Prilozi za leksikon znamenitih licnosti crnogorske istorije II dio – Branislav Borilović

Најновија академска настојања на нзради црногорске енциклопедије и најаве коначне реализације таквог капитапног пројекта побуђују пажњу и инспиришу на ново ишчитавање и претражнвање наше прошлости. Као отворена трибина за критичку и читалачку јавност овај лексикон се бави мање познатим, истакнутим личностима Дукље-Зете-Црне Гope чије биографије сликовито говоре о смислу живота и људског стварања на овим просторима.

АЛЕКСИЋ ЈОВАН (1783-1861)
Родом из Маина. Фелдмаршал-лајтнант аустријске војске и њен прослављсни командант. Носилац племићке титуле “гроф од Маина”.

АЛЕКСИЋ ТЕОДОР (1825-1891)
Родом из Маина. Син аустријског фелдмаршала Јована Алсксића. Био је генерал-мајор аустријске војске и командант њених виших стратегијско-тактичких војних формација. Носилац племићке титуле “гроф од Маина”. (Извори и литература: Браник, Нови Сад, 7/1891,113, стр. 3.)

БЕРОВИЋ ЂОРЂЕ (Скадар 1842- Дубровник1925)
Потиче из црногорске породице из Скадра. Познат као паша Беровић. Турски генерал Високи војно-цивилни достојанственик у Османлијском царству. Осамдесетих и деведесетих година XIX вијека заузима високе управне положаје у Турском царству. Био је вицегувернер Битоља, вицегувернер Крита, гувернер Демотике (област у Грчкој). Од 1895. године, налази се на дужности гувернера Крита под заштитом Великих сила. Као гувернер Крита био је носилац цјелокупне цивилне и војне власти. Под његовом ингеренцијом налази се критски међународни мировни одред и у његовом саставу црногорски ешалон (одред) под заповједништвом Машана Божовића. Године 1897. склонио се у матичну Црну Гору. Већ наредне године прелазн у Италију. Тамо је остао до краја I свјетског рата. Оставио је у рукопису Мемоаре на француском језику. Проучавањем његовог животног пута и дјела бавио се црногорски министар и публициста Перо Ђуров Шоћ.

БЕЧИЋ МАРИН – BECKAMPUS (Скадар 1468 – Падова 1526)
Секретар Млетачке Републике. Професор Универзитета у Падови. Писац. Класичне науке изучио у Италији. Био је ректор Градске школе у Дубровнику, наставник у Бреши, власник приватне школе у Падови. Објавио своје латинске говоре о дјелима Вергилија, Овидија, Цицерона и других класика.

ЉЕСАР ПАВЛЕ (1842-1905)
Рођен у Одеси. Потиче из црногорске пopoдице. Отац му је из Његуша доселио у Одесу. Свршио је Николајсвску инжињеријску школу и истакао се у рату 1877. године. Географ, етнограф и публицист, сарадник часописа Географског друштва Русије. Као истакнути руски дипломата радио на разграничењу Туркменије и Авганистана, а Бухар (област у Средњој Азији) припојио је Русији. Био је руски посланик у Пекингу и Кини, гдје га је затекла смрт у 63-oj години живота.

Петар П. Ораховац

ДР ОРАХОВАЦ П. ПЕТАР (Орахово-Кучи 30.01.1857. – Софија, 6.5.1922.)
Истакнути љекар и политичар, бугарскн државник. Рођен у Кучима од оца Петра Јанкова и мајке Милице, завршио је медицину у Москви 07.05.1883. Пo дипломирању био је љекар у Бару. Ускоро напушта Црну Гору због сукоба брата Тома, књижевника и историчара са двором. Био је љекар у граду Кули, окружни љекар у Ловечу, па у Видину, руководилац у здравственој служби Пловдива и Софије. Вршио је дужност директора Цивилне санитарне дирекције, уређивао часопис “Медицински напредак”. Оснивач је Љекарског савеза Бугарске. Звали су ra “Љекарска савјест”. Истакао се као оснивач и уредник часописа “Медицина” и вођа групе “Ораховисти” у бугарском љекарском савезу. Један је од утемељивача прогресивног програма рада тог савеза. Истакнути еманципатор бугарског друштва. Непрестано градећи стручну и политичку каријеру добитник је високих звања и признања. Био је министар здравља Бугарске, а 1910. године, као један од лидера бугарске Демократске партије изабран је за предсједника Народног собрања Бугарске, то јесте за предсједника Бугарске народне скупштине (парламента) заузимајући тако послије краља Фердинанда највиши положај у држави. Био је неуморни писац стручне литературе и историчар бугарске здравствеие службе.

ДР ОРАХОВАЦ П. ДИМИТРИЈЕ
Најстаријн син др Петра П. Ораховца (1857-1922). Бугарски академик-члан Бугарске академије наука. Професор Медицинског факултета у Софији, шеф катедре за физиологију, у неколико наврата декан тог факултета и у једном мандату ректор Универзитета у Софији.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


two + 18 =