Лариса Раздобудко - Човић

ЉУБИШИНА
“БИСЕРНИЦА“
(Пословице и мудре изреке у дјелима Ст. М. Љубише са руским еквивалентима)

«Жемчужины» Степана Митров Любиши

(Пословицы и афоризмы из произведений С. Митров Любиши и их русские эквиваленты)

А
А у туђој се невјести не уздај; туђа жена - туђа вечера.
- Не жалуй меня капралом, да не тpoнь моей жены.

Ако будете прашћали, простиће вам се.
- За прощеную вину и Бог не мучит ( Бог простит ).

Ако им нећу жље радити, а ' но им барем нећу добре мислити.
- Xoть плохого им не сделаю, но лучше думать о них не буду.

Ако је мука трпјети , није паметовати .
- Час тepпeть, а век жuть.

Ако је трава покошена, остало је коријење!
- Жили люди до нас, будут жить и после настр. Не отвалится голова, выpacтeт и борода.

Ако лаже коза, не лаже рог
- На воре и шапка горит. Ka бы не лазил козёл в городьбу, шерсти бы клок не оставил.

Ако лисица и мијења длаку, не мијења ћуд!
- Горбатого могила исправит. Волк и каждый год линяет да обычай не меняет.

Ако немаш злотвора, мати ти га је родила .
- Кому от чужих, а нам от своих. Ecть и бpaтья у меня, да не cвou, чужие.

Ако се не обрани, врагу се не умоли!
- Лучше yмepeть в поле, чем в бaбьeм подоле. Лучше умереть стоя, чем жuть на коленях.

Ако смо браћа, нијесмо дружина!
- Дружба дружбой, а табачок вpoзь.

Ако смо и једне вјере, нијесмо једне ћуди.
- Дружба дружбой, а служба службой.

Ако сте и бољи и јачи, Бог је врх свију!
- Больше Бога не бyдeшь.

Ако су брзи волови, земља је дијељена!
-Это такой землемер, что подушку из-под гoлoвы отмежует. Кто смел, тот и съел.

Ако те ко залиејпи, ти га облијепи; само ако можеш!
-Каков привет, таков ответ. Как аукнется, так и откликнется. Спуску никому не давай.

Ако те ко ошине по образу, обрати му и други нека боље притукне!
-По одной щеке ударят- пoдcтaвь другую для удара.

Ако те око твоје саблажњава, избоди га; ако ли рука осијеци је!
-Если глаз твой соблазнит тебя - выколи его, рука за чужим полезет- отруби ее.

Али ко је виши он је свуда виши, било и у тамници.
-Заводила и втюpьм e атаман. К чистому гpязь не прилипнет.

Али правога напретка без муке нема!
-Без труда не вынешь рыбку из пруда.


Б
Бабу за невјесту.
-На безрыбье и рак pыбa. Ha безлюдье и Фома дворянин.

Барјактару је до кољена гђе је море најдубље.
-Пьяному и море по колено.

Без давања и плате не може се ни божиј гроб целивати ни чувати!
-И poди - плати, и хорони - плати. Без денег в цepкoвь xoдuть грешно.

Без стеге пучина као стока без чобана.
-Без матки рой не держится. Без пастуха овцы не стадо.

Била би та најсјајнија побједа нашега реда који претвара најгору злицу у кротка чо'ека, а најбјесниега вука у благо јање.
- (Букв.) B ышли бы мы победитепями, коли бы злой стал кротким, а волк - ягненком.

Био сам на ситу и под ситом, сваке сам муке обишао, осим што ме јошт нијесу млини мљели.
- Он oгoнь и воду прошёл. Он прошёл cквoзь медные тpyбы. Был он в кольях и мeльях. И холодовал, u голодовал, u нужду знавал.

Благо оној коју узме: та се имала рашта и родити! стр. 23 (парафраза из Његошевог "Горског вијенца". Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити.
-Трижды счастлив прославивший имя! Не напрасно он на cвeт родится).- Повезет той, на которой он женится: ребенок не напрасно на cвeт родится.

-Благо оному ко умије својом памећу и прометом избити новац из камена.
-(Букв.) Чecть и хвала тому, кто благодаря своему уму и смекалке может дoбыть дeньг u из камня.

Благо оному који у таквом метежу не изгуби свијест свога племена и величанство свог имена
-(Букв.) Чecmь и хвала тому, кто в смутные времена не забудет о своём роде-племени и славном своем имени.

Блажен они који је озлоглашен и прогоњен Христа ради, он се радује и весели, јер је велика награда његова на небесима.
-Блажен, кто верует, тепло ему на cвeтe.

Ближа је кошуља, од кореца.
-Cвoя рубашка ближе к телу.

Бог им судио, као они мени!
-(Букв.) Пycть Бог судит их так же , как они меня.

Бог не плаћа сваке суботе, но кад је воља његова!
-Господня воля - наша доля.

Бог се брине сиротама.- У Бога милости много.
-Не отец до детей, как Бог до людей.

Богу божје а господару господарево.
-Каждому cвoё. Богову Богу, а кесарево кесарю.

Богу божје а дужду дуждево.
-Бoжь e Богу, а царево - царю.

Боже те уклони од презната попа!
-Переученый хуже недоученого.

Боља поштена истрага него срамотна натрага! -
Суд не на осуд, а на рассуд. Судов не пересужать, дело не nepeвepшaть. Самосуд - не суд. Самому cyдuть - не paccyдuть.

Боље вјереница преминула сокола, него ли жена окићена ћука.
-(Исп.) Лучше воробей в руках, чем сокол в небе.

Боље гладан здрав, него ли сит болан!
-Лучше 6ыть голодным, но здоровым, чем cытым и 6oльным. Здоровь e всего дороже.

Боље да си мртав но срамотан!
-Лучше смepть, чем позор.

Боље је и пециво безглављено него ли окрвављени сто.
-Лучше худой мир, чем добрая ссора!

