostima zajedničkog online kataloga. Taj projekat je, takođe, uticao i na formiranje COBISS mreže na nacionalnom nivou u koju je umreženo 26 biblioteka svih tipova. Na ovaj način, Nacionalna biblioteka nije unapredila samo svoj rad, već je omogućila i drugim bibliotekama u zemlji i korisnicima naših usluga lak pristup informacijama”, smatra ona.
Đurović dalje u svom odgovoru skreće pažnju na još dva veoma značajna inovativna projekta ‒ reč je o Digitalizovanoj crnogorskoj retrospektivnoj bibliografiji 1494-1994 (imenovanoj Pola milenijuma) i Digitalnoj kolekciji “Petar II Petrović Njegoš”. Oba projekta koriste nova rešenja u primeni inovativnih tehnologija u digitalnom predstavljanju crnogorske kulture i kulturnog nasleđa.
Crnogorska retrospektivna bibliografija je online baza podataka. Digitalizovane su sve objavljene sveske Crnogorske bibliografije 1494-1994, i to trideset tri knjige u okviru četiri toma, čiji opseg iznosi preko petnaest hiljada stranica enciklopedijskog formata, sa više od 200 000 bibliografskih jedinica. Ove bibliografske jedinice se odnose na inkunabule, paleotipe, knjige, serijske publikacije i priloge iz periodike nastale od 1494. do 1994. godine.
“Ja želim da kažem da smo mi veoma ponosni na to zato što smo prvi u regionu kreirali takvu bazu podataka, pogodnu za pretragu iz različitih tačaka ulaska. Na taj način, stvorili smo model najbolje prakse. Zbog toga smo i dobili tako visoke pohvale na konferencijama na kojima smo učestvovali”, primećuje u intervjuu Đurović.
Drugi projekat je Digitalna kolekcija “Petar II Petrović Njegoš”. To je web portal koji je NBCG realizovala povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Njegoša. Jelena Đurović je inicijator i jedan od autora ovog projekta. Portal uključuje preko 5000 skeniranih strana, razne vizuelne sadržaje, slike, plakate, nekoliko audio materijala i film. Zahvaljujući web portalu Njegoš, korisnici sa bilo koje tačke u svetu mogu iz svog doma na veoma jednostavan način da pristupe čitanju i proučavanju kako Njegoševih dela i rukopisa, tako i studija o Njegošu – i to od prve do poslednje stranice knjiga. Sva građa je predstavljena na crnogorskom i engleskom jeziku što nesumnjivo doprinosi popularisanju Njegoševog dela u svetu. Ovim projektom Nacionalna biblioteka Đurđe Crnojević dala je novi podstrek za još snažnije uključivanje filozofsko-književnog stvaralaštva Vladike Rada u svetsku kulturnu baštinu.
“Dobili smo visoke ocene na profesionalnim forumima kad smo predstavili ovu digitalnu kolekciju kako zbog sadržaja portala koji se sastoji od brojnih formata: knjiga, rukopisa, diskova, VHS traka, portreta, itd., tako i zbog visokog kvaliteta didaktičkih resursa: Njegoš nije predmet proučavanja samo u našim školama, već i na katedrama slavističkih centara širom sveta”, ukazuje Jelena Đurović u intervjuu, koji su sa njom vodili Patrik Lou, Alan Čou i Dikson Čiu.
U svom intervjuu Jelena Đurović govori i o bogatoj međunarodnoj saradnji NBCG sa više od 50 nacionalnih biblioteka iz čitavog sveta, uključujući Kongresnu bibioteku u SAD-u, nacionalne biblioteke u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Češkoj, kao i nacionalne biblioteke zemalja Jugoistočne Evrope; o pristupu NBCG Evropskoj biblioteci i Europeani (čime su se njeni digitalni sadržaji našli na portalima ovih svetskih digitalnih biblioteka); članstvu u IFLA, ISBN, LIBER, CDNL, CENL, ISSN, OCLC ‒ Online Computer Library Centar (sa njima je potpisan dogovor da se elektronski katalog Crne Gore integriše u svetski katalog WorldCat)…
Đurović u ovom intervjuju opisuje i formiranje faktografske baze podataka svih crnogorskih bibilioteka COBISS.CG i njeno umrežavanje u COBISS.NET ‒ mrežu online bibliografskih sistema i servisa, koja međusobno povezuje nacionalne bibliografske sisteme Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije, Slovenije i Srbije.
Važan momenat u ovom intervjuu je i opis međunarodnih evropskih projekata i inicijativa u kojima je učestvovala NBCG u periodu kada je Đurović bila na čelu te institucije ‒ reč je o projektima PULMAN, NAPLE, MANUBALK, SEEDI, Teca Mediterranean, JJI, ISBN, IFLA, OCLC, i dr. Svi ti projekti su doprineli da rad NBCG postane vidljiv i na evropskoj mapi.
Postignuti rezulatati Nacionalne biblioteke Crne Gore u proteklom periodu, na koje u svom intervjuju ukazuje Jelena Đurović, nedvosmisleno pokazuju da su crnogorske biblioteke, pre svih Nacionalna biblioteka Đurđe Crnojević, snažno zakoračile u savremeno informatičko doba. Pronalazeći nove puteve do čitalaca u zemlji i inostranstvu i koriseći savremene servise, programsku opremu i druge tehnološke inovacije, Nacionalna biblioteka Đurđe Crnojević je na najbolji način integrisala crnogorsko naučno i kulturno blago u evropsku i svetsku kulturnu baštinu. Istovremeno, to je i pravi primer aktivnog oblikovanja savremene kulture u crnogorskom društvu, ali i objašnjenje kako i zašto se Nacionalna biblioteka Crne Gore Đurđe Crnojević sa Jelenom Đurović na čelu našla na listi vodećih biblioteka u svetu.
“Bez ikakve sumnje, naši umovi mogu biti obogaćeni, a nacionalni identitet potvrđen kad imamo pristup bibliotekama koje pružaju i mogućnosti i resurse za stvaranje znanja, povezivanje ljudi u svetu informacija, podsticanje kreativnih ideja i očuvanje nacionalnog nasleđa“, ističu Patrik Lo, Alan Čo i Dikson K.W. Čiu u svojoj knjizi Direktori vodećih svetskih nacionalnih, narodnih, manastirskih i kraljevskih biblioteka. U slučaju Nacionalne biblioteke Crne Gore Đurđe Crnojević to je nedvosmisleno potvrđeno.
Tekst preuzet sa sajta: www.okf-cetinje.org
