Биљешка о писцу
МИЛИВОЈЕ-МИШКО МАРКОВ АБРАМОВИЋ
(1950-1996)
Рођен је 23.10.1950. године у Ловћенцу. Средњошколске дане провео је у гимназији у Бачкој Тополи, а вишу школу за социјални рад завршио у Сарајеву, гдје је и започео своје стваралаштво и ушао у друштво умјетника.
Како је веома рано остао без оца Марка који му је представљао светионик и надахнуће за многе његове пјесме, враћа се у Ловћенац да би био поред мајке и ту оснива породицу. Запошљава се у Центру за социјални рад у Врбасу и укључује се у културни живот Врбаса гдје је оставио неизбрисив траг, као и у свом родном Ловћенцу.
Кроз читав свој радни и животни вијек, Мишко је окупиран људском несрећом, судбином и страдањем малог, обичног човјека, неправдом, а кроз сав његов литерарни опус прожима се носталгија за Црном Гором и неумитна бол за оцем. У многим пјесама као да је и себи предсказао прерану смрт и као што рече његов пријатељ када се од њега посљедњи пут опраштао: ¨Нијеси живио колико си могао-него колико си хтио!¨.
Мишкова поезија и проза је у више наврата објављивана у штампаним медијима. Монодрама ¨Милуша Мргудова¨ је пренесена на позорницу захваљујући драмској умјетници Весни Дринчић-Ђилас и његовим пријатељима из Дома културе у Врбасу, збирке пјесама ¨Мој отац светац¨ и ¨Писма Милени¨ су спремне за штампу и ускоро би требале да угледају свјетлост дана. Збирке пјесама ¨Уби ме бог¨, ¨Виленија-нерођена сестра мојих синова¨, ¨Иконија¨, роман ¨Дневник сестре Јевросиме¨, више прозних и драмских текстова и стотине пјесама оставио је синовима у аманет, да и оне једног дана буду објављене.
У основној школи у Ловћенцу заживио је литерарни конкурс¨Осмисли ријеч душе¨ посвећен пјесничкој ријечи и дјелу Мишка Абрамовића, са намјером да из тога израсте у Ловћеначке дане културе које је својевремено Мишко и организовао са групом умјетнички настројених ентузијаста из Ловћенца.
POSVETA
OVA SLOVA I OVE RIJEČI NE NOSE NI KAP U MORU U KOJEM PLIVAMO,
OD BOLA ŠTO VIŠE NISI SA NAMA, OD SREĆE JER SI U NAS UGRADIO
TVOJU LJUDSKOST I NJEŽNOST.
ŠTO SMO STARIJI SVE VIŠE PRONIČEMO U SUŠTINU TVOJIH UMNIH
RIJEČI I TVOJIH RAZMIŠLJANJA KOJE ZBOG TVOG PRERANOG ODLASKA I
NAŠE MLADOSTI NISMO MOGLI SHVATITI, ZATO SU TVOJE PJESME TU DA
NAS VODE, OPOMINJU I SJEĆAJU NA TEBE.
NEKA TE TAMO ANĐELI ČUVAJU.
NAŠEM OCU
¨ S’ ANĐELIMA¨
MARKO I NEMANJA
RECENZIJA
Od prijatelja i porodice Milivoja Abramovića dobio sam ovaj obimni rukopis pesama nekoliko reči o njoj.
Osim ovih pesama nemam drugih podataka o ovom događaju; a ovo je stvarno veliki događaj:Ova knjiga je spomenik cu,majci,zavičaju,brdima i ravnici, a sva pesnikova snaga izvire iz toga što mu je umro otac.
Kako sada da se snađem, kako da poverujem da je pesnik tako mnogo pesama napisao o ocu koga više nema, a sam je, sad kad ni njega nema, ostavio pesme u amanet potomcima! Ko ovde kome podiže spomenik ?! Da li pesnik svome ocu, ili pesnikovi sinovi svome. Mi se možemo čudom čuditi pred fenomenom smrti, ali ovo kako je napisana ova knjiga-zaslužuje i čuđenje i poštovanje.
Rečeno mi je da bi možda dobro bilo neke pesme skratiti, izostaviti eventualno neke koje se ponavljaju… Nisam tako postupio.
Mislim da je ovde sve završeno, sve definitivno i tako treba da ostane.
Tu će svaki čitalac za sebe pronaći lepih stihova, dovoljno lepote da oplemeni svoju tugu i oprez pred životom. Ove pesme ne podležu književnoj kritici, ni profesorskoj analizi. Ovde je sve onako kako jest.
Neka tako bude i ovom prilikom. Dodaću jednu strofu iz moje pesme o Zmaju:
“Kad pesnik umre-sve na njega liči-Svi njegovi junaci i dela-potresi koji prate veličine-gradovi gde je živeo i sela-i veliki deo Otadžbine-Kad pesnik umre sve na njega liči…”
Duško Trifunović
Migel Serano ¨Jung i Hese hermetički krug¨
Uvek mi se činilo da knjige, kao i ljudi, imaju svoje posebne sudbine. One se kreću ka ljudima koji ih očekuju i stižu do njih u pravo vreme.
Sačinjene su od žive materije i nastavljaju da osvetljavaju tamu dugo posle smrti svojih autora.
KLIKNITE NA NASLOVNU STRANICU DA OTVORITE SADRŽAJ ZBIRKE
