Поштовани млади читаоци, на страницама Монтенегрине, у рубрици ЛИТЕРАТУРА ЗА ЂЕЦУ, објављиваћемо дјелове прозе и поезије аутора који су своје стваралаштво посветили ђеци. Ми вам нудимо избор, одабрану прозу и поезију и то један њен дио. Ваше је да прочитате понуђени дио и оне књиге које вам се допадну потражите у школској или градској библиотеци и наставите читање. Наравно да су савремена средства као што је компјутер и интернет добра и пружају јако велике могућности. Кад је књига у питању право задовољство и чаролију читања доживјећете кад је будете држали у својим рукама, кад у библиотеци видите полице са књигама, кад оćетите мирис штампе, кад растете уз књигу, кад уђете у свијет књиге…
Објављивање садржаја на нашем порталу има потпуно непрофитни карактер и служе искључиво у едукативне сврхе. Забрањено је преузимање тих садржаја са нашег портала и њихово даље репродуковање у другим медијима.
Миленко Ратковић је рођен 16. октобра 1931. у Старом Бару. Средњу економску школу учио је у Београду и Титограду, а школу за наставнике економске струке у Сарајеву. Ипак, није радио у школама, већ се посветио журналистици. Прве године излажења листа „Титов пионир“ (1950) био је његов уредник. Радио је у „Побједи“ и „Омладинском покрету“, а најдуже је уређивао емисије за ђецу Радија Црне Горе.
Његова пјесма „Море“ награђена је првом наградом на југословенском конкурсу часописа „Пионири“ 1946. године. У савремену југословенску литературу улази приповијетком „Промјена“, награђеном на првом књижевном конкурсу у Црној Гори 1949. године. Његова „Диоба Шуњине дружине“ (1951) прва је књига за ђецу у Црној Гори, па се сматра родоначелником црногорске књижевности за ђецу.
Седамдесетих година 20. вијека био је најчешће објављивани југословенски писац – само у „Политици“ 305 прича. Књига „Срна“ уврштена је у лектиру за студенте педагошке академије у Црној Гори и Србији, избор прича „Игралиште у парку“ у лектири за основне школе у Црној Гори, а књига „Чамац за жабе“ је лектира за основне школе у Србији. Више од 90 прича објављено је у читанкама неколико држава. Антологијска прича „Писак локомотиве“ објављена је у 17 читанки.
Послије пензионисања, вратио се у свој завичај, гдје у тишини дописује своје обимно и значајно дјело.
Ријетко је који писац прирастао завичају као Миленко Ратковић. Његово обимно дјело највише је везано за миље барске средине. Тај локалитет је упечатљиво сликан, једнако у прози за ђецу и штиву других стваралачких видова. Пишући предано о ђетињству и историји завичаја, чији је дио и сам постао, стекао је реноме најомиљенијег завичајног писца.
КЊИГУ МОЖЕТЕ ОТВОРИТИ АКО
КЛИКНEТЕ НА НАСЛОВНУ СТРАНУ
