Nastavljamo sa predstavljanjem knjiga dr Radomira R. Milovića iz dijela njegovog naučnog opusa prikazanog kroz “POSEBNA IZDANJA”. Treća knjiga je Milovići iz Banjana, štampana 2015. godine.
Ako kliknete na link POSEBNA IZDANJA možete pogledati koje su knjige do sad predstavljene.
САДРЖАЈ
УВОД
Наше опредјељење да нешто напишемо о старом бањском братству Гамбелић и његовом генеалошком насљеднику братству Миловић, дошло је након дуготрајних и мучних размишљања и пребирања по тамним и замагљеним документима прошлости, у оквиру којих би се сагледавала историјска збиља братства Гамбелића, и из њега насталог бањског братства Миловића.
Сва сазнања, прије свега о Гамбелићима, која су нам нудили расположиви извори из традиције и историје, опомињали су нас на тежину сваког посла који би имао за циљ расвјетљавање далеке и магловите прошлости, пуне легендарних неодређености и нереалности, недоречености и контрадикторности предања, непоузданости епске поезије, произвољности записа, иначе добронамјерних аутора братственичких и племенских хроника, и коначно, оскудности ваљаних историјских извора.
Старо бањско братство Гамбелићи, по свој прилици изронило из ране нововјековне таме и утврдило се на кршевитом бањском тлу, биће присутно у нововјековној историји бањског племена, остављајући радом и подвизима, својих најбољих представника, дубоку бразду историји Бањана, нарочито у XVII вијеку.
Овај вијек, богат значајним историјским збивањима, која су одредили велики ратови хришћанских земаља са Османским царством, (Кандијски и Морејски рат), изњедрити ће читав низ знаменитих личности из братстава, тада већ утврђених у бањској племенској скупини, и на достојно мјесто истаћи прваке братства Гамбелића – кнеза Милутина и Саву Вујковића.
Збивања из XVII вијека, првенствено из његових посљедњих деценија, пружиће нам колико толико поуздане податке о људима и догађајима, али ће затамњена прошлост, оптерећена контрверзама и даље бити сметња да се истрајним и ваљаним трагањима дође до истинитих података о поријеклу, времену настанка и битисања на овим просторима, братства Гамбелића. Трагање за поријеклом и коријенима братства одводи нас у мрачне сфере временских и просторних координата. Куд се год крене чекају препреке.
Није слика ништа јаснија када, пратећи временски домен дођемо до вакта када на племенској историјској сцени Бањана полако нестаје Гамбелића и када се рађа ново бањско братство Миловићи, као израз њиховог братственичког континуитета и трајања, које ће кроз наредна бурна времена судјеловати у бањској племенској матрици, чувајући успомену на старо братство Гамбелиће, којих више неће бити у Бањанима.
Процес настанка новог братства, Миловића и повлачење Гамбелића са бањске антропогеографске сцене, оставиће нам доста нејасноћа и недоречености генеалошке нарави које ће нас пратити у свим настојањима да на озбиљан начин дођемо до што вјернијег генеалошког стабла братства.
У сазвежђу историјских бањских братстава која су ударила темеље нововјековне историје знаменитог, епског племена Бањана, братство Гамбелићи и његов насљедник братство Миловићи дали су велики допринос, опстајући у борбама и тешким искушењима у срцу бањског племенског простора – Велимљу.
Мало је братстава на бањском и ширем простору, која су се у прошлости више помињала од Гамбелића. Њих дотичу легенде и предања помињана и описивана од многих аутора, па читав низ епских пјесама о догађајима на овим просторима, гдје су Гамбелићи вазда присутни, понекад и главни актери догађаја. Прате их предања о економској моћи. Ликови првака братства – кнеза Милутина и Саве Вујковића, стоје у низу епских ликова Бањана, тога вакта. Трагови прегалаштва угледног Гамбелића, кнеза Милутина, дубоко су зацртани у писаним документима Млетачке Републике, из времена Морејског рата. Гамбелићи остављају до данас вишеструке трагове у историјској топономастици широког простора Бањана.
Трагање за корјенима Гамбелића води нас по временској оси до размеђа XIV и XV вијека, а просторни опсег нас шета од исходишта племена Новљана, негдје у Босни, па до етничког лимеса словенског и албанског народа. Све ово имамо због многих легенди и предања, супростављених и недоречених, које су се временом обликовале у записе разних исписивача.
Наша намјера се у суштини своди на жељу да, колико је могуће, што боље расвијетлимо тамна поља на вишевјековном путу битисања Гамбелића и Миловића на овим просторима. Свјесни тежине задатка, бићемо задовољни ако наш напор дâ макар и мали допринос овом расвјетљавању. Овај рад је више Сага него ли историографска работа. Морали смо овако, јер пред нама су легенде, митови, предања, епске пјесме, братственичка, племенска и иноплеменска традиција, и додуше понеки историјски извор. Боље је на бази свих ових факата правити сагу, лишити се историографских модела истраживања и направити макар неки искорак, него ли крутим историографским поступком у недостатку подлога, радити рад који нас неће задовољити.
Врло је тешко од оваквих разнородних изворних материјала направити ваљану подлогу за озбиљну анализу братственичке прошлости. Још је теже на основу такве анализе ући у синтетичку обраду компликоване материје, донијети релевантне, ваљане закључке у погледу корјенитих вриједности братства (поријекло, вријеме појаве на простору Бањана, развојни пут, генеалошке везе итд). Надамо се да овим радом нећемо оштетити досадашња сазнања о нашим прецима, а колико ће он допринијети да се она побољшају показаће вријеме, након што овај рад угледа свијетло дана и истрпи критку оних које занима ова материја.
