Cetinje – Predavanje Prikaz Crnogoraca i Srba u ukrajinskoj literaturi i Euromajdan i rat u modernoj ukrajinskoj literaturi


Ambasada Ukrajine u Crnoj Gori i Fakultet za crnogorski jezik i književnost – Cetinje organizuju predavanje: “Prikaz Crnogoraca i Srba u ukrajinskoj literaturi i Euromajdan i rat u modernoj ukrajinskoj literaturi”.

Predavanja će održati Olena Dzjuba Pogrebnjak, docentkinja Katedre za slovensku filologiju Nacionalnog univerziteta “Taras Ševčenko” Kijev.

Predavanje će biti održano 21.11.2019. u 12 časova, u Sali 1 Fakulteta za crnogorski jezik i književnost Cetinje.


Olena Dzjuba-Pogrebnjak, docent katedre za slavensku filologiju. 1987. godine je završila srpskohrvatski jezik i književnost na katedri za slavensku filologiju Kijevskog univerziteta Taras Ševčenko; završila je postdiplomski studij na Institutu za književnost Akademije nauka Ukrajine. 1994. je odbranila tezu posvećenu romanima Miloša Crnjanskog. Od 2000. radi na katedri za slavensku filologiju na Kijevskom univerzitetu Taras Ševčenko (asistent, kasnije docent). Predaje istoriju hrvatske, slovenačke, srpske književnosti za bakalavre i magistre. Bavi se pre svega pitanjima ukrajinsko-južnoslovenskih veza, istražuje temu Prvog svetskog rata u srpskoj, hrvatskoj i slovenačkoj književnosti. Učestvuje u radu međunarodnih naučnih konferencija i Međunarodnih kongresa slavista. Prevodi sa srpskog, slovenačkog, hrvatskog.


Kaтедра за словенску филологију Кијевског националног универзитета Тарас Шевченко

Катедра за словенску филологију је једна од најстаријих универзитских катедра. 1834.г је основан Кијевски универзитет светог Владимира, а већ осам година касније, 1842. г.,  је основана катедра историје и литературе словенских језика. Са катедром је повезана делатност истакнутих слависта О.Котљаревског, К. Страшкевича, В. Яроцког, Т. Флоринского, А. Степовича, О. Лукјаненка, В. Петрусја, В.Перетца.

Након Октобарске револуције кијевска  славистика је била буквално уништена (као и украјинска уопште): већина професора је била репресирана или побегла у иностранство, тражећи спас од црвеног терора.

 Након Другог светског рата, 1946.г., на филолошком факултету Кијевског универзитета поново је отворена катедра славистике, која је припремала стручњаке из полонистке и бохемистике и коју је од 1947. г. водио чувени украјински научник акад. Л.А. Булаховски.

Јужна славистика на катедри води своју традицију од 1961.г – тада је уведена као необавезан предмет, а већ 1964.г. јужнословенски језици се изучавају и као први словенски језик.

Тренутно студенти имају могућност да студирају на катедри српски, хрватски, словеначки, бугарски, чешки и белоруски језике (полонистика има посебну катедру).

На катедри је запослено 15 предавача (професора, доцената и асистената).

Имамо дугогодишњу традицију сарадње са универзитетима других словенских земаља – унверзитетима у Београду, Загребу, Љубљани, Софији, Прагу, Брно, Минску. 

Сваке године на Катедри се одржава славистички скуп – ”Славістичні читання пам’яті академіка Леоніда Булаховського” и објављује зборник научних радова «Компаративні дослідження слов’янських мов і літератур: Пам’яті академіка Леоніда Булаховського».

У оквиру катедре раде три културна Центра – Славистике, Бугарски и Белоруски центар.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


5 × two =