Боље и рањени но убијени!
-Лучше век тepпeть, чем вдруг yмepeтью. Лучше раненый, чем убитый.

Боље је повидјети него видјети.
-Не так страшен черт, как его малюют.

Боље ти се с јунаком побити, неголи с рђом целивати.
-Лучше с умным noтepять, чем с дураком найти.

Боље у памет икад неголи никад!
-Лучше поздно, чем никогда.

Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох.
-По Ceнькe и шапка. Каков поп, таков и приход.

Бољи и зли колач, него ли празна торба!
-Лучше синица в руках, чем журавль e небе.

Бољи јаворов труп, него ли ружина младика!
-Лучше синица в руках, чем журавль в небе.

Брза освета, готова срамота. -
Пocпeшишь - людeй наcмeшишь.

Брзорека, зла јој срећа! -
Язык мой - враг мой.

Буде ли кому од нас криво, Бог му намирио!
-(Букв.) Если кому не по душе, надейся на Бoжью мuлocть.

Буду ли без пријебола, олакшаће ти туга, кад је подијелимо
- Разделенная paдocть - 6oльшe, разделённое горе - мeньшe.

Буху потковати, а длаку за деветоро расцијепити.
-Из блохи голенища кроит. И блоху подкует.

В
Ваљана жена вриједи града; на њој је кућа и напредак.
- Добрая жена дом бережёт.

Вас је двоје Бог у зачећу раздвојио.
-Два медведя в берлоге не уживутся. - Две кошки в один мешок не лягут.

Вечером диња, а јутром тиква!
-(Букв.) Вечером кpoвь с молоком, а утром - краше в гроб кладут.

Види торбица што се није надала главица.
-Не 6ылo не гроша, да вдруг алтын.

Више ваља један држи, него стотина узми.
-Лучше daть нежели взять.

Више понијети него ли донијети.
-Лучше дaть нежели взять.


Г
Гдје велики коњи играју, ту малијема трбуси пуцају.
-Лес рубят - щепки летят. Ср.: Куда конь с копытом, туда и рак с клешней. - Большому кораблю - 6oльшoe плавание.

Гдје зуб боли ту језик тиче!
–У кого что болит, тот о том и говорит. Где 6oьно, там рука, где мило, тут глаза.

Гдје је слоге, ту је и напретка.
-Где мир да лад, там 6oжья благодать. Где лад, там и клад.

Гдје пас лоче, ту и лаје.
-На чьём возу сижу, того и песенку пою. Кому служу, тому пляшу.

Гдје пошла сјекира, нек' иде и држало!
-Куда иголка, туда и нитка.

Гдје сви Турци, ту и Усо мали!
-Куда стадо, туда и овца.

Главу за главу, а ране за ране
-Око за око, зуб за зуб.

Гори је невјерник него ли кривоклетник! (Исп.)
-Бойся клеветника, как злого еретика. Клеветники на том свете раскаленные сковороды лижут.

Господара и суда не може да буде мукте, а ко је виши, више му се и хоће!
-Большому кораблю - большое плавание.

Д
Да је боља у тој ватри пухати, док се распали, па ће тад горети сама
-Из искры разгорится пламя.

Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло.
-Быть 6ы нeнacтью; да дoждь помешал. Ждaть у моря пoгoды.

Да ми се прига и вари на ватри, не бих вјеровао!
-Что ступит, то соврёт, что слово, то и ложь. Стелит, да мелит, врёт, да плетет, ложь ложью погоняет.

Да на њу брецуља пане, би се мољак учинио!
-Xomь в нитку избожись, не поверю.

Да није банова обруча, дуге би попуштале и просуле се, а бачва се распала
-Не собрав клёпок, не co 6ьёшь и бочки. - Без ладов и ведра не co6epёшь.

Да није жена, не би ни људих бивало!
-На бабе мир стоит. Без 6a6ы и мужика не будет. Если 6ы не было женщин - не было 6ы и мужчин (Букв.)

Да плијевемо троскот из њиве и кукољ из шенице!
-(Исп.) Посей хлеб, уродится и куколь.

Да се дохвати зелене гране, и она би му у рукама усахла
-Как на лес взглянет, так лес и вянет. Где ногой ступит - трава не растёт.

Да сирово дрво не изгори уза сухо
-Без вины винoвaтый.

Дај Богу душу, а Ббг је неће!
-И рад 6ы в рай, да грехи не пускают.

Данас жњеш што си јуче посјејао, а приправљаш хљебац за сутра.
-Гтobь сани летом, а телегу зимой.

Данас је тазбина од родбине милија!
-Женина родня милее себя.

Данас мени жену, сутра теби земљу. Данас мени наковањ, сутра теби главу!
-Сегодня мне, а завтра тебе.

Даровну се коњу зуби не гледају.
-Дареному koню в зубы не смотрят.

Два без душе, а трећи без главе.
-Во всём виноват стрелочник.

Два је пут човјек весео у свом вијеку: једном кад се жени, а другом кад млад обудови!
-Дважды жена мила 6ывaem : как в избу введут, да как вон понесут.

Дивљи прегоне питоме.
-Гости хозяина выжили.

Добитној војсци приправи погачу!
-Покорился - в ножки поклонился.

Добре су клетве, а још бољи пости и молитве.
-Одно спасение - пост да молитвы.

Дође зла, да је свако зна!
-Xyдыe в ecmu не лежат на месте. Горе мoлчaть не будет. Добрая слава лежит, худая в ecmь бежит.

Док се вукови кољу, чобани мирују.
-Кошки грызутся мышам npuвoльно.

Дошла је сјекира за врат.
-На охоту идти – собак кормить.

Драже је нађено, но негубљено!
-Что имеем не храним, потерявши плачем.

Држ' што си уватио, жњи што си посијао!
-Что noceeшь, то и пожнёшь.

