Grad teatar – Program za petak, 10. jul 2015. godine

 

Grad teatar Budva - 29

 

 

U petak, 10. jula, na sceni između crkava, sa početkom u 21.30h, biće izvedena predstava Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke „Mrešćenje šarana“ po tekstu Aleksandra Popovića, a u režiji Egona Savina.

Egon Savin, reditelj i ove postavke poznatog teksta, o svom iskustvu čitanja Popovićevih djela naglašava: “Uveren sam da će nas budući istoričari pozorišta optužiti da smo ostavili da čame na policama Acinog literarnog špajza čudesne pozorišne đakonije nebrojenih boja, ukusa i mirisa. Popovićevo delo je najbolja teatarska turšija koju možete naći kod nas. Tu je i čeka – neotvorena, a uredno složena, neprocenjiva pozorišna zaostavština. Popović je pisac tamnog vilajeta balkanskog u kojem davno započeti bratoubilački ratovi još traju, i nema nade da prestanu. U njegovim epskim komadima smenjuju se scene presvlačenja, izdaje, hapšenja i ljubljenja, klanja i praštanja i tako stalno unedogled. Možda to nije dovoljno aktuelno i originalno, ali je najtačnija i najatraktivnija slika ovog podneblja u pozorištu. Ako bi ga odigrali negde u Evropi, mi bismo ga, potom, ponovo čitali i prevrednovali. Ali ne verujem da će ga prevodioci otkriti zbog njegovog jedinstvenog, svojstvenog, neprevodivog jezika. To smatram jednom od njegovih najvećih vrlina, a šta je važnije za jednog pisca od njegovog jezika? Bar pet epskih dela Aleksandra Popovića bi trebalo pokušati prevesti na evropske jezike: Bela kafaMrešćenje šaranaRazvojni put Bore Šnajdera, Smrtonosna motoristikaTamna je noć. Nema neprevodivog jezika. Možda Popovića ne prevodimo jer ne volimo njegovu sliku o nama ili smo siti sebe u pozorištu, siti politike, ratova i podela. To je svakako tačno. Svi smo siti političkog pozorišta. Popović nikad nije bio politički pisac. Njegovi autsajderi pričaju o palanci kao sudbini u kojoj vlada večna glad. Tu nema dovoljno ni za raju ni za haračlije, baš kao na celom svetu”.

Novija kritika dramskog opusa Aleksandra Popovića ukazuje na neke od centralnih tema njegovih tekstova, među kojima dominira odgovor na pitanje “šta je stvarna, neodvojiva, neodbaciva sadržina istorije. Koje su poslednje njene činjenice, a koje potonje utvarne, spodobne, simulakrumu naporedne ‘basme od uroka’. Istorija kao vlastita deponija, kao ‘proizvodnja’ masovnih i pojedinačnih neprilika, otuđenja i razrešenja socijalne zaraženosti, egzistencijalne ispražnjenosti, tek ‘snimljenih’ malih poroka i prostosrdačnih utopija. Istoriju novije ‘dokone klase’ Popović preoblikuje u groteski koja ima dvostruku karakterizaciju i dvosmisleno ‘ponašanje lika’”.

Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem četrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom pedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Najviše je pisao komedije i satire, a uspješno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za djecu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska djela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za djecu, TV drame i televizijske serije. Neke od najpoznatijih su: Ljubinko i Desanka, Čarapa od sto petljiRazvojni put Bore Šnajdera, Smrtonosna motoristika, Druga vrata levoMrešćenje šarana, Bela kafa, Tamna je noć, Baš bunar.

Egon Savin je rođen 1955. godine u Sarajevu u porodici operskih pevača. Režiju je diplomirao 1979. godine na FDU u Beogradu u klasi profesora Dejana Mijača. Već svojim prvim režijama predstavio se kao jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih reditelja. Radi kao redovni profesor na Katedri za pozorišnu režiju FDU. Iza sebe ima osamdeset pet režija raznovrsnog dramskog repertoara; od savremenih domaćih autora koje je režirao u neformalnim trupama do svjetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima. Radio je širom bivše Jugoslavije, a njegove predstave su igrane na gostovanjima širom svijeta.

Pored režije i adaptacije Egon Savin je uradio i scenografiju, realizaciju scenografije je uradila Dragana Purković Macan, a kostimografiju Jelena Stokuća.

U predstavi igraju: Željko Stjepanović, Anja Ilić, Boris Šavija, Aleksandar Stojković, Zlatan Vidović, Nikolina Jelisavac, Branko Janković, Sandra Ljubojević, Ognjen Kopuz, Rok Radiša i Bojan Kolopić.