Bilješka o autoru
Вгаnко Vlahović je rođen 17. jula 1932. godine u selu Lipovu kod Koiašina, Crna Gora. Srednju ekonomsku školu završio je u Peći, a Višu finansijsku školu u Beogradu.
Pjesme je objavljivao dugi niz godina u listovima i časopisima. Zastupljen je u almanasima poezije i proze dijaspore: “Oktobarski susreti pisaca dijaspore 95”, “Jezik nam je otadžbina 96”, “Jezik roda mog 97”, “Maternja reč 98”, “Otadžbina 99**, “Pozdrav zavičaju 00**, “Sedmica 01”, “Sunce zavičaja 02”, “Korak do sunca 03” i “Stopama Crnjanskog 04”.
Na književnim konkursima “Jezik nam je otadžbina” UP “Sedmica” iz Frankfurta na Majni osvajao je nagrade za pjesme. Objavio je knjige pjesama: “Biseri tuge”, “Vapaj nade”, “Leptiri na snegu”, “Večita žeđ, “Dolina leleka” (sve su u izdaaju Bagdale iz Kruševca), “Metastaze sunca” (Apostrof, Beograd), “Panorama snova” i “Sunce u kavezu” (obje izdanje TINOX, Smed. Palanka).
Član je predsjedništva UP “Sedmica”, Frankfurt na Majni. Član je Udruženja književnika Srbije.
Živi i stvara u Štajnbahu, Nemačka.
MOJE PESME
Sve su moje pesme
Vojnici u stroju,
Jurišaju sa mnom-
Padaju u boju.
Pobedom se našom
Uvek drugi diče,
Dok se poraz svaki
Samo mene tiče.
DOMOVINI
U svakom te cvetu ima-
U mirisu i u medu,
Tuđina mi nudi samo
Otrov zmije u ujedu.
Svoj sam život prokockao-
Prokockao i propio,
Al’ tebi sam, DOMOVINO,
Ceo život veran bio.
Tebi i majci staroj-
Sve bih dao- poklonio,
Te dve slike, u okviru
Ljubavlju bih pozlatio.
CRNA GORO
Crna Goro, kolevko slobode
Pod nebom si zauzela mesto,
Mnogi s tobom zametaše kavge
I Turci te napadaše često.
Al’ te nikad porobili nisu-
Na Lovćenu sve je previsoko,
Orlovi te čuvaju na smene-
Danju, noću, budno im je oko.
I Vladika, poeta na glasu
Tu počiva, sa slobodom druži,
Treba l’ ljude, Cetinje mu blizu
Treba l’ Boga, Bog mu ruku pruži.
LIPOVO
Kamen mi je ispod nogu,
Kamen me sa strana krije,
Samo nebo nada mnom je
I Sunce što toplo grije.
Svud potoci oko mene-
Bez krila je teško proći,
Mora da je Gospod htio
Da napravi RAJ samoći.
Ljudi časni i pošteni-
Ko da su mi svi u rodu,
Svakom rado savjet daju
Ne natrune nikom vodu.
LIPOVSKA VODA
-„Živa“ voda
Ovde voda iz stene izvire-
Iz stene se u stenu uliva,
Vekovima, nikad ne presuši
Pa je zato nazivaju: “Živa“.
Odkud izvor na vrh brda-
Pitaju se žedne oči,
Gde spojeni sud postoji,
Ko je tako ispretoči?
Neki princip ne shvataju-
Tvrde da je božja volja,
Ne znam da l’ je, ili nije
Al’ znam da je, od svih bolja.
BRDA SLOBODE
Bez brda bi svaka reka
Samo mrtva bara bila,
Bez brda bi oro suri
Odreko se svojih krila.
Sa kamena crnogorskog
I moji su preci rodom,
Pa mi srce stalno čezne
Za brdima, i Slobodom.
CRNOGORAC I SLOBODA
Ja sam ovde čvrsto vezan
Svojom senkom za go kamen,
Ne mogu mi munje ništa
Niti bure, niti plamen.
Ovde su mi preci bili,
Kad je Turska bila sila,
Pesto leta ratovali
Al’ ih nije porobila.
Sloboda je kao Lovćen,
Sve vrhove nadvisila,
Pa se onda – kao i ja
Pod Lovćenom naselila.
LOVĆEN
Danju presto Suncu zlatnom
A div pravi kad je veče,
Sa Lovćena sve planine
Izgledaju ko da kleče.
Na njemu je grob Njegošev-
Simbol časti i Slobode,
Ko na nebo pravo ima
Uz Lovćen ga staze vode.
Do vrha je teško doći-
Sem Njegoša drugi nije,
To je Njegoš zaslužio
Kao vladar i genije.
NJEGOŠ
Kad je svijet, svijet gledo
Kroz prozore starih kuća,
On je šeto po svemiru
I tražio nadahnuća.
TUĐINA
U tuđini, ništa nije naše
Ni dom, ni plava neba svod,
Tuđina je grobnica života-
Tuđina je, po mukama hod.
Neki krvlju parče hleba steknu
Pa se hvale, da su dobro prošli,
Kad ostare, sve bi svoje dali
Da nikada nijesu ni pošli.
MOJA MAJKA
U svakoj riječi sunca ima-
Ko boginja srećom žari,
Bol, sa svima podijeli-
Sreću nikom ne pokvari.
Ima mudrost za tri glave
I dobrote za sve ljude,
Svima nudi srce svoje-
Njoj je dobro, kako bude.
Kad bih imo njeno srce
Napiso bih sonet sreći,
Ćutke ću je zagrliti
I u njeno krilo leći.