Друже се не знаду се, живе, не љубе се; мру, не жале се!
-(Букв.) Дружат,- как чужие, живут - без любви, умирают, а некому оплакивать.

Ђ
Ђаво ни оре ни копа, него ради око крштене душе.
-Бес не пьeт и не ест, а пaкocть деет.

Ђаво, који ни оре ни копа, него настоји да танће кришћанске душе, преласти.
-Бес не пьeт и не ест, а пaкocть деет.


Ж
Жалије је некијема твоје добро, но њихово зло.
-Не cтoлько смущает свой убыток, cкoлько чужой прибыток.

Жалост материна за јединцем сином свему је свијету опћа, али никаква сестра на свијету не жали брата што црногорка.
-(Букв.) Тоска материнская по сыну еди-нстве-нном везде одинакова, но ни одна сестра так не горюет по брату, как черногорка.

Жена је жена, а муж је чоек!
-Курица не птица, баба не человек.

Жени ми ово мило, оно драго, али јој је муж и срце и душа, док их пород не преполови
-(Букв.) Жене всё в муже по душе, пока дитя не появится.

Женидби се опознио као баба на крстима
-(Исп.) Молодому жeнuтьcя рано, а старому поздно.

Женска је глава дугокоса а краткоумна, лако је на свашта навести
-У бабы волос долог, да ум короток.

Женски донос- празни понос.
-Женино добро колом в глотке стоит. Жениным богатством века не про-живешь.

Жив живу не да лагати, а ко вјеру ломи, она ће њега, кад год буде!
-Кто неправдой живёт, того Бог y6ьёm.

3
Завист се прије нас родила.
-3aвucть прежде нас poдuлacь.

Зажи оком, а скочи скоком!
-(Исп.) Он к тебе оком, а mы к нему боком.

Заклела се земља рају да се тајне обазнају.
-Знает один - знает один, знает два - знает двадцать два. Cвuнья скажет борову, а боров всему городу. По секрету - всему свету.

Запала ти сјекира у мед.
-Он в рубашке родился. Под счастливой звездой poдuлacь.

Звек за мирис.
-3acь на acь.

«3вијезда на исток, јаки Бог на помоћ!»
-Говорит Черногорец, перекрестившись, когда видит восход солнца.

Земља божја; а мука тежачка!
-(Букв.) Бог сотворил землю, а крестьянину- муку.

Зло се трпи од страха горега. -(цитат из Његошевог стиха из "Горског вијенца" /538/)
-Горе терпят в страхе перед горшим. Из двух золвы бирают мeньшee.

Злосретњега лумбарда бије.
-Худому везде худо. На бедного Макара все шишки валятся.

Знање и умјетност напредују гдје је мира и слоге, а тог код нас нема, но смо вазда на похарици .
-Где толк да лад, тут и клад.

И
И соко је птица премалена, / Ал се бори орлом великијем.
-Мал золотник да дорог.

Изједе трава коња!
-Овчинка выделки не стоит. Червь капусту гложе, а сам прежде того пропадае.

Изјели смо заједно, откад се познајемо, три пећи хљеба.
-Чтo 6ы yзнaть человека, надо с ним пуд соли cъecть.

Или кучку уби или жрвни сломи.
-Повадился волк на скотный двор, подымай гopoдь6y выше. Повадился кувшин по воду xoдuть, там ему и голову cлoмuть.

Или лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
-Что в лоб, что по лбу.

Има људи незналица, који се могу сакрити и живи и мртви за прстом од руке, а има људи на гласу, које не може заступити планина! (СП)
-(Букв.) Невежественному легко cnpятaтьcя и под пальцем, умного гора не скроет.

Имасмо те, не знасмо те; изгубисмо те, познасмо те!
-Что имеем не храним, потерявши, плачем.

Име и хаљине не мијењају што је под кожом.
-Норов не клетка - не nepecтaвuшь. Волк и каждый год линяет да o6ычaй не меняет.


Ј
Ја знам боље кад спавам него ти кад се разбудиш
-Не учи учёного.

Ја сам женска глава, дугокоса - краткоумна.
-Волос долог, а ум короток.

Ја се просипах, а њему ни овићах.
-Отец накопил, а cын раструсил.

Ја ћу казат' вам гдје страх лежи, каква му је мати.
-Я вам покажу вам, где страх родился.

Ја ћу се претворити ратаром и рибаром, плести котац који јој и отац.
-(Букв.) - Я стану и землю пaxaть и рыбу лoвuть, и плести корзины, на которые похожее отец. Я стану и швец, и жнец, и на дуде игрец.

Јачи хаша него паша! (Исп.)
-Bышe Бога не 6yдeшь.

Једно је вјера, а друго је господарство.
-Бог на небе, цapь на земле.

Једно је ушати, а друго је слушати.
-В одно ухо влетает, в другое вылeтaeт.

Јуначки се убили, пак се јуначки миримо!
-С кем no6paнюcь, с тем и помирюcь.

К
Кад дијете не плаче, мати му сисе не дава!
-Дитя не плачет, мaть не разумеет.

Кад жито приспије жњетви, превине класје, па ако га не пожњеш, обруни се и проспе само (Букв.)
-Не cpывaй яблока, пока зелено: созреет-само упадет.

Кад је слабо везано, боље да је раздријешено.
-(Исп.) Где тонко, там и рвётся. Отрезанный лoмoть к хлебу не пpucтaвuшь.

Кад магарца зову на свадбу, требује воде или дрва!
-Работа дураков любит.

Кад нас видиш, тад нам се надај.
-(Букв.) Когда нас yвuдeшь- значит вернулись..

Кад не можеш коло разврћи, а ти му буди коловођа.
-Назвался груздем, полезай в кузов.

Кад почнеш коме давати, не знаш гдје ћеш давањем престати!
-Всем давать, много будет.

Кад се зец покрене, свако пашче за њим лаје.
-На бедного Макара в ce шишки валятся.

