U Beogradu je 2. februara 2018. godine, u organizaciji beogradskog Instituta Belko i Srpskog književnog društva, uz podršku ambasade Crne Gore u Beogradu, u svečanom salonu SKD-a, održana promocija književnog opusa Borisa Jovanovića Kastela koga kritika smatra najznačajnijim crnogorskim pjesnikom mediteranske orijentacije i uglednim imenom postjugoslovenske i književnosti Mediterana.
U uvodnoj besjedi, otvarajući veče, predsjednica skupštine Instituta Belko, gospođa Slađana Bulajić Jokić, obratila se prisutnima.
Dobro veče i dobro došli na poetsko veče Borisa Jovanovića – Kastela u Beogradu.
Ovo poetsko veče zajedno su organizovali Srpsko književno duštvo, u čijem se prelepom prostoru nalazimo, i beogradski Institut Belko, institut za istraživanje i razvoj u humanističkim disciplinama. Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez svesrdne pomoći i prijateljske podrške Ambasade Crne Gore u Beogradu. Sa nama je večeras gospođa Aleksandra Zloković i, molim Vas, pozdravimo je. Kroz poetsko veče vodiće nas urednik programa gospodin Živko Nikolić, sa autorom će ćaskati njegova drugarica po peru, književnica Dragica Užareva, muziku Mediterana dočaraće nam profesor Nikola Mijajlović a stihove kazivati mladi akademski glumac Aleksandar Kecman. Institut Belko već deceniju i više prati dešavanja na srpskoj kulturnoj sceni, a evo večeras smo izašli van granica i stigli do obala mora. Doneli smo more i sunce u Beograd.
Kada smo prošlog leta počeli neke preliminarne, više prijateljske razgovore sa gospodinom Jovanovićem oko njegovog eventualnog dolaska u Beograd, rečeno mi je, sa više strana odavde, da će to biti izuzetno teško, s obzirom da se Boris, čak i svojim nadimkom, dobro ogradio, utvrdio na morskim obalama. Ja sam se prisetila one davne istočnjačke veštine koja kaže: nema neosvojivih tvrđava, ima samo loših osvajača. Institut Belko je doveo gospodina Jovanovića u Beograd, Boris je sa vama i pred vama. Uživajte!
Urednik tribine, književnik Živko Nikolić, najavio je Kastela kao, ne samo mediteranskog, nego svevremenog pjesnika dajući riječ književnici Dragici Užarevoj koja već dvije decenije pomno prati Kastelovo književno stvaralaštvo i Mediteran da u neposrednom razgovoru sa autorom rasvijetli njegovu mediteransku književnu navigaciju duhom, prostorima i misterijama Sredozemlja u potrazi za sobom.
U pauzama dijaloga i kroz aktivno učešće brojne beogradske publike i pisaca, veče je interpretacijom Kastelovih stihova obogatio glumac Aleksandar Kecman uz muzičku pratnju profesora trube Nikole Mijajlovića koji je izvodio mediteranske instrumentale.
Na sljedećem video zapisu možete pogledati kompletan snimak književne večeri Borisa Jovanovića Kastela.
Od utisaka prisutnih na promociji, uglavnom pjesnikovih kolega, izdvajamo sljedeće:
Toplo, prijatno februarsko veče… Svečana sala Srpskog književnog društva, ulica Francuska, Beograd. Razgovori o poeziji. Kazivanje stihova koje prati prigušeni zvuk trube… Poetsko veče Borisa Jovanovića Kastela, jednog od najznačajnijih crnogorskih pesnika, pesnika Mediterana, koji svoju inspiraciju crpi iz samo njemu znanih morskih dubina, pesama sirena koje zavode moreplovce, davno potonulih brodova, koji svoje tajne kriju od nas smrtnika. Iz tih najtamnijih dubina, on izranja bisere koje nekom alhemijom pretvara u stihove. Posebne lepote…Ispisuje ih mastilom od sipe… Veče za uživanje, za sve poetske duše. Nikada neću videti Famagustu, ali sam imala čast i zadovoljstvo da upoznam Borisa. Hvala na tome. Hvala i dragoj Slađani Belko, koja je organizovala ovo divno, poetsko veče. Sa Slađom sam već imala priliku da se upoznam, mada me svaki novi susret ispunjava posebnom radošću. Citiraću je: Nema neosvojivih tvrđava, ima samo loših osvajača. Osvojila je Kastela, dovela ga u Beograd, a njegova poezija osvojila je sve nas!
