Poštovani pośetioci, nedavno smo objavili zajednički rad Radmile Rašović i Dubravke Odalović „ELEKTRONSKI SERVISI U BIBLIOTEKAMA NA UNIVERZITETU CRNE GORE“. To je bio prvi put da objavimo rad iz ove veoma značajne oblasti. Sadašnje vrijeme, a posebno period koji je pred nama, nameće potrebu što boljeg upoznavanja ove oblasti, a naravno i objektivnog sagledavanja njenog značaja. Na tom putu je i sljedeći rad “ŠTA SU PREDATORSKI ČASOPISI”, autorke Dubravke Odalović. Zahvaljujemo se gosp. Odalović koja je omogućila da rad integralno objavimo.

Objavljivanje sadržaja na našem portalu ima potpuno neprofitni karakter i služe isključivo u edukativne svrhe. Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa našeg portala i dalje reprodukovanje u drugim medijima bez odobrenja autora.

Dubravka Odalović

ŠTA SU PREDATORSKI ČASOPISI

Sažetak: Članak se bavi predatorstvom u izdavaštvu naučnih publikacija u digitalnom obliku u otvorenom pristupu. Dr Džefri Bil (Jefrey Beall), bibliotekar Univerziteta u Koloradu, koji prikuplja i objavljuje podatke o predatorima u elektronskom naučnom izdavaštvu na svom blogu, smatra se njihovim relevantnim poznavaocem a njegov blog je pravo i prvo mesto za (negativnu) diseminaciju časopisa. U radu se dalje razmatra koncept predatorske prakse i dvojaka uloga autora kao korisnika “usluga” predatorskih izdavača ili kao žrtve prevare predatorskih časopisa. Istraživači snose odgovornost za odabir i diseminaciju naučnog časopisa za publikovanje rada. Zadatak nacionalnih naučnih i akademskih institucija je strateško planiranje i sprovođenje kontinuirane edukacije istraživača o mehanizmima zaštite i proveri relevantnih izvora o predatorstvu u naučnoj periodici u digitalnom obliku.

Ključne reči: otvoreni pristup, predatorski časopisi, Bilova lista (eng. Beall’s List), naučna komunikacija, akademska naučna zvanja

UVOD. U dugogodišnjoj i mukotrpnoj izgradnji akademske karijere i sticanju naučnih i akademskih zvanja, naučnicima, istraživačima i umetnicima, značajnu a često presudnu ulogu igra objavljivanje naučno-istraživačkih radova i umetničkih rezultata rada. Popularna krilatica Publish or perish[1] koja označava broj objavljenih radova kod nas je upravo dostigla svoj zenit pa se čak smatra pokazateljem naučnog postignuća, što implicira da se sa “zenita” nema kud nego naniže. U ozbiljnoj svetskoj nauci ova je krilatica gotovo prevaziđena i zamenjena novom Be cited or die[2] , što bi trebalo da znači da je broj citata rada indikacija za naučni značaj ili barem zanimljivost rada. “Za razliku od produktivnosti, koja se tu svodi na meru aktivnosti…”, “Vrednovanje koje počiva na citiranosti validnije je i poštenije” (Šipka, 2001, p. 25).

U ovom veku, u ekspaniziji novih tehnologija kojima se naučne i sve druge informacije plasiraju istovremeno u bilo koji deo sveta, jedna profesija je postala prilično interesantna, a to je profesija bibliotekar. Zbog prirode posla bibliotekari se svakodnevno susreću sa ogromnom izdavačkom produkcijom koju njihovo izvežbano oko, češće um, smešta u odgovarajuće foldere koji se za potrebe naučne javnosti daljom analizom objavljuju u različitim citatnim ili bibliografskim bazama podataka. Značaj objavljenog rada svedoči o uspešnosti naučnog rada istraživača a navođenjem afilijacije na osnovu koje se, pored ostalih kriterijuma, institucije rangiraju i pozicioniraju na odgovarajućim svetskim listama svedoči i o uspešnosti te institucije u određenoj oblast (Filipi Matutinović, 2014). Danas se, pored visokoškolskih i drugih bibliotekara, svaka iole informatički pismena, zainteresovana osoba može informisati o naučnoj produkciji nekog univerziteta, institucije ili naučnika. Sve je pretraživo i prema tome “može se pronaći”. Komercijalne baze su nešto teže dostupne, no mora se računati na naše uobičajene tehnike snalaženja, što ilustruje opcija u kvizu “pozovi prijatelja”, recimo.