Каква јеђа, таква и међа
-Каков поп, таков приход. Каков Дёма, таково у него и дома.

Каква паша, таква каша!
-Каков поп, таков и приход.

Какви родитељи на огњишту, таква дјеца на буништу.
-Каков батюшка, таковы у него и детки.

Како ко никне, тако и обикне
-Привычка - вторая натура.

Како ко тебе, тако ти њему.
-Каков привет, таков oтвeт.

Како који слијепи тако горе гуди.
-(Букв.) Лучше мeньшe , да лучше. Чем дaльшe , тем хуже.

Како право, тако здраво.
-Пропадает тот, кто зто выдумал. На правде земля стоит.

Како су чинили, тако су и обршили.
-Как аукнется, так и откликнется.

Касно ал' часно.
-Лучше поздно, чем никогда.

Кључ је лупежу друг!
-Плохо (близко) не клади, вopoв вгрех не ввoдu.

Ко другоме јаму копа, сам у њу стрмоглави.
-Не рой другому яму - сам в неё пoпaдёшь.

Ко ђаволом тикве сади, о главу му се ломе!
-За худым пoйдeшь, худое и найдёш.

Ко забавља шеничној погачи, жељети ће хљеба сјерчанога.
-От добра добра не ищут. От хлеба хлеба не ищут.

Ко изгуби душу своју Христа ради, та' је и спаси!
-(Букв.)Спасен тот, кто погубит душу Христа ради.

Ко има доста масла и поплате маже.
-С жиру бесится.

Ко кује лонац он му меће ручицу гдје сам хоће.
-Своя рука владыка.

Ко ме је ланих био, љетос ми није мио.
-Редкое свидание - приятный гocтb .

Ко може уставити косе и нокте да не расту.
-Квашни кpышкoй не yдepжuшь.

Ко нема нука нема ни звука.
-Отец твой - чулок, Maть - тряпица, а ты что за птица?

Ко ножем сијече, од ножа и гине.
-Кто с мечом к нам придёт, от меча и погибнет.

Ко одгађе, не погађе!
-Наперёд не загадывай.

Ко погине за вјеру и отаџбину не умире никад.
-(Букв.) Кто пал смepmью храбрых за веру и отечество, тот вечно будет жить. Вечная слава героям.

Ко послује не гладује.
-Кто не работает, тот и не ест.

Ко пружа ноге мимо бијеља, зебе.
-По одёжке протягивай ножки.

Ко се виси он се низи, а ако се низи он се виси.
-Cпecuвый высоко мостится, да низко ложится. Возносяся, смupuшьcя, а смupяяcь, вознесёшься. Высоко летит, да низко падает.

Ко се злијем дружи, да увијек кука и тужи.
-За худые дела слетит и голова. За недобрым пoйдeшь - на беду нa6peдeшь.

Ко се не освети, тај се не посвети.
-Kpoвь за кpoвь.

Ко се туђој смрти весели - својој вијенац плете.
-Не смейся чужой беде - cвoя на гряде.

Ко се хвали тај се кашом храни.
-Я - последняя буква в алфавите. Кто хвалится, тот с горы свалится.

Ко се хвата у коло, треба и да игра, или се не био хватати!
-Взялся за гуж, не говори, что не дюж.

Ко се чува он се и учува.
-Бережёного Бог бережёт.

Ко себи нос реже, у уста му крв точи.
-Рубит сук под собой.

Ко сломом убија под сломом и гине.
-Кто с мечом к нам войдёт, тот от меча и погибнет.

Ко служи истини и правди не мре никад
-Кто служит eepe и правде, тот не умирает.

Ко старо крпи, конац троши.
-Чем старый серп зy6pumь, не лучше ли новый кyпuть.

Ко тебе каменом, ти њега мандалом!
-(Букв.)Кто тебя камнем, mы его сохой. Каков привет, таков oтвeт.

Ко тебе каменом, ти њега хлебом!
-Кто тебя камнем, а ты его хлебом.

Ко ће свијету угодити?
-На всех не yгoдuшь.

Ко у поштењу умре, он је вазда жив.
-(Букв.) Кто прожил честно свой век, вечно будет жить.

Ко умије њему двије.
-Кто смел, тот и съел.

Ко хоће веће он ће из вреће.
-Много xвaтaть - cвoё пoтepять. Много жeлaть - добра не вuдaть. Лишнего noжeлaeшь - последнее пoтepяeшь.

Ко шта чини, то и дочека.
-Что пoceeшь, то и пожнёшь. По добро - добро, по худо - худо.

Ко што дјеље пред њим пада!
-Яблоко от яблони недалеко падает.

Кога је јела змија, тај се и гуштерице боји.
-Пуганая ворона куста боится. Обжегшись на молоке, дyют на воду.

Кога није на дио, крив му је дио.
-Свято место пусто не бывает.

Кога није, да хљеба не ије!
-(Исп.) Живи - почёсывайся, yмpёшь - cвep6eть не cтaнeшь. Ha нет и суда нет.

Која се рука не да сјећи, треба је љубити!
–Покорился -в ножки поклонился.

Коју руку није сјећи, ваља љубити.
-Кому служу, того и руку держу.

Колико је узбрдица, толико је низбрдица!
-Что новизна, то кривизна.

Колико људи, толико ћуди.
-Каждый по своему с ума сходит. На вкус и цвет товарища нет.

Коме је добро амо, њему ће бити тамо јошт боље; а коме је жље амо, као мени, њему ће бити тамо злосрећније!
-(Исп.) Хорошему всё хорошо, доброму везде добро, чистому - всё чисто.

Крпеж и трпеж држе манастире.
-Не нocuть лаченого - не вuдaть злачёного.

Крушка под крушком.
-Яблоко от яблони недалеко падает.

Кум се држи кумства, а побратим побратимства.
-Каждому своё.

Л
Лакше је поповати него ли кнежевати.
-Meньшe говори, да 6oльш e делай.

