Redakcija Montenegrine se zahvaljuje gospodinu Milenku Ratkoviću, koji je omogućio da knjigu “Čamac za žabe”, integralno objavimo na našem portalu. Posebnu zahvalnost upućujemo autoru u ime najmlađih posjetilaca portala, koji će sigurni smo, uživati čitajući interesantne sadržaje iz ove knjige koji su upravo njima namijenjeni.
Objavljivanje sadržaja na našem portalu ima potpuno neprofitni karakter i služe isključivo u edukativne svrhe. Zabranjeno je preuzimanje knjige “Čamac za žabe” sa našeg portala i njeno dalje reprodukovanje u drugim medijima bez odobrenja autora.
Milenko Ratković – Čamac za žabe
Milenko Ratković je rođen 1931. godine u Rapu, kod Starog Bara. U literaturi se pojavio 1949. godine kada je na književnom konkursu nagrađen za pripovijetku “Promjena”. Njegova knjiga “Dioba Šunjine đružine” (1951) prva je knjiga za djecu u Сrnој Gori. Objavio je još osam romana i dvadesetak zbirki priča za djecu. Više od 90 priča nalazi se u čitankama osam država. Najpoznatija od njih je priča “Pisak lokomotive”. U školskoj lektiri zastupljen je knjigama “Srna” i “Igralište u parku”. Autor je dvije gramatike i 16 čitanki. Njegovi pozorišni komadi izvođeni su u Zagrebu, Kraljevu i Podgorici. Objavio je veliki broj priča – samo u Politici 305. O njegovom stvaralaštvu objavljeno je 7 esejističkih knjiga.
Први хладни дани опоменули су јежа Бодљивка да мора потражити рупу у којој ће преспавати зиму. Смјестио се у пространој шупљини једног трулог дрвета. Да би му било топлије, завукао се у суво лишће.
Одједном га притисну тешка медвјеђа шапа.
– Ај! — јаукне медо.
— Откуд овдје трње?
Разгрне лишће и угледа незваног госта.
– Аха, то си ти, Бодљивко!
– Ја сам — бојажљиво промуца јеж.
– Овдје не можемо обојица зимовати — напомену медо.
Бодљивко тешка срца схвати да мора потражити друго уточиште.
– Могли бисмо — рече — обојица овдје преспавати зиму.
Биће нам топлије.
Ти се завуци дубље, а ја ћу ближе улазу.
– Мммм! — замумла медо.
— Слаба ми је корист од тебе.
Још ћу се опет набости на твоје бодље.
– Тешко је наћи овакво скровиште — уздахну Бодљивко и крену.
Доброћудни медо га заустави:
– Па добро, остани.
И два сустанара се предадоше зимском сну…
Усред зиме пробуди их лавеж ловачког пса, који је нањушио медвједа.
Дотрча ловац и завири у шупљину.
– Па ти, Жућо, лајеш на јежа…
OVU, KAO I OSTALE ZANIMLJIVE PRIČE, MOŽETE PROČITATI
AKO KLIKNETE NA NASLOVNU STRANU KNJIGE