Kraj predugog uvoda nas ciljano vodi do jednog bibliotekara koji je iznimno bitan za naučnu izdavačku produkciju celog sveta. Radi se bibliotekaru i istraživaču Univerziteta u Denveru, Kolorado, dr Džefri Bilu (Jeffrey Beall). Dr Bil zna mnogo, ako ne i sve o izdavačima naučnih časopisa u otvorenom pristupu (eng. open access[3] ), regularnim a posebno neregularnim, sumnjivim, u bilo kom delu sveta. O tome piše na svom blogu (https://scholarlyoa.com, 2016). Dr Bil na svom blogu objavljuje spiskove, “Bilovu listu” eng. Beall’s List) časopisa i izdavača za koje postoji opravdana sumnja da se bave objavljivanjem naučnih radova isključivo sa ciljem ostvarivanja profita. Sumnjivi časopisi i izdavači nazivaju se predatorskim (Beall, 2012, p. 179) a mogu se podeliti u (barem) dve osnovne grupe čija je zajednička osobina ostvarivanje profita na osnovu naplate naknade za obradu članka (eng. “article processing charges (APCs)” (Berger, Cirasella, 2015, p. 132), upitnog kvaliteta, koji prevazilaze troškove izdavača. Naknada za obradu članka (ili kod nas uvreženi izraz „kotizacija“[4] ) nije karakteristika samo predatorskih časopisa u otvorenom pristupu, već je to uobičajena pojava i u praksi renomiranih izdavača koja služi za pokrivanje različitih troškova, a posebno u oblastima u kojima se istraživanja finansiraju donacijama. Ipak, publikacije u otvorenom pristupu podložnije su zloupotrebama, zbog kojih ih prati neosnovano negativan publicitet.

Predator podatke i stručne reference potencijalne žrtve pronalazi najčešće na internetu. Viktimizacija istraživača počinje tako što predator uspostavlja kontakt sa potencijalnim autorom pozivom na saradnju i publikovanje ili učeće u uređivačkom odboru časopisa. Opcija analogna prevari od strane predatorskih izdavača je autorovo namerno objavljivanje rada u ovakvim časopisima, pri čemu je bitno naglasiti da se metoda “da se “ini” ne dosete” koristi, mada ne isključivo, u zemljama skromnih ekonomskih mogućnosti koje nemaju pristup skupim citatnim bazama podataka i gde se provera regularnosti i tačnosti dokumentacije o radu pri izboru u zvanje ili pri konkurisanju za projekte ne može okarakterisati kao pažljiva i dosledna. Ova vrsta “poremećaja” prvenstveno ima za cilj dobijanje odgovarajućeg statusa i prihoda, dok su naučni interesi u drugom planu (Le Koadik, 2005).