Лакше кудити него ли радити!
-Не спеши языком, тopoпucь делом.

Ласно се дријети, но је мука мријети!
-Мягко стелет, да жёстко cпaть.

Лијепа ријеч је мито.
-Ласковое слово - что весенний дeнь. Ласковое слово железные двери отворит.

Лудо зло чинити а добру се надати.
-Сделав худо, не жди добра.

Лупеж душу топи кад дома носи.
-И воровство -ремесло.

Лупежи и зли људи нијесу никад при себи кад жље коме раде; а да су у чистој памети, мировали би и од туђе се муке уклањали!
-(Букв.) Bopы u злодеи без ума, когда зло творят, а кабы были в своём уме, бежали 6ы дaльш e от зла.

Луч догорио до ноката.
-Дошла ветчинка дo лычкa.


Љ
Љубав што претвара чемер у мед, невољу у бога-тство, а жалост у радост.
-(Букв.) Истинная лю6oвь превращает гopeчь в мёд, 6eднocть - в богатство, пeчaль - в paдocть.

Људи се за језик вежу, а говеда за роге.
-Не дал слова - дepжucь, а дал слово - крепись. Сказано-сделано.

Људи нијесу ни андјели ни дјаволи него људи (...)
-Все мы люди, вce мы человеки. Я - человек; и вce человеческое мне свойственно.

Људи се дару надају.
-Всякое дыхание любит даяние. Сухая ложка рот дерёт.

М
Међу два зла изабере провидник мање: војску коју нијеси кадар узбити, ти је угости!
-Из двух зол выбирай мeньшee.

Мени не би длака на језику, но му рекох.
-Если б да кабы вo рту выpocлu гpu6ы. Что на уме, то и на языке.

Ми смо вазда с тога гинули што смо хтијели да господаримо сви.
-(Букв.) Mы всегда проигрывали, потому что хотели 6ыть вce господами.

Минули шјени поље.
-Cтapocть не paдocть, не красные дни.

Мирно јагње двије мајке посе, а плахо неће ни једне.
-Лacкoebый телёнок двух маток сосёт.

Мрнар с брода ка пас с тора!
-Мужик да собака всегда на дворе, а баба и кошка всегда в избе.

Мудрији чоек и магаре но чоек сам!
-Одна голова хорошо, а две лучше.

Н
На кога су мнози, на тога су рози.
-На кого Бог, на того и добрые люди. На покляпое дерево и козы скачут.

На муци је гријешан чоек да умоли једнога светитеља, камо ли хиљаду!
-Не под силу молиться грешному человеку одному святому, а тем более всем святым.

На покренута зеца свако пашче штекће.
-На бедного Макара все шишки валятся. Подстреленного сокола и ворона носом долбит.

Најслађе је пожњи смију
-Хорошо смеётся тот, кто смеётся последний.

Најтеже је доћи врагу трага.
-Беса никто не видит, а всякий ругает.

Најтеже је ногама под махнитом главом.
-Дурная голова ногам покоя не дaёт.

Направили су од мухе коњче!
-Делать из мухи слона. Стоит ли огород гopoдuть?

Нарав је нарав, која се обуздати не да.
-Норов не клетка, не пepecтaвuшь.

Нас оба не можемо кнежовати, јер су јасли тијесне.
-Два медведя в одной берлоге не уживутся.

Нашла лопижа заклоп
-Рыбак рыбака видит из далека. С кем пoвeдёшьcя, от того и наберёшься. Два сапога -пара.

Нашла слијепа кокош зрнце бисера.
-Попал пальцем в небо. Посмотрим,- сказал слепой, - как побежит хромой.

Не заборавимо шуту при рогуши.
-За дepeвьями не видно леса.

Не зна, сирак, ни кад је сит, то ли се језиком бранити.
-Худая чecть, коли нечего ecть.

Не идем ни у куме ни у друге.
-Моя хата с краю, ничего не знаю.

Не кажу како је било, но како им је мило.
-Каждый на свою мельницу воду льёт.

Не како је право но како је њему драго.
-Каждый на cвoю мeльниц y воду льёт.

Не како је чуо, него како му је милије.
-Каждый на cвoю мeльниц y воду льёт.

Не копају домове свеци, но злоћа и сујевјера!
-(Букв.Ј Домашний очаг уничтожают не святые, а суеверие и зло.

Не лаје куца села ради, но себе ради!
-Сова о сове, а всяк о себе.

Не мјере се људи пеђу, но срцем и памећу.
-(Исп.) Мал золотник дa дорог.

Не могу ја пљувати пак лизати.
-Не плюй в колодец: пригодится воды нaпuтьcя.

Не по мојој заслузи но по својој милости.
-По заслугам и чecть.

Не учи скуп од скупа, него друг од друга.
-(Букв.) Учись друг от друга, а не за компанию.

Не учини добра да те јади не нађу!
-Не делай людям добра, не yвuдuшь от них лиха.Не делай добра- не yвuдuшь зла.

Небојшу изједе вук.
-Не пeть было рано пташечке, не cьeлa 6ы кошечка.

Него теци душу док је раније
-Береги плaтьe снову, а чecть смолоду.

Незванијема гостима мјесто за вратима!
-Незванний гocть хуже татарина.

Нека се свак узда у се и у своје кљусе.
-На Бога надейся, да сам не плошай.

Неко љушти, а неко прљушти!
-Кому пироги да пышки, а нам желваки да шишки. Кто строит, а кто разоряет.

Некога не можеш купити да му поклониш Цариград, али можеш лијепом ријечи
-Ласковое слово многих пpeльщает. Ласковое слово лучше мягкого пирога.

Некоме на глас, а некоме на част.
-Один криком берет, другой - чecтью. Чему 6ыть, тому не минoвaть. Кому cгopeть, тот не утонет. Кому что на роду написано.

Некому тону плута, а некому плутају олова.
-Богатый пузеет, а бедный тощает.

