Radomir R. Milović i Kosto V. Perišić – Rudine i Banjani


Nastavljamo sa predstavljanjem knjiga dr Radomira R. Milovića iz dijela njegovog naučnog opusa prikazanog kroz “POSEBNA IZDANJA”. Šesta knjiga je RUDINE I BANJANI, istorijski, antropogeografski i onomastički doticaji (koautor Kosto Perišić), Podgorica, 2017. Knjiga je primljena na sjednici Odjeljenja humanističkih nauka Crnogorske akademije nauka i umjetnosti 6. oktobra 2016. godine, na osnovu recenzija Nika Martinovića, vanrednog člana CANU, prof. dr Nade Tomović i dr Miroslava Doderovića.

Ako kliknete na link POSEBNA IZDANJA možete pogledati koje su knjige do sad predstavljene.



САДРЖАЈ

У В О Д

           Бањско-рудинске или Рудинско-бањске паралеле, сежу у затамњене опсеге средњег вијека, када се Рудине а затим и Бањани појаве у првим писаним траговима Дукљанинове хронике и ревносних дубровачких нотара. Први помени Рудина из ХII вијека и Бањана из 1319. године, као забиљежени геоними или етноними, и не би изазвали посебну пажњу, да није у питању географски јединствени ареал на коме се јављају оба геополитичка и антропогеографска ентитета.

        Од првих наведених помена, које ће касније слиједити многи историјски извори, дубровачке, млетачке, турске и црногорске провинијенције, али и традиција и епска поезија, провлачиће се нит нејасноћа и дилема које дотичу Бањане и Рудине. Оне се јављају углавном тамо ђе треба направити разлику између гео-морфолошког и ономастичког слоја Рудина, с једне стране и геополитичког слоја Бањана и Рудина с друге стране

        Наше убјеђење да многи аутори, који су се бавили истраживањем историје, антропологије, ономастике и етнологије ових простора, у мањој или већој мјери, нијесу јасно поставили племенску област Бањана према историјским Рудинама, нас је додатно навело да приступимо овом раду.

        Но и поред свега тога Бањани и њихово рудинско окружење оставили су, у историји и традицији широког простора, најбоље доказе како се може живјети на узаврелом крајишту, кога су дотицале све недаће које је доносила тешка историјска збиља ових простора, вјековима.

       На почетку рада смо дали основне поставке и назнаке сагледавања односа Рудина и Бањана.

       Направили смо извод из објављене историјске грађе о Бањанима и Рудинама у различитим изворима: дубровачким, млетачким, турским, црногорским. Издвојили смо дио извора, гдје се Бањани и Рудине помињу заједно.

       Чињеница је да се простор Рудина и Бањана, стицајем историјских околности, вјековима налазио на размеђу разних обласних административноуправних и државних ентитета. Издвајајући карактеристичне сегменте, који приказују ове случајеве, дали смо неколико примјера, који говоре о Рудинама и Бањанима „на лимесу“.

       Ово је и кратак ход кроз историју овога краја почев од Дукљаниниве тетрархије и древне Травуније, до коначног изчезавања Османске власти, са ових простора.

         Осврнули смо се кратко на демографске процесе на овим просторима и етногенетске везе Бањана и Рудињана.

        Дотакли смо се и богатог културно-историјског наслеђа ових крајева, подсјећајући на бројне споменике материјалне културе, који овај широки простор чине великим археолошким музејом под ведрим небом.

         У засебном поглављу дали смо неке релевантне податке о Бањанима, с посебним освртом на битне гео-политичке одреднице које се тичу овог простора у вријеме травунско-дукљанских кнежевина и жупанија средњег вијека. Ово смо урадили из разлога, што смо уочили да ће се коријени неких дилема, из овог времена, рефлектовати на извјесна гео-политичка разматрања и ограничења у каснијим вјековима. Направили смо и приказ веза Бањана са рудинском Билећом, с обзиром на административно-политичку улогу, коју је ова имала у ширем региону Херцеговине, у задњим годинама османске власти на овим просторима.

        Два сусједна манастира на међи Бањана и Рудина: Косијерево и Добрићево, нашли су мјеста у раду. Пуно је копчи које су их везале у бурној прошлости, преко којих су се преломили многи значајни догађаји од интереса за народ Бањана и оближњих Рудина.

        Завидно мјесто у раду, нашло је поглавље које се бави историјским Рудинама. Дат је опширан приказ ономастичког профила овог геонима. Осврнули смо се и на питања из историјских односа ове области (жупе, нахије) и сусједног Гацка. На то су упозоравали многи писани извори.

         Из геостратешког склопа Рудина издвојили смо Опутне Рудине, и кроз неколико цјелина покушали да истакнемо њихову улогу у вишевјековном обликовању бањско-рудинских веза. Посебно смо се позабавили етимологијом овог помало чудног оронима, а дали смо и ономастички профил историјског Вучјег Дола. Ово из разлога што је ово историјско опутнорудинско мјесто нашло ономастичку примјену у више административно-територијалних субјеката црногорске државе.

        С обзиром да се Никшићке Рудине често јављају као простор укључен у рудинско-бањске паралеле, осврнули смо се на неке основне елементе овог краја, прије свега оне, који нас ономастички вежу за појам Рудина.

       Читаоци ће оцијенити колико смо одговорили у раду, на постављене циљеве и смјернице, које смо утврдили на почетку.


Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


four × 4 =