DRUŠTVENI OKVIR. Ovako kompleksan poredak stvari/stvarnosti u izdavaštvu otvara potrebu pregleda različitih problema koji se odražavaju na mogućnosti i izbor načina prezentacije naučnih rezultata (komercijalni i otvoreni pristupi nauci), često u zavisnosti od toga odakle dolaze. Naučni i nenaučni diskrusi publikovanja u nauci sadrže vrednosne dileme koje sublimiraju, ako ne nepremostive, onda ozbiljne razlike u razvoju nauke i nauci na globalnom nivou u odnosu na nauku prostora zemalja u razvoju:

• nejednak (različit [5]) ekonomski, tehnološki i društveni razvoj uslovljava neujednačeno ulaganje u nauku;

• prema modelu “potrošačkog društva” sve ima svoju cenu i svoju vrednost, pa i naučna produkcija. “Naučna produkcija i izdavaštvo postali su industrija, kao i rad profesora i naučnih istraživača…” (Ljubanović, p 12);

• distinkcija u nauci – nauka civilizacijski superiornih i najrazvijenijih zemalja sveta često se naziva zvanična ili preovladavajuća nauka (eng. mainstream science) u odnosu na, logično suprotnu, nepreovladavajuću (eng. non-mainstream science) nauku tzv. zemalja sa “naučne periferije” [6](Marušić, 1999) koje su demokratski nesigurne a u ekonomskom i socijalnom smislu ranjive;

• prepreka u objavljivanju naučnih rezulatata rada je jezička barijera. Zna se da većina najznačajnijih naučnih časopisa potiče sa anglosaksonskog govornog područja ili izlazi na engleskom jeziku;

• sem jezičke barijere, kao problem istraživanja u društvenim i humanističkim naukama Kovačević ističe dominaciju „policentričnosti“ gde je „Centar proučavanja, u slučaju postojanja nativne nauke …, najčešće, tamo gde je se proučavanje odvija“ (Kovačević, 2013, pp 170-171), za šta u globalnim okvirima ne postoji poseban naučni interes;

• inovativna istraživanja i naučni rezulatati u prirodnim i tehničkim naukama nešto se lakše distribuiraju u međunarodnim bazama podataka u odnosu na rezultate istraživanja u društvenim naukama, ukoliko se prebrode sve ostale prepreke karakteristične za nauku i položaj nauke u zemljama u razvoju;

• nedostatak dobre naučne prakse u zemljama u razvoju tiče se nedovršenog etabliranja nauke u nacionalnim okvirima, što domaćim časopisima ne obezbeđuje kvalitet, naprotiv (Marušić, 1999).

Bez obzira na to odakle naučni rad i rezultati rada potiču, potreba za naučnom komunikacijom je karakteristika svih „nauka“ i istraživača. Smatra se da se savremena nauka ne može se razvijati bez komunikacije između naučnika i interakcije među rezultatima istraživačkog rada njihovim publikovanjem u međunarodnim časopisima. Pored toga što je etička obaveza, publikovanje naučnih rezultata predstavlja pokazatelj kompetentnosti naučnika u određenoj oblasti, koje se u akademskoj naučnoj zajednici evaluira verifikacijom postignutih rezultata (i) prilikom izbora u više naučno i akademsko zvanje. Uvidom u univerzitetska pravila za napredovanje i izbor u viša akademska i naučna zvanja može se zaključiti da je značajan, ako ne i najbitniji uslov za izbor u zvanje određeni kvantitet radova objavljenih u časopisima koje referišu međunarodne baze podataka, što implicira da je svaka vrednost faktora uticaja (eng. Impact Factor „IF“ [7]) zadovoljavajuća, bez obzira na ukupnu ili poziciju u užoj naučnoj kategoriji. Posledica pritiska kojem je podvrgnuta akademska naučna zajednica definisana je i kao „besmisao provincijalne idolatrije prema tzv. ISI listi koja nije reprezentativna za evropske društvene i humanističke nauke, a i u prirodnim i tehničkim naukama sadrži dokazane prevarantske časopise“ (Kovačević, 2013, p. 163).