Нема смрти без суђена дана, / Нити славе гдје су силе равне.
-(Букв.) От смерти не убежишь, как и cлaвы не добьёшься, когда cылы равни. Нет смерти без суднего дня, как и нет cлaвы приравных силах.

Нема боја без људског меса, / Ни на суху, камо ли на мору, /Него да су просте по сто путах /Људске ране кад славом се лијече.
-(Букв.) Нет боя без жертв, ни на суше, ни на море, и да простит Бог сто раз слабости людей, кoтopыe они лечат славой.

Немајућ' сокола, обеселиће се кукавици.
-Лучше нет, так хорош и зтот. Cъeшь и ржаного, когда нет никакого.

Немој газити дедовско гробље, нити се браћом ругати.
-(Исп.) Не плюй в колодец- пригодится воды нaпuтьcя.

Немој гристи сису која те је дојила.
-(Исп.) Не плюй в колодец- пригодится воды нaпuтьcя.

Неће га предат Црногорци да је као жаба губавица, ни пљунути на гостопримство, ни превјерити уток.
-(Букв.) Черногорцы не предадут его (царя Щепана), 6yдь он жабой, не плюнут на гостеприимство и не выдадут его убежиице.

Нешто нешта изјело, пак од нешта нешто остало!
-(Букв.) Хотя что-то чего-то съело, всё-таки от чего-то что-то ocmaлocь.

Ни крив, ни дужан
-Без вины виноватый.

Ни прста метао међу туђа врата.
-В чужом миру похмелье.

Ни у мору мјере ни у пушки вјере.
-(Исп.) Ни дна, ни покрышки.

Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго! (стих из народне песме)
-Богатство не в злате и серебре, а в том, что на сердце лежит. Лю6oвь зла, полюбишь и козла.

Није више крива него што је жива!
-Без вины виноват.

Није злато све што сја.
-Не вcё золото, что блестит.

Није злато све што сја, нити свила све што зја.
-Не всё золото, что блестит.

Није изгинула вересија, него ли враћање.
-Долг платежом красен.

Није мајстор ко ваља, него је мајстор ко гради!
-Не суди по тому, как говорит, а суди по тому, что делает.

Није ни матер поштовао, камо ли ће жену
-( Букв.) Maть не почитал, и жену не будет.

Није мудро ни упутно дражити псе који спавају, јер би могли гонећи лисицу набасати на вука
-Не дразни собаку, так не укусит.

Није право при меду прст откинути.
-При сыmocmu помни голод , при богатстве - убожество.

Није се баба малу дијелу срдила но криву!
-Не зато волка 6ыюm, что сер , а за то, что овцу съел.

Није се нико с Богом погодио колико ће живјети!
-Не нашим умом, а Божьим судом.

Нијесмо на свијету за један дан.
-( Букв.) Не один дeнь живем.

Нити га добру стеци, ни злу остави.
-( Исп.) Легче npoжumь дeньгu, чем нaжumь. Дай вору золотую гору - он и ту гору промотает.

Нити се у добру узнеси, ни у злу понизи!
-При cыmocmu помни голод, при богатстве убожество.

Но голу кост не хоће ни пас
-Голые кости собака не гложет.

Но знате ли која је?- зажите и уврите у виши поток да вас суха земља не попије прије увора! (парафраза Његошевог стиха из Горског вијенца "- " Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи '7794-795)
-Если в реку ручеек вoльemcя, потеряет он свое название) - ( Букв. ) Лучше влumьcя в реку, чем ucчeзнymь в земле.

Но ми приправљамо ражањ, а тице су у планини.
-Не убив медведя, шкуру не npoдaюm.

Нове обичаје у стару земљу мука увести! ( ЉМИ )
-Старого пса к цепи не приучишь.

О

О остожи се вије сијено.
-Без столба забор не стоит.

Обишао Буну и Буницу и дјавољу трницу.
- Он oгoнь и воду прошёл. Он прошёл cквoзь медные трубы. Был он кольях и мельях. И холодовал и голодовал, u нужду знавал.

Од зла дужника и козу без козлета.
-С паршивой овцы xomь шерсти клок.

Од зла рода да није порода!
-(Исп.) От худого семени не жди доброго племени.

Одива удата, сусједа назвата.
-(Букв.) Выйдя замуж, e своей ceмьe соседкой 6yдeшь.

Опарени кашу хлади.
-Обжегшись на молоке дует на воду. Пуганая ворона и куста боится.

Отегни ти, игумне, па ћемо с кључевима лако!
-(Исп.) Свято место пусто не бывает.

П
Па гђе пукне да пукне!
-Либо пан, либо пропал.

Пак пукло гдје пукло!
-Либо пан, либо пропал.

Пак узми мужа - узела те узма!
-Побереги, Бог, мужа, не вoзьмёm тогда и нужда.

Пала муха на међеда.
-Много шуму из ничего.

Пара не мучи, него бучи.
-Деньги прах - ну их в тартарарах.

Пас не једе од пса, а сви ђаци једнаци.
-Ворон ворону глаз не выклюет.

Патријара теби опрости дуг од бремена, а ти нећеш од сламке. ( ЉМИ )
-В чужом глазу и порошенку видишь, а в своём neньк a не замечаешь.

Пизма баби душу губи!
-Бабе xom ь кол на голове теши.

Питала старост гдје ти је била младост.
-Береги nлamьe снову , а чecmь смолоду.

Пљунем у жђелу из које сам ручао.
-Не плюй в колодец: npuгoдumьcя вoды нanumьcя.

По каживању иду људи у Цариград.
-Язык до Kueвa доведёт.

Поклисару се глава не сијече.
-Что позволено Богу, не дозволено быку. Богу - Богово.

Покој има ко те је родио.
-Добрым вечная naмяmь.

Покри сироту за своју срамоту.
-Суму нищего не нaпoлнuшь.

После смрти није кајања.
-Потеряв голову, по волосам не плачут.

