Miloš Šobajić – U Crnoj Gori, svoj među svojima

 

U okviru manifestacije „Podgoričko ljeto 2016“, u poneđeljak, 5.septembra, otvorena je izložba Miloša Šobajića u Modernoj galeriji u Podgorici.

Umjetnik se predstavio radovima nastalim u periodu posljednjih deset godina. Izložbu je otvorio akademik Niko Martinović.  

 

MILOŠ ŠOBAJIĆ

Rođen je 1945. godine u Beogradu.

Završio je Likovnu akademiju u Beogradu 1970. Živi i radi u Parizu od 1972. godine, a 2005 godine u Beogradu osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Džon Nezbit Univerzitetu, na kojem je profesor i dekan do 2014. godine, đe postaje i počasni doktor i profesor emeritus.

Mentor je na doktorskim studijama iz oblasti likovne umjetnosti. Gostujući je profesor na Luxun Academy of Fine Arts u Kini, đe predaje slikarstvo od 2004. do 2006. godine. Imao je preko sedamdeset pet samostalnih izložbi i izlagao na preko četiri sto dvadeset grupnih izložbi po svijetu.

Dobitnik je niza nagrada u Srbiji: Vukova nagrada Zlatni beočug Beograda, nagrada Miše Anastasijevića i dr. O Milošu Šobajiću je objavljeno blizu sedam stotina tekstova u francuskoj, italijanskoj, srpskoj, američkoj, japanskoj, crnogorskoj, grčkoj i njemačkoj štampi, kao i veliki broj televizijskih filmova i prikaza. 

 

NAJZNAČAJNIJE SAMOSTALNE IZLOŽBE

1972. Pariz, Francuska Galerie Lambert.
1974. Njujork, SAD, F.V. Gallen/.
——–Los Andjeles, SAD, Los Angeles Art Ехро, F:V:Gallery.
1981. Streza Italija, Studio Spazapan.
——–Askona Italija, Galeria Cademi.
1983. Beograd, Jugoslavija, Kulturni centar Beograda.
——–Cetinje, Jugoslavija, Muzej moderne umetnosti.
1986. Pariz, Francuska Galerie Blondel 2.
——–Ruan, Francuska, Galerie Eros-Eranse Art.
1988. Pariz, Francuska, Galerie Jean.
——–Pariz, Francuska, Galerie du Dragon.
1989. Sent Vendel, Nemačka Galerie Im Zvinger.
——–Valjevo, Jugoslavija, Moderna galerija.
1990. Forbah, Francuska, Galerie Loeil.
——–Ruan, Francuska, Centre d’ Art Contemporain.
1991. Pariz, Francuska, Galerie Pierre Birchansky.
——–Ruan, Francuska, Galerie Herman-Breard.
1992. Ženeva, Europe-Art, Galerie Frank Pages.
1993. Čikago, SAD, Chicago Art, Galerie Frank Pages.
——–Pariz, Francuska, FIAC, Grand Palais, Galerie Frank Pages.
1994. Baden-Baden, Nemačka, Galerie Frank Pages.
——–Beograd, Jugoslavija, Muzej savremene umetnosti.
——–Njujork, SAD, Internationalnel Art, Galerie Frank Pages.
1995. Frankfurt, Nemačka, Frankfort Art, Galerie Frank Pages.
——–Venecija Italija, Venecijanski bijenale, Jugoslovenski paviljon.
1996. Ruan, Francuska, Galerie Herman-Breard.
——–Baden-Baden, Nemačka, Galerie Frank Pages.
1997. Tur, Francuska, Chateau de Toure.
——–Tur, Francuska, Atelier de Г Art Contemporain.
1998. Larisa, Grčka Larisa Contemporany Art Center.
——–Atina Grčka, Galerija Astrolavos.
1999. Pariz, Francuska Carousel du Louvre, Art Paris, Galerie Frank Pages.
2000. Pariz, Francuska, Carousel du Louvre, Art Paris, Galerie Frank Pages.
——–Pariz, Francuska, Galerie La Une Brenner.
2001. Strazbur, Francuska Foire d’ Art Contemporain, Galerie Frank Pages.
2002. Pariz, Francuska, Galerija La Une Brenner.
2004. Koblenc, Nemačka, Ludvvig Museum.
——–Pariz, Francuska, Galerie Akie Arichie.
2005. Klamar, Francuska, Galerie d’ Art Albert Chanot.
——–Budva, Crna Gora, Gradski muzej.
——–Gospa od Škrpjela, Crna Gora.
——–Herceg Novi, Crna Gora Galerija Josip Benković Bepo.
——–Šenjang, Kina Luxun Academy of Fines Arts.
2006. Beograd, Srbija, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić.
——–Beograd, Srbija Goethe Institut.
——–Beograd, Srbija, Galerija ULUS.
2007. Moskva, Rusija Centar savremene umetnosti M’Ars.
2009. Niš, Srbija, Galerija savremene umetnosti Srbija.
——–Temišvar, Rumunija, Galerija Helios.
——–Pariz, Francuska, Galerie Brenner.
2010. Temišvar, Rumunija, Muzej umetnosti.
2011. Subotica Srbija, Srpski kultumi centar Sveti Sava.
——–Bratislava, Slovačka Ministarstvo kulture.
——–Lijež, Belgija, Academie Royale des Веаих Arts.
——–Bratislava, Slovačka, Danubiana Meulenstain Art Museum.
——–Užice, Srbija, Gradska galerija Užice.
——–Bari, Italija, Palaco della Camera di Comercio.
——–Temišvar, Rumunija, Muzej umetnosti.
2012. Pescara, Italija, Museo Fondazione Michetti.
——–Rim, Italija, Museo della Civilta’ Romana.
2016. Beograd, Gradska biblioteka.
——–Višegrad, Republika Srpska, Andrićgrad, Andrićev institut..
——–Podgorica, Crna Gora, JU Muzeji i galerije Podgorice – Moderna galerija.
——–Beograd, Srbija, Beogradski sajam, Sajam knjige.
——–Beograd, Skupština Srbije.