PREDATORSKI ČASOPISI. Na Bilovoj listi (eng. Beall’s List) je od 2011. godine do 2016. godine dostignut poražavajući skor od 923 predatorska izdavača i 882 časopisa (Beall, 2016). Od ove godine na blogu (https://scholarlyoa.com/, 2016) dr Džefri Bil evidentira kidnapovane (eng. hijacked) časopise, kojih ima 101, i kompanije koje daju obmanjujuću metriku, odnosno lažirane naučne pokazatelje (eng. misleading metrics list) o radu istraživača, članku ili časopisu sa ciljem da žrtvu dovedu u zabludu. Ima ih oko 30. Ovi podaci nas vraćaju pomenutoj podeli na dve grupe, koncepte beskrupuloznih predatorskih časopisa i izdavača uz osvrt na ulogu istraživača/autora čija uloga u procesu publikovanja, takođe može biti posmatrana dvojako.[8]

Prvu grupu čine časopisi, češće u otvorenom pristupu, koji za objavljivanje radova traže pozamašnu “kotizaciju” pri čemu se rad objavljuje brzinom svetlosti, uz zaobilaženje uobičajenih naučnih postupaka vrednovanja i kontrolu kvaliteta rada, kao što su nepostojanje odgovarajućeg ili nikakvog recenzentskog postupka, nekvalitetan sažetak, nekorektna klasifikacija radova i, uopšteno, vođenje nekredibilne uredničke politike. U opštem metežu i (ne)opravdanoj trci za brzim napredovanjem u akademskoj i naučnoj karijeri, posebno u zemljama u razvoju koje su, mahom, zemlje sa ne-engleskog govornog područja, ova vrsta predatorskih izdavača je našla plodno tlo za ostvarivanje dobiti na štetu kvaliteta i validnosti u publikacijama. Ovi časopisi se mogu naći u međunarodnim bazama podataka, pa čak imati svoj factor uticaja (eng. Impact Factor, IF). Najčešće su na dnu liste [9]i isto tako često vremenom dolazi do njihove suspenzije. Neki od regionalnih časopisa su doživeli ovakvu sudbinu o čemu se dosta govorilo i pisalo u medijima. Deo naučne zajednice je objavljivanjem radova u njima sebi “završio posao”. Do retrospektivne provere stečenih zvanja u tim slučajevima nije došlo, a verovatno nikada neće ni doći. Neretko se povodom ovih afera moglo pročitati da bi bilo teško dokazati postojanje radnji koje su suprotne od časnih. Sa druge strane, autorima radova u tim časopisima je ostao popriličan teret sumnje u njihov rad i karijeru.

Drugu grupu čine oteti, hakovani, kidnapovani (eng. hijacked) časopisi (Sl. 1). Web stranice otetih časopisa su očigledno zlonamerne, jer otimaju (lažiraju) identitet autentičnog časopisa sa namerom da za određenu “kotizaciju”, brzo ili relativno brzo objave naučne radove i ostvare profit. Neke od tih stranica su prepoznatljive po jezičkim i gramatičkim greškama ali ima i prilično sofisticiranih strana, koje besprekorno oponašaju web strane originalnih časopisa. Publikovanje u kidnapovanim časopisima rezultira dovođenjem u pitanje naučnog kredibiliteta autora, uz finansijski gubitak za plaćanje troškova objavljivanja. Česta su upozorenja i preporuke autorima da provere regularnost web strana i autentičnost časopisa kojem nameravaju da pošalju svoj rad, da ne bi postali žrtve prevare. Globalna diskusija u vezi sa “otetim” časopisima se razvija u pravcu koji značenjski odražava stav “zvanične” ili preovladavajuće nauke (eng. mainstream science), a koja navodi (ne)kompetentnost istraživača iz nepreovladavajuće (eng. non-mainstream) nauke pri izboru izdavača i (ne)pravljenju razlike između naučno respektabilnih i pseudo-naučnih časopisa.

Sl. 1. Bilova lista otetih časopisa (eng. Beall’s hijacked list). U levoj koloni su naslovi
otetih časopisa a u desnoj su origanilni naslovi časopisa (PrintScr), 7. may 2014.
https://scholarlyoa.com/?s=glasnik, (pristupljeno 20. februara 2016. god.)

