CNP – Izvedena predstava Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja „Ničija zemlja“

 

 

 

Pred punom salom Crnogorskog narodnog pozorišta sinoć je izvedena predstava Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja „Ničija zemlja“ po tekstu Danisa Tanovića i Aleksandra Morfova, u režiji Aleksandra Morfova, čime su završena gostovanja narodnih teatara iz regiona.

 

 

U sklopu obilježavanja jubileja – 20 godina od obnovljenog pozorišnog zdanja,  pod pokroviteljstvom CEDISa (Crnogorskog elektrodistributivnog sisitema)  Crnogorsko narodno pozorište ugostilo je: Narodno pozorište iz Sarajeva, Narodno pozorište iz Beograda, Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba i Makedonski narodni teatar iz Skoplja.

 „Ničija zemlja“ je slika o apsurdnosti balkanskih naroda i njihovih iracionalnih interakcija kako u miru, tako i u ratu. Dramatična situacija – rat, razvija ovu crnu komediju. Zaraćene strane – Bošnjaci i bosanski Srbi su veoma blizu u svakom smislu i otuda utisak da su nepomirljive razlike među njima slabe a konflik neodrživ.

Scenografiju potpisuju Nikola Tormanov i Valentin Svetozarev, kostimografiju Valentin Svetozarev, asistenti režije su Nikolina Kujača i Nikola Kimovski.

U predstavi igraju: Saško Kocev, Aleksandar Mihajlovski, Nikola Aceski, Gorast Cvetkovski, Aleksandar Mikik, Slaviša Kajevski, Aleksanadr Gorgieski, Borče Načev, Oliver Mitkovski, Kamka Tocinovski, Nenad Angelikovik, Stefan Spasov, Grigor Jovanovski, Kristina Gijeva, Filip Milenkoski, Aleksandar Ivanoski, Marija Kondovska i Tome Stankovski.

Nikola Aceski, koji u predstavi igra ulogu Cera izrazio je zadovoljstvo što je njihovo treće igranje ove predstave baš u Podgorici: „Mnogo volim Podgoricu, ovdje se osjećam kao kod kuće. Imali smo malih problema sa scenom, koja je manja od scene na kojoj je postavljena predstava, kao i sa titlom, koji je malo kasnio, pa smo se plašili da nećemo dobiti povratne reakcije publike, međutim dug aplauz koji nas je ispratio sa scene je meni dovoljan dokaz da smo uradili dobar posao.“

Saško Kocev, koji u predstavi tumači ulogu Čikija rekao je „Kad smo došli ovdje, doživjeli smo mali smo šok jer je scenografija zahtjevna, a mi smo navikli na veću scenu, ali ja sam odmah rekao kolegama da to nema nikakve veze, par metara gore-dolje ne čini našu predstavu, činimo je mi, jer predstava je takva da je scenografija, iako zahtjevna, suštinski zanemarljiva. Ovaj komad je takav da može da se igra i bez scenografije, najbitnije je ono što nosimo u sebi, i ono što nosi ovaj tekst. Kad smo krenuli da radimo ovaj tekst, kada je došao reditelj Aleksandar Morfov, ja sam u stvari vidio šta je on prepoznao u tom tekstu. On je prepoznao bukvalno jednog balkanskog Beketa, čak smo u tekst ubacili i dvije replike iz „Čekajući Godoa“, koje smo naravno, adaptirali: „Čekamo da dođe.“ „Ko?“ „Deminer.“ „Pa jel misliš da će da dođe?“ „Ne znam.“

Posebna fiksacija reditelja bio je glavni lik, Nino Tanović, kojeg igra Aleksandar Mihajlovski, koji je juče došao na bojište a sat vremena kasnije postaje neko ko je oduzeo život, postaje ubica.

Moj lik, Čiki, koji je neprikosnoveni ratnik, koji nosi mržnju u sebi, i ubija, u jednom trenutku počinje da plače jer uviđa besmislenost i bezizlaznost ovog ratovanja.

U toku samog procesa svi smo na sebi osjetili cio apsurd ratovanja, koji u stvari i nije bio naš rat, bilo je nešto veće od nas, van nas. I svi su nas pitali zašto radimo ovaj tekst, kad se to dešavalo u Bosni, a mi smo rekli da ovaj tekst može biti napisan i u Angoli, Nigeriji, negdje na srednjem istoku, bilo gdje. Motiv je isti – apsurd ratovanja.“

 

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


eighteen − fifteen =