Права ка уже у врећи.
-Прям, что крюка.

Права ко криво држало.
-Прямо, как дуга.

Правица и недужност, ако није разума, не могу од преваре спасити.
-( Букв .) Пpaвдuвocmь и нeвuнoвноcmь не могут cnacmucь от обмана, если нет осторожности.

Правице су за живе, а мртви - покој имали! ( ЉМИ )
-Mёpmвым покой, а живым - живое.

Празна врећа не може стати на узгорцу
-Когда восток с западом сойдётся.

Премудрост - немудрост .
-( Букв .) Myдpocmь -одна, а премудрости - много.

При муци триста, по муци ништа.
-Тонул - monop сулил, вытащили - топорища жaль.

Пријете чоеку сто смртију, а једна га проћ ' не може! ( ЉМИ )
-Двум смертям не 6ывamь , а одной не минoвamь.

Прођите се топца, кад му нећете ни не можете помоћи, да вас не повуче са собом у дубоку пучину.
-Не подходите к утопающему, если не можете ему noмочь, а то вместе с ним потонете.

Пусто расло, а махнито старало.
-Родился мал, рос глуп, вырос nьян, помер стар, ничего не знаю.

Пушка пуче, барјам прође.
-Собака лает, ветер носит.

Р
Ране видовне, тражићемо им лијека.
-( Букв.) Если будем знamь, где paны, то будем ucкamь для них лекарство.

Рани тићи полетићи.
-( Букв .) Первые птенцы рано гнездо покидают.

Рђа се од гвожђа никад не одваје, ту није господства гдје га лоза не даје.
-Яблоко от яблони недалеко падает.

Риба с главе смрди.
-Pы6a портится с головы.

Ријеч из уста, а кам из рука.
-Слово не воробей - вылетит, не noймaeшь.

Рог за свијећу
-На 6eзpы6ьe рак pы6a.

Рука мије руку, а образ обије!
-Рука руку моет и обе 6eлы бывают.

 
С
С главе риба смрди.
-Pы6a портится с головы.

С туђа коња насред поља.
-С чужого коня cepeдь грязи долой.

Са зла есапа на добар.
-Что хитро, то и просто: дeвяmью decяmь - девяносто.

Сан је лажа а Бог је истина.
-Страшен сон, да милостив Бог.

Свака је лоза једном никла , пак се временом разгранала и жилама учврстила.
-Каково семя, таково и племя.

Свака сила за времена, а разлози за довијека!
-Перемелится - мука будет.

Свака сила за вријеме.
-Перемелится - мука будет.

Сваки народ има такву владу какву си заслужује.
-( Букв.) Каков народ, такова и власть.

Свако служи своме господару.
-Кому служу, тому и пляшу.

Свако мјери на своме лакту.
-Mepumь на свой аршин.

Све су ране покрај срца, а синовње посред срца!
( ЉМИ )-( Букв.) Все невзгоды можно превозмочь, а сынobьu никак.

Све што погача више чека, бољему се госту нада.
-Много bыбupamь - женатым не 6ывamь.

Свеца за браду дохватили.
-Служат соборно, а едят подворно. Худое колесо 6onb ьш e хорошего скрипит.

Свуда пођи, дома дођи.
-В гостях хорошо, дома лучше.

Седам пута жедна преко воде превео.
-Очки кому на нос oдemь. Сyxuм из вoды вышел.

Силом свјати Боже.
-Bлacmь Господня, сила - Бoжья.

Сједи криво, ал' суди право.
-Хлеб -coльeшь, а правду - матку режь.

Слога је божиј благослов, а неслога проклетство.
-Где мир да лад, там божья благодать.

Соколу је да лови а препелици да се чува.
-Кошке - игрушки, а мышке слёзки.

Срамота спаваше, а мати јој не даваше.
-Не пеняй на соседа, когда c лишь до обеда.

Срби не продају ни издају госта.
-Сербы не выдадут и не продадут гостя.

Сребром ти се ковала, а медом примала!
-Красно поле рожью, а peчь красным словцом. Языком кружева плетёт.

Старијему није срамоте да се млађим претвори, да се скроти и к миру склони!
-( Букв.) Старому человеку не cmыдно npuкudывamьcя молодым, чтобы страсти o6yздamь и смupumьcя.

Страх образ каља! ( парафраза Његошевог стиха из Торског вијенца" -Страх животу каља образ често /769/
-Oчeнь часто страх нам чecmь марает ) -( Исп.) У страха глаза велики.

Страхић козу пасе.
-Волков бояться - в лес не xoдumь.

T
Тежа ми бјаше руга него ли штета!
-( Букв.)Не жаль убытка а жаль чecmь.

Тежа ми је његова сила него своја њевоља.
-Берут завидки на чужие пожитки.

Течеш кад ти га нема ко гледати и чувати.
-Жuвёшь - не с кем покалякать, yмpёшь - некому nonлaкamь.

Тешко кући без домаћина и земљи гђе је свак кнез.
-Всякий дом хозяином держится.

Тешко Луци на препоруци.
-Медвежья услуга.

Тешко мјесту које нема свога свеца, но се туђу моли и завјетује.
-( Букв.) Горе дepeвeнькe, у которой нет своего храма божьего и должны молиться в чужом.

Тешко ногама под махнитом главом!
-Дурная голова ногам покоя не дaem.

Тешко ономе ко бјежи од прве среће!
-( Букв.) Горе тому кто бежит от первого успеха.

Тешко ономе ко чека из села смок.
-Горе тому кто ждет у моря погоды.

Тешко ономе кога бијени бије!
-( Букв.) Горе тому, кого битый бьёm.

Тешко ономе кога жале.
-( Букв.) Горе тому, кого жалеют. Жалко жалкого.

Тешко ономе који не сјеје, ни жње ни приправља за таквога није будућност, он је осуђен за довијека плачу и шкргутању зубова!
-Не y6umь бобра - не нажить добра.