Ako časopise i izdavače nazivamo predatorskim, da li se autor može nazvati predator? Teško je opravdati autore koji radove objavljuju u predatorskim časopisima. Može li ih amnestirati neznanje ili nepoznavanje prilikom uplaćivanja već pomenute “kotizacije”? Nepriznata i prevaziđena, a beskrajno zanimljiva disciplina etnopsihologija kaže da nas je malo takvih na prostorima Bivše. Iako blog uvaženog borca za otvoren pristup naučnim inormacijama dr Bila nije pokriven bilo kakvom pravnom regulativom, bar ne kod nas, a poznat je i priznat mehanizam za proveru autentičnosti časopisa i izdavača, te stoji kao fakat koji obavezuje i naše visokoškolske i naučne institucije da svojim istraživačima kontinuirano skreću pažnju na mogućnost prevare ili u suprotnom slučaju, proverljivost prevare. Objavljivanje u tzv. predatorskim časopisima donosi samo bruku i korist, a ako se sve potiho izvede samo korist, uglavnom. Još kad prođe malo vremena, pa uvaženi propara nosem oblake, dokaz je da je lažov poverovao u svoju laž… Treba da se zna da neko ipak zna, u ovom tekstu i slučaju bibliotekar, bar jedan. Iako je, u našim uslovima, značaj tog spoznanja upitan.

U suštini dobru nameru ovog teksta potkrepljuje mišljenje da se vrhunski naučni rezultati dobijaju najčešće daleko odavde i svakako se vide kao rezultat ukupnosti različitih istraživačkih ideja i dostignuća, pa shodno tome i ovdašnjih, a ne kao doprinos isključivo jednog izolovanog tima ili istraživača bilo gde. Činjenica je da nevelika sredstva koja se izdvajaju za nauku ne daju sjajnu sliku o naučno-istraživačkim rezultatima u zemlji. Sa druge strane, istraživači su dužni da ispune jedan od kriterijuma za izbor u akademsko zvanje objavljivanjem dva rada u časopisima koji se nalaze u međunarodnim bazama podataka što zahteva manji trošak i brže rezulate nego što bi to dala dugogodišnja naučna istraživanja čiji se rezultati takođe moraju objaviti negde. Ova mogućnost može značiti lansiranje snalažljivih pojedinaca, što nije garancija vrhunskog poznavanja neke naučne oblasti. Snalažljivost pojedinaca donekle se prepoznaje uvidom u radove koji imaju u proseku par stranica, recimo pet i manje, uključujući apstrakte i popis korišćene literature sa, po pravilu, mnoštvom autora, neretko znatno više nego što rad ima strana. Ipak, jedan kratak naučni rad koji je napisalo mnoštvo autora automatski ne znači da su u pitanju bilo kakve neregularnosti.

Sl. 2. Oteti (eng. hijacked) crnogorski časopis Glasnik odjeljenja prirodnih nauka,
CANU: http://www.opncme.com/index.php/archieve-of-journal , PrntScr
(pristupljeno 20. februara 2016. god.)

NAŠ ČASOPIS NA BILOVOJ LISTI. Akademski svet u poslednje vreme trpi i pati od predatorskih časopisa i izdavača koji dovode u pitanje pouzdanost naučnih publikacija. Da li pati i crnogorska naučna javnost? Kao kuriozitet neizbežno je spomenuti podatak da se na blogu dr Bila našao i jedan crnogorski časopis (Beall, 2014). Časopis je kidnapovan, a hijacked verzija se nalazi na adresi http://www.opncme.com/ (Sl. 2). Radi se o otmici identiteta časopisa Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Iskorišćeni podaci su netačno preneti pa naslov glasi “ODJELjENjA PRIRODNIKH NAUKA CRNOGORSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI GLASNIK” sa tačno navednim ISSN 0350-5464. Zna se da se autentična verzija časopisa ne nalazi u referentnim međunarodnim bazama podataka, ali motiv za “otmicu” verovatno postoji.

