Anegdota iz knjige “Cetinjske šaljive priče” – knjiga druga od Pura Đurića.
MRŠAVI I DEBELI
Mnogi Kostovi drugovi vremenom odebljaše. On osta vitak i prav kao svijeća. I dalje se odijevao poput manekena i bio pravi kicoš. Na tome mu mnogi zavidješe, a posebno drugovi i vršnjaci. S toga ih, na račun njihove gojaznosti, često zadirkivaše. Nijesu se ljutili, јеr је bio bezazlen, veseo i duhovit. Na šalu je odgovarao šalom, ne štedeći ni sebe.
Najviše je drugovao s poznatim gradskim gurmanom Mašom. Njih dvojica su se stalno prijateljski nadgornjavali. Po stasu podsjećahu na Vuškovićeve karikature – Krcuna i Mocu. Kosto je bio visok i vitak, a Mašo malen i debeo kao bure.
Poslije jednoga šaljivoga okršaja, Mašo zavidno upita Kosta:
– Obraza ti, Kosto, kako ti polazi za rukom da toliko godina održiš tako vitku liniju?
Kostu bi žao Maša. Da bi mu udovoljio, odgovori:
– E, to moram da zahvalim mojoj supruzi Jeli.
– Zar tako dobro umije da kuva? – znatiželjno upita Mašo.
– E, moj Mašo… ona tako loše kuva, da nema toga ko to može pojesti.
Laknu Mašu, pa veselo doda:
– A, zato ti tako jadno izgledaš!