Тешко ономе који се узда у лаж и шупљу тикву.
-Что лживо, то и гнило.

Тешко оному који нема злотвора, тај се не броји у људе него у чељад.
-Горе тому, у кого нет неприятеля, он не человек, а чepнь.

Тешко самцу и на ваганцу!
-Не имей сто рублей, а имей сто друзей.

Тешко ти дому гдје застара кокош ил дјевојче. -( Букв.) Худо дому, где зacuдenacь девица, что старая курица.

Тешко, брате, свуда слабијему, / Када јаје о јаје да куцнеш, / Не знаш ништа које ће прснути, / Но је вазда боље ударити / Нег чекати да те ко удари.
-(Букв.) Везде, браток, слабому плохо: когда яйцо о яйцо yдapuшь, неизвестно, какое из них paзoбьёmcя, u позтомуо лучше yдapumь первым, чем ждаmь, пока тебя ударят.

Ти љепше знаш када спаваш него ја усред подна.
-Не мне тебя учить.

Ти се нећеш никад претворити, колико ли ни вук, кад су га водили под молитву, да се тобож оваца прође, па кад били пред црквом викни вуче: " Брже том молитвом, јер мину стадо пољем"
-Горбатого могила исправит. Сколько волка не корми, он в лес смотрит.

Ти си владика који веже и дријеша.
-Господин, что плотник: что захочет, то и вырубит.

Ти чоек почне причати шта је радио, а не каже што ће радити, то ти је први биљег старости која га је стигла.
-Если человек говорит, что он делал, а не что будет дeлamь,- это nepebый знак старости.

Тиква пође на бунар сто пута, а једном се разбије.
-Повадился кувшин по воду xoдumь, там ему и голову cpyбumь.

Тиква пошла, тиква дошла.
-В Риме был, а пaпы не видел. С чем пришёл, с тем ушёл.

То је добра душа што ни муси зло не мисли.
-Он oчень хороший человек: мухи не обидит.

То су куке за муке!
-Вот тебе, бабушка, и Юpьeвдень.

То су мазне на празне.
-( Исп.) Птицу кормом, а человека словом обманывают. Мёд сладко, а мухи падко. Обещанного три года ждут.

Топац се хвата за свашто, па и за пјену ( парафраза Његошевог стиха из " Горског вијенца "-Ко се топи хвата се за пјену /5391
-Хватаетс я тонущий за пену)- Утопающий за соломинку хватается.

Тражи истину у ствари а не у облику.
-Истину надо ucкamь у Бога, а не у человека.

Трпимо шта нам и зли људи задају, камоли не би божју.
-Господня воля - наша доля.

Туђа коза пуна лоја.
-В чужих руках лoмomь велик.

Тући гвожђе док је вруће.
-Куй железо пока горячо.

У
У Бога су пуне руке!
-У Бога всего много.

У млађега поговора нема.
-Зелёний седому не указ.

У невољи мука душу тећи!
-Нужда скачет, нужда пляшет, нужда песенки поёт.

У сваки род по један рог
-В ceмьe не без урода.

У стара злотвора никад нова пријатеља!
-У старого свата ни друга ни брата.

У стара оца сиротна дјеца!
-( Букв.) У старого отца дети растут сиротами.

Увече триста а ујутру ништа.
-Тонул monop - сулил, вытащили - топорища жаль. Обещаного три года ждут.

Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије.
-Бога зови, а черта не гневи.

Умијаше буху потковати, а длаку за деветоро расцијепити.
-Из блохи голенища кроит.

Х
Харност и пријекор губе доброчинству име!
-Добрым делом не кори.

Ходио путом Циганин ћор, па га неко мимогред упитао ко му извади око, а он одговори: Брат!
А путник: Зато је тако дубоко!
-Кому от чужих, а нам от своих.

Цара на свијету нејма до једнога, Бог који је све створио и који ће све растворити.
-Бог на небе, а цapь на земле.

Цариград је свијет, а Млеци су цвијет!
-( Букв.) Цариград - свет, а в Венеции чего moлько нет.

Црна врана пљује бијелу.
-( Исп.) К чистому поганое не пристанет.

Ч
Чекај, магарче, докти трава никне!
-Когда рак на горе свистнет.

Чести целиви љубав губе.
-Приглядится милый тошней постылого.

Чини добра, а не кај се.
-Сделав добро - не кайся.

Чиста памет - лијепо благо.
-Разум - душе eo спасение, Богу на славу.

Чо'ек обавијештен, полуспашен.
-Уменье - половина cnaceнья.

Чо'еку је повијесница најбоља учитељица.
-История - лучший yчumeль.

Чувај се ти, чуваћу те и ја.
-( Исп.) Береженого Бог бережет.

Ш
Шалу је Бог оставио.
-Тем не шути, e чем нет пути. Тем не uгpaюm, om чего умирают.

Шенице без кукоља нема, ни велика братства без укора.
-Не вce сосны в лесу kopaбeльныe.

Што има бити јесенас, нека буде вечерас.
-Не откладывай на завтра то, что можешь cдeлamь сегодня.

Што је виши гријех, дичније опроштење.
-( Букв.) Повинную голову и меч не сечет.

Што ко ђеља пред њим пада.
-Что noceeшь, то пожнешь.

Што мачка коти то мише лови!
-Отец рыбак, и дети в воду смотрят.

Што ми је свијетом то ми је цвијетом.
-Чему быmь, тому не минoвamь. Что в лоб, то по лбу.

Што од шта пало
-От яблони - лблочко, от ели - шишка.

Што пође једном низ воду, то се већ уз њу не повраћа.
-Что с возу упало, то пропало.

Што посијеш, то ћеш и пожњети.
-Что noceeшь, то пожнёшь.

Што сам тражио, то сам и нашао!
-Что хотел, то и получил.

Што утече Јанку, не побјеже Марку!
-Kapacь сорвётся - щука подвернётся.