DOBRA NAUČNA PRAKSA. Iako sav do sada ispisani “tok misli” jedva da ima poentu, jer se nalazi na ovoj belini papira/ekrana isključivo da bi se konstatovalo stanje i možda otvorile, mada je sumnja u to otvaranje gotovo nepobediva, teme sa problemima koje treba rešiti i jasno normirati, odnosno postaviti precizne kriterijume za vrednovanje naučnog rada u procesu sticanja akademskih i naučnih zvanja. Posebno je važno obratiti pažnju i napraviti distinkciju u vrednovanju/bodovanju naučnih radova u prirodnim i tehničkim sa jedne i društvenim naukama sa druge strane, kao i u različitim umetničkim disciplinama, uzimajući u obzir različitost mogućnosti njihovog prezentovanja u mahom stranim časopisima. Neophodno je da razvojna i naučna odeljenja/odbori akademskih institucija donesu dugoročne strategije i preduzmu konkretne preventivne mere kojima se dvosmerno sprečava predatorska praksa u publikovanju, kako izdavača tako i autora. Strategijom treba obuhvatiti bibliotečke kapacitete i ljudske resurse u bibliotekama, s obzirom na činjenicu da se bibliotekari kontinuirano obučavaju i prate savremene tokove ne samo u okviru struke već i u širem kontekstu nauke o informacijama.

U aktuelnim ekonomskim, društvenim i izazovima u domenu kulture, bibliotekarstvo je dobilo priliku da postane moćan alat za organizaciju, pretraživanje, prenošenje i diseminaciju informacija u “univerzumu informacija” u realnom vremenu. Bibliotečko-informacione usluge obuhvataju sve širi dijapazon koji pretpostavlja razvoj menadžmenta znanja u bibliotekarstvu, čija je suština “u prikupljanju i korišćenju učenja, stručnosti i razumevanju pojava, kao i informacija” (Brofi, 2005, p. 55). Uspešno upravljanje znanjem i obezbeđivanje obaveštenosti, poznavanje naučnih baza podataka u komercijalnom ili otvorenom pristupu i praćenje “tržišta i trgovine elektronskim informacijama” (Le Koadik, 2005) su merilo kvaliteta poslovanja (i) u savremenom bibliotekarstvu. Organizovanje i kontinuirano održavanje radionica o informacionoj pismenosti, kriterijumima i mehanizmima provere kredibilnosti izdavača, evaluaciji i metodama izbora odgovarajućeg časopisa sa širokom “vidljivošću”, boljim faktorom uticaja i etičkim kriterijumima kao značajnoj paradigmi u nauci, stvorilo bi suštinski zdrav pristup publikovanju naučnih radova u legalnim publicističkim okvirima.
Iz navedenog proizilazi da su granice tradicionalnog bibliotekarstva odavno probijene i da se istraživačkim radom bibliotekara i sistematizacijom relevantnih podataka u procesu publikovanja naučnih radova, od autora, preko izdavača do krajnjeg korisnika, bibliotekari bore za odgovarajući status profesije u realnom vremenu.

UMESTO ZAKLjUČKA. Nauka, integrisana u društveni i ekonomski razvoj, beleži porast istraživačkih aktivnosti koje se publikuju. Kvantitet naučnih radova doveo je do brze reakcije sajber kriminala kroz pojavu predatorskih izdavača. I pored ekspanzije predatorskih časopisa kao negativne pojave u nauci kao plemenitoj civilizacijskoj tekovini, Džefri Bil, bibliotekar i istraživač, u svojoj misiji zastupa osnovno načelo nauke, a to je slobodan pristup znanju i neograničen pristup digitalnim sadržajima naučnog karaktera. Na kraju, u neobičnoj asocijaciji i poređenju koje sledi, može se reći da profesija, ranije nazvana magičnom, predstavlja dobro u večitoj borbi protiv suprotnosti. Dakle, trebalo bi misli, samo u ovom kontekstu, osloboditi fleševa scena o nesrećnoj sudbini biblioteke i bibliotekara iz filma “Ime ruže” snimljenog po istoimenom, sjajnom romanu Umberta Eka koji u istom reče “Mi živimo za knjige. Blažena je to misija u ovom svetu u kojem vlada nered i propadanje”.

