Festival “Bez prevoda” Užice – Izvedena predstava “Samoubica”

 

 

 

Na drugoj večeri festivala “Bez prevoda” u Narodnom pozorištu Užice izvedena  je predstava “Samoubica” Nikolaja Erdmana u režiji Veljka Mićunovića. Nakon predstave održan je okrugli sto kritike i medija u toku koga je autorski tim predstave uz medijatorku  Aleksandru Glovacki diskutovao o umjetničkim dometima predstave.

Dramu su adaptirali Žanina Mirčevska, Slobodan Obradović i Veljko Mićunović, dramaturg je Slobodan Obradović, kostimografkinja Jelena Stokuća, scenografiju i izbor muzike potpisuje Veljko Mićunović a scenski pokret Nada Vukčević. U predstavi igraju: Mišo Obradović, Ana Vučković, Ana Vujošević, Dejan Ivanić, Zoran Vujović, Srđan Grahovac, Dušan Kovačević, Vanja Jovićević i Danilo Čelebić.

Večerašnja izvedba “Samoubice” specifična je po rediteljskim izmjenama koje je Veljko Mićunović zajedno sa ansamblom napravio  za svega dva sata probe. U originalnoj verziji, na samom kraju predstave pokreće se rotacija u čijem se centru nalazi helikon, kao simbol nade koja nastavlja da živi, baš kao i Podsekaljnikov. Međutim, nedostatak rotacije na sceni Narodnog pozorišta Užice, nužno je zahtijevao rediteljske izmjene  pa se večerašnja izvedba završila tako što Podsekaljnikov odlazi iza zatvorenih vrata i čuje se pucanj.

“Ovo večeras je bio nužan i za mene, tačan potez, iako se kosi sa prvobitnim postavljenjem predstave. Htjeli smo da od te noći, od tog jutra, stvorimo magnovenje koje potom uvodi publiku u surovu realnost. Bilo mi je važno da koketiramo sa nečim što je nadrealno, paradoksalno aopet vrlo prisutno.” objasnio je Veljko Mićunović. “Pucanj ne shvatam kao nešto što nužno znači kraj i konačnost. Za mene je pucanj oprez. Sve ono što gledamo puna dva sata na sceni je zastrašujuće i užasno i pucanj zapravo simbolizuje poziv na oprez. Ono što se dešava iza vrata predstavlja sistem, i poslednji Podsekaljnikov pucanj, pucanj iza vrata ostavlja otvoreno pitanje.”

Mišo Obradović govorio je o svom doživljaju večerašnje postavke predstave “Ono što je najvrijednije kod Podsekaljnikova jeste njegova duša, i to nas vraća na ovogodišnji slogan festivala – za ovo malo duše. Podsekaljnikov živi promašenu egzistenciju i očajan je, a sa očajnikom je najlakše manipulisati, što stubovi sistema lako koriste. Večeras smo napravili tu veliku-malu izmjenu, koju možemo shvatiti na razne načine, ali jedno je izvjesno – Podsekaljnikovu je, kao nekome ko nema ništa osim duše, nepodnošljiva pomisao da se neko ubio zbog njega, i zbog stida što je tako – njemu nema života. Činjenica je da, nažalost, nama svima fali tog stida koji Semjona Semjonovića tako duboko pogađa.”

Selektor festivala Bojan Munjin “Ne treba naglašavati da ova predstava jako dobro ulazi u naš istraživački niz u ovogodišnjoj selekciji predstava koje se, kako i sam slogan “za ovo malo duše” kaže, bavi potragom – šta je od te duše ostalo. Duše koja je smrvljena u žrvnju civilizacije, što Veljko jako dobro objašnjava u ovoj predstavi. “Samoubica” traži od nas promišljanje i razgovor, prvo sa samima sobom, a onda i sadrugima, razgovor o tome gdje smo, šta smo mi danas kao ljudi, sa svojim najbitnijim osobinama kojesu u takvom stanju u kakvom danas jesu.”Izrazio je veliko zadovoljstvo što je CNP ponovo gost Narodnog pozorišta Užice: “Kroz sve ove godine možemo vidjeti da ansambl CNP-a i samo pozorište polako ali sigurno raste. A Veljko Mićunović zajedno sa svima njima raste, i dokazuje da je sposoban za fin rad, koji godinama postaje sve  prefinjeniji.”

Dramaturg SpasojeMilovanović je istakao da je izuzetno zadovoljan ovom predstavom CNP-a: “Ono što me je fasciniralo jeste Veljkova  hrabrnost da se upusti u jedan ovako sumanut  tekst. On i Slobodan Obradović, kao i Žanina Mirčevska uradili su zaista ogroman posao na temu dramatizacije i adaptacije. Veljko je napravio vizuelno toliko bogatu i toliko zanimljivu predstavu, da je meni  u jednom trenutku čak bilo i previse simbola. Poseban  utisak na mene su ostavili Dejan Ivanić i Zoran Vujović, čija izvođenja su bila nenametljiva i suptilna, a nevjerovatno tačna.” Zaključio je da je ovo predstava na koju CNP zaista ima razloga da bude ponosno i predviđa joj dug repertoarski život.