 

 

MONOGRAFIJE

Alen Jufroa, Alain Jouffroy, Irina Subotić, Milos Sobajic, Edition de la Difference, Paris, 1991 godine.

Irina Subotić, Alen Jufroa, Miloš Šobajić, Prosveta, Spektra, Beograd, 1991. godine.

Branislava Jevtović,  Energija slike, Miloš Šobajić, Konras, Beograd, 2001. godine.

Ljubica Buba Miljković, Miloš Šobajić u svetlosti kritike, Cicero, Beograd, 2005. godine.

Edvard Lusi Smit, Edward Lucie Smith, Milos Sobajic, Philip Wilson Publishers, London. 

 

PISCI TEKSTOVA ZA KATALOGE MILOŠA ŠOBAJIĆA

Andre Parinaud, Franco Solmi, Alain Jouffroy, Pedja Milosavljević, Mladen Lompar, Yak Rivais, Jean Luc Chalumeau, Dorian Paquin, Gerard Xuriguera, Jean Claud Cahn, Eduard Glissant, Carlos de Aguirre Lugo, Aloys Ohlmann, Irina Subotić, Slobodan Šijan, Ivan Đurić, Radenko Mišević, Bruno Loyant, Francis Parent, Bogdan Musović, Claude Mollard, Nikola Kusovac, Bernard Noel, Jovan Zivlak, Dušan Milovanović, Radislav Trkulja, Zoran Markuš, Gerald GassiotTalabot, Dragutin Vukotić, Mark Le Bot, Jean Pierre Tolochard, Sreto Bošnjak, Niko Martinović, Evangelos Vinizelos, Christodoulos Kaffe, Dimitri Analis, Andreas Giannoutsos, Dimitri Valasis, Dora lliopoulou Rogan, Ljiljana Tešić, Kosta Mavrakis, Beate Reinfenscheid, Nikola Šuica Stanislav Živković, Dejan Đoric, V. S. Turčin, Ljiljana Ćinkul, Janos Szekernyes, Constantin Orut, Adam Puslojić, Marcei Tolcea, Radovan Bigović, Stefano Cacchetto, Dragan Jovanović Danilov. 

 

Ugledni istoričar umjetnosti iz Beograda Dejan Đorić potpisuje uvodni tekst luksuznog kataloga na 60 strana. On je, između ostalog, zapisao:

„Delo Miloša Šobajića (Beograd, 1945) potpuno se samosvojno pojavilo u srpskoj i evropskoj likovnoj sceni i od početnih, čisto slikarskih dometa, proširilo do skulptura i instalacija. Šobajić je osobenije od drugih postavio unutar figuracije (koju nikada ne izneverava) pitanje analize sadržaja i forme, deformacije i destrukcije kao estetskih vidova prevladanja uobičajenog u umetnosti. U njegovoj slici sveta detalj, predmet, ljudska figura i kompozicija polazište su za analizu i metamorfozu organskog i neorganskog. Unutar takve likovne strategije, iskazane sa mnogo strasti, on podržava fiksaciju na proces nastanka likovnog dela. Nije, međutim, reč o konceptualnom mišljenju, hladnom diskursu cerebralne zamene tkiva slike i skulpture golim idejama i projektima, ili mišljenje o istoriji umetnosti neistorijskim sredstvima (koncept kao delo). Šobajić uvek zasniva slobodan i čist vid likovnosti. Ako je Jozef Bojs (Joseph Beuys) mislio da posle konceptualne avangarde umetnik više nikada neće uzeti četkicu u ruke (postmoderno slikarstvo i estetika „Novih divljih“ (Neue Wilde) ubrzo su ga demantovali), Miloš Šobajić otvara ono tako interesantno polje delovanja između tradicije i avangarde, slika i objekta. Ni realizam i fantastika kao tradicionalni oblici aktuelnog suprotstavljanja neoavangardi, ali ni ekspresionizam, apstrakcija ili minimalizam kao ključne pojave ne samo u umetnosti dvadesetog veka, njegov opus u znaku je obdukcije leša (post)moderne, potrage za novim telom i novom uspravnošću. Zato on mora da se spusti do ontološke beline, do kosti ispod mesa figura koje predstavlja, da se zaboravi dok je ne ugleda, kako bi rekao crtač Dragan Lubarda. Na tom terenu osluškuje nemoć (post)modernizma ali i krizu umetnosti kao iluzije, prevare oka i radikalnih oblika predstavljačke umetnosti. Želi da spozna dublje i dalje, ali ne kao učeni slikar, već kao tvorac likovnog sveta koji srčano izražen ima poreklo i razvoj.“