Literatura

• Beall, J. (2014) Hijacked Journals [online] dostupno na: https://scholarlyoa.com/?s=glasnik, [pristupljeno 17. februara 2016].
• Beall’s List of Predatory Publishers 2016, (2016), [online] dostupno na: http://scholarlyoa.com/?s=2016, [pristupljeno 23. februara 2016]
• Beall, J. (2012) Predatory publishers are corrupting open access, 13 September, Nature 489 (7415), p. 179, [online] dostupno na: http://www.nature.com/news/predatory-publishers-are-corrupting-open-access-1.11385 [pristupljeno 1. februara 2016]
• Berger, M., Cirasella, J. (2015) Beyond Beall’s List, College & Research Libraries News, 76, (3), pp. 132-135. [pristupljeno 20. februara 2016].
• Brofi, P. (2005) Biblioteka u dvadeset prvom veku: nove usluge za inormaciono doba, Beograd: Clio
• Filipi Matutinović, S. (2014) Naučne informacije u Srbiji, protok, dostupnost, vrednovanje, [online] dostupno: http://kobson.nb.rs/upload/documents/oNamaPredavanja/PR2014TekstZaDoktorante.pdf [preuzeto 12. februara 2016].
• Kovačević, I. (2013) Lažne dileme srpskih društveno-humanističkih nauka, Antropologija, 13 (3), pp. 163-175.
• Le Koadik, IF. (2005) Nauka o informacijama, Beograd: Clio.
• Lukić, Tin et al. (2014) Predatory and Fake Scientific Journals/Publishers A Global Outbreak with Rising Trend, A Revie, Geographica Pannonica, 18 (3), pp. 69-81, [online] dostupno na: http://www.dgt.uns.ac.rs/pannonica/papers/volume18_3_3.pdf [preuzeto 4. februara 2016].
• Ljubanović, G. (2012) Računarski pismeni i informaciono nepismeni, Komunikacija – interakcija – akcija: elektronski zbornik radova sa konferencije “Komunikacija – interakcija – akcija”, održane 8. 12. 2012. godine u Beogradu, Beograd: Društvo školskih bibliotekara Srbije, pp 7-13, [online] dostupno na: http://skolskibibliotekari.edu.rs/sajt/images/dokumenti/Zbornik/KIA_zbornik.pdf [preuzeto 12. februara 2016].
• Marušić, A., Marušić, M. (1999) Small scientific journals from small countries: breaking from a vicious circle of inadequacy. Croatian Medical Journal 40 (4), pp. 508-514.
• ODJELJENJA PRIRODNIKH NAUKA CRNOGORSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI GLASNIK (2015) [online] dostupno na: http://www.opncme.com/, [pristupljeno 23. 2. 2016]
• Portal znanstvenih časopisa Republike Hrvatske (2007) O hrčku, Što je otvoreni pristup? [online] dostupno na: http://hrcak.srce.hr/index.php?show=text&str=vise, [pristupljeno 17. februara 2016].
• Scholarly Open Access (2016) Critical analysis of scholarly open access publishing, [online] dostupno na: http://scholarlyoa.com/ [pristupljeno 23. 2. 2016].
• Šipka, P. (2001) Nauka u Srbiji – u susret evaluativnoj državi, Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci, Elektronski radni dokumenti, ERD 01/01, [online] dostupno na: http://ceon.rs/pdf/eRD1.pdf [pristupljeno 24. 2. 2016].

Rad je objavljen u online časopisu Visokoškolske biblioteke Srbije