Proučavanje narodnih muzičkih instrumenata

 

У Стубичким Топлицама (Хрватска) је између 13. и 17. априла 2011. године одржан 18. састанак ICTM групе која се бави проучавањем народних музичких инструмената.

Првог радног дана скупа, 14. априла, излагања су започела излагањем мађарке етномузикологиње Lujze Tari. Она се фокусирала на разлике и сличности између вокалне и инструменталне праксе Маџара, посебно на међусобне утицаје певања и виолинске свирке Западно-трансилванске мађарске музике.

Потом је српски етномузиколог Мирослав Стојисављевић излагао о перспективама гусала (кордофони инструмент са једном жицом) на којима се изводе епски садржаји, у модерном српском друштву.

Nana Zeh, немачка етномузикологиња своја истраживања фокусира на истраживању бразилске музичке традиције. Овом приликом се посебно посветила муизицирању на бразилском мембранофоном инструменту – cuica, на којем Бразилци изводе и мелодије, а који се под различитим називима може констатовати и у традицијама многих европских народа.

У наставку презентације радова је немачка етномузикологиња Giza Jahnichen представила вокално-инструмнеталну праксу на khmu, једном од дувачких малезијских инструмената типа флауте (попречна флаута од дрвета).

Rewandee Ungpho са Тајланда је представила свирку традиционалних инструмената – Pi Nai (аерофони инструмент типа кларинета) и Saw Sam Sai (кордофони инструмнет са три жице), којима свирачи имитирају певање.

Након тога је своје излагање имао италијански етномузиколог са Сицилије, Giuseppe Massimo Rizzo, посвећено пракси свирке на сопилама (аерофони иснтрумент типа обое) забележеној на хрватском острву Крку.

Јапанска етномузикологиња Naoko Nagai је своје истраживање фокусирала на праксу свирања на qin, кинеској седможичној цитри, која се такође може констатовати и у Кореји и у Јапану.

Tofu-rappa (аерофони инструмент типа трубе) је такође један од инструмената јапанске музичке праксе. О њему је излагала јапанска етномузикологиња Rinko Fujita.

Након тога је о међусобним утицајима певања и свирања на хармоници у пракси Војводине говорила српска етномузикологиња Весна Ивков.

Излагања првог дана скупа је “затворила” етиопска етномузикологиња Timkehet Teffera, која је своју пажњу фокусирала на пракси инструмента krar (шестожичане лире) у централној и северној Етиопији.

У петак, 15. арпила су излагања почела презентацијом српске етномузиклогиње Злате Марјановић, о пракси Љубa Дулетића из Будве (Црна Гора), који свира традиционалне инструменте дипле (аерофони иснтрумнет типа кларинета) и гусле (кордофони инструмнет са једном жицом), као и кларинет (аерофони инструмент са језичком), фрулу (аерофони музички иснтрумент типа флауте), хармонику и македонске гајде (аерофони инструмент типа кларинета).

Потом је немачки етномузиколог Urlich Morgenstern говорио и руском свирачу на хармоници, Михаилу Сорочинском из околине Смоленска.

Jurgen Elsner, такође етномузиколог из Немачке је представио особине Dan-певања забележеног у Јемену, које се најчешће прати свирком инструмент типа лауте (кордофони инструмент).

Након тога је етномузикологиња Јасмина Талам из Сарајева (БиХ) излагала о свадбеном певању уз окретање тепсије, забележеном у Централној Босни, али и другим крајевима.

Словеначки етномузиколог Сванибор Петан је говорио о свирали од кости из доба палеолита (аерофони инструмнет типа флауте), нађену у Словенији, по којој је израђена свирала на којој свира Љубен Димкароски.

Последње излагање другог дана скупа имао је хрватски етномузиколог Јошко Ћалета, који је своју пажњу посветио врсти тамбурица посебног облика (кордофони инструмент), због којег се припајају колекцији лицидарког срца, а које израђује Марјан Новак из Загреба.

У суботу, 16. априла је скуп започео излагањем Ницеа Фрацилеа, румунског етномузиколога из Новог Сада (Србија) о војвођанским гајдама (аерофони инструмент типа кларинета).

Потом су Амила Ченгић и Марина Ковач из Сарајева (БиХ) своје излагање фокусирале на инструменталној музичкој традицији Раме (североисточна Херцеговина), у којој су констатовале дипле (аерофони инструмнет типа кларинета), двојнице (аерофони инструмент типа флауте), гусле (кордофони инструмнет са једном жицом) и бугарију (врста тамбуре, кордофоног иснтрумента са четири жице).

Панел посвећен инструменталној музичкој пракси Србије на фрули (аерофони инструмент типа флауте), гуслама (кордофони инструмнет са једном жицом) и гајдама (аерофони инструмент типа кларинета) су имали етномузиколози Мирјана Закић, Данка Лајић-Михајловић и Растко Јаковљевић из Србије.

Након тога је етномузикологиња Мојца Ковачић из Словеније представила словеначку модерну свирку на хармоници.

Хрватска етномузикологиња Ирена Михолић је потом излагала о руралним инструментима у 21. веку забележеним у пракси северне Хрватске.

Mario Lutzu, италијански етномузиколог са Сардиније је говорио о пракси извођења на инструменту launeddas (аерофони инструмент типа кларинета).

У последњем делу суботњих излагања, Вилена Врбанић из Хрватске је своју пажњу посветила модерној музичкој пракси свирања на гајдама (аерофони инструмнет типа кларинета).

Потом је словачки етномузиколог Bernard Garaj такође говорио о гајдашкој пракси, али у Словачкој.

Овај дан је завршен излагањем словеначке етномузикологиње Урше Шивиц, која је своју пажњу посветила пракси посебних оркестара, састављених од не тако уибичајених, а опет, традиционалних инструмената – даске за прање веша, потковице, тестере, кашика, тикава итд, на којима је свирка попут оне у тзв. класичним словеначким народним оркестрима.

Последњег дана скупа, у недељу, 17. априла су свој панел имали етномузиколози из Хрватске, Andor Vegh, Нина Шала, Катарина Дупланчић и Наила Церибашић, који су своје истраживање фокусирали на пракси Pavo Gadany-ја, хрватског гајдаша (кордофони инструмнет типа кларинета) из Мађарске.

 

Прилог припремила
мр Злата Марјановић