Pjesnikinja Tatjana Borović
Puna sam lepih utisaka i uspomena sa sinoćne kniževne večeri u čast peru i Mediteranu u Borisu Kastelu, u sjajnoj organizaciji Instituta Belko i divne Slađane Belko. Toplim baritonom nadarenog glumca Aleksandara Kecmana u pratnji solo trubača Nikole Mijajlovića zaronili smo u unutrašnje more Borisove poezije i esejistike. Zaronili, da bi živeli iznova!
Pjesnikinja Ljljana Milićević
Dok se kotorski karneval priprema u duhu maškara za proslavu petstotog rođendana, Venecija već uveliko slavi pod maskama. Zima se još nije raspakovala. Košava je sinoć otputovala noćnim vozom ostavljajući Beograđanima prijatno veče. A onda je u samo srce grada uplovio pesnik Boris Jovanović Kastel i doneo more. Brojni posetioci Srpskog književnog društva su se umivali u talasima milovani prijatnim vetrom. Poezija je dotakla njihovu dušu i oni su zaronili u podmorje, sa one strane izrečenog gde ih je čekalo sidro koje je trebalo podići, jer pogled u more je pogled u sebe. Kad pomislim na ono, kako poezija ne može spasiti svet, uvek sam pomalo skeptičan. Može ga učiniti vrednim spasavanja. Slušajući sinoć nadahnute pesme tvrdim da su one vrhovi na književnom pejzažu poezije našeg stoleća. Zadovoljstvo je bilo biti svedok toga. Dok društvo i svet oko nas tone u nešto nejasno, ovi stihovi isplivavaju na površinu u vidu bisernih bova koje s pravom zahtevaju od nas da ih proizvedemo u rang svetionika. Njegove pesme nas grebu po licu i po ko zna koji put nas podsećaju da ploviti se mora, a živeti ne. Pozivaju nas na putovanje u nepoznate predele za koje verujemo da su nam bliski i da nam negde u dubini duše pripadaju. Uostalom, istorija sveta je indigom talasa kopirana prošlost Mediterana. Zato Kastel nije stranac ni ovde ni u Dubrovniku, Napulju, Rijeci, Strugi. On je neko ko nam pomaže da prepoznamo svoju načetost i probudimo svoje želje. Da ih pomalo stidno izvučemo iz mraka na svetlost vrelog peska. Iskazujem mu poverenje i prihvatam poziv na plovidbu sa njim. U svakom slučaju treba biti hrabar. Možda naše znanje ne pretpostavlja postojanje duhovnog iskustva, naročito ako je poniklo iz krila racionalističke metafizike kao izraz nemoći da se objasni tajna života. Moramo zaploviti. Treba verovati u moć poezije da stvori nove svetove i osmisli one postojeće. Takva vera neće doneti korist i zaradu, ali će doneti zadovoljstvo. Poezija Mediterana je u celokupnom opusu Kastela. Tu je njegov dom, bordel i crkva. Zato predlažem da ga javno imenujemo za ministra za plovidbu Sredozemljem i tako i sebe uvrstimo u bratstvo onih koji su odredili ispravan azimut na putu ka sreći.
Književnik Branislav Banković
Imali smo čast i zadovoljstvo da slušamo pesnika Borisa Jovanovića Kastela, koji, po mišljenu kritike, važi za najznačajnijeg autora mediteranske orijentacije i čije delo pripada podjednako svim narodima i kulturama Sredozemlja.
Pjesnikinja Anka Stanojčić
Bastadurski, kao što bi trebalo svako da predstavlja kulturu iz koje je ponikao!
Publicista Slobodan Jovanović
Tvoju divnu poeziju ponesoh sa promocije kao toplotu nekog davno ostavljenog ognjišta u kom pucketa vatra i miriše so i hleb ponovne dobrodošlice. Bilo je nestvarno, baš onako po meri sebetražilačke duše. I ti i Dragica ste bili divni, predivni.
Nikolina Nina Babić
Fotografije i tekst preuzeti sa zvaničnog sajta BORISA JOVANOVIĆA KASTELA.