Податке за писање скромног монографског рада о старом братству Гамбелићима и ниховим генеалошким насљедницима – братствима, Миловићи и Капетинићи, црпили смо из различитих извора које чине:
Појединачни и колективни меморати из круга братственичке и племенске традиције. Преузимали смо их из усмених саопштења најбољих познавалаца братстваничке традиције али и традиције бањског племена.
Забиљежене легенде и предања о старим Гамбелићима и Миловићима у низу радова истраживача широког простора Црне Горе и Херцеговине. Ваља истаћи много помена Гамбелића или Миловића у разим приказима легенде о настанку братства Копривица, али и два предања са простора Пиве која Гамбелиће (Миловиће) доводе у везу са легендарним Бајом Пивљанином и угледним пивским кнезом Лалошем Ниношевићем. У више радова помињу се често кнез Милутин Гамбелић и Сава Вујковић. Нијесу рујетки ни помени угледа и економске моћи кнеза Милутина Гамбелића.
Богата топонимија у ареалу братственичке матице Велимља, Јасена, Утеса, али и других мјеста која подсјећа на Гамбелиће.
Генеалошко стабло братства Миловића урађено од стране Рака Јошова Миловића и неколико записа о прошлости братства.
Подаци о батству Миловићима и Гамбелићима у антропогеографским радовима о Бањанима које су аутори наводили према казивању добрих познавалаца братственичке традиције и историје.
Више необјављених биљешки истраживача широког простора Црне Горе и Херцеговине Андрије Лубурића, до којих смо долазили на разне начине, најчешће преко саопштења Лубурићевих записа у радовима разних аутора.
Објављене и необјављене епске пјесме из збирке Андрије Лубурића из времена Морејског рата, које се тичу Бањана и угледника Гамбелића, кнеза Милутина и Саве Вујковића.
Епске пјесме из ослобидилачких борби XIX вијека у којима се помињу угледни Миловићи тога времена, Стеван Прдеклија, Лазар Гордић – Капетинић, Илија Капетинић. Инсерти из историграфских, антропогеографских и мемоарско-путописних радова, запажених аутора (П. А. Ровински, Курт Хасерт, Г. Станојевић, Б. Храбек, М. Лалић, О. Благојевић и Ј. Миловић), који су директно или индиректно дотичу Гамбелића односно Миловића. Више радова који се баве хајдучком борбом, животом и дјелом поменутог харамбаше Стевана Миловића – Прдеклије. Десетерачке и осмерачке пјесме познатих аутора које говоре о догађајима и личностима из прошлости братства Гамбелића и Миловића.
Више радова који се баве хајдучком борбом, животом и дјелом поменутог харамбаше Стевана Миловића – Прдеклије.
Десетерачке и осмерачке пјесме познатих аутора које говоре о догађајима и личностима из прошлости братства Гамбелића и Миловића.
Историјски извори у виду два писана документа из 1685. и 1687. године из Државног архива у Венецији (АСВ) у којима се помиње кнез Милутин Гамбелић.
Подаци који су на разне начине везани за братство Миловића или Капетинића а чувају се у архивским фондовима Државног архива Цетиње, архива Котор, Пераст, Херцег Нови, који временски покривају вријеме књажевине / краљевине Црне Горе.
Више података из извора САД – а и Аргентине који говоре о доласку и боравку наших исељеника у ове земље.
Низ монографских радова о црногорском исељеништву у Сјеверној и Јужној Амерци, са доста података о исељеним Миловићима и Капетинићима.
Изводи из црногорске и југословенске исељеничке штампе о нашим исељеницима из првих деценија XX вијека.
Антропографски радови о различитим областима Црне Горе, Херцеговине, Босне и Србије у којима се помињу породице које своје поријекло воде од старих братстава Гамбелића, Миловића или Капетинића.
Књижевни радови различите врста (романи, пјесме, есеји) у којима се помињу стари Гамбелићи и Миловићи.
Осим набројаних видова извора из којих смо црпјели податке за наш рад о Гамбелићима и Миловићима у којима се ови ентитети директно помињу, ваља рећи да је коришћен још велики број литералних јединица различите врсте које покривају широку лепезу научних дисциплина, којих смо се дотицали током писања рада, што се види из приложеног списка коришћене литературе.
Користили смо ирелевантне историјске изворе који се дотичу прошлости Бањана, Велимља и ширег окружења, сачуване у дубровачким, млетачким и турским архивима. Од велике користи су нам били помени Бањана у дубровачким архивским фондовима, али и они у млетачким архивима, Пераста, Котора, Херцег Новог, Задра и Венеције.
Користили смо и објављени Попис херцеговачког санџаката из 1477. године, који представља први писани помен Велимља – матичног села братства Гамбелића од њиховог приспјећа у Бањане, и касније насеобине братства Миловића.
Дуг списак коришћених врста извора који покрива традицију, епску поезију и историјске изворе, говори колико су Гамбелићи и Миловићи у прошлости помињани у различитим видовима писаних остварења (прикази легенде, и предања, антропогеографски и етнографски радови, братственичке и племенске хронике, епске пјесме, мемоарско-путописна дјела, историографске и географске студије, есеистичко – публистички радови, ауторизоване десетерачке и осмерачке пјесме ). Уочава се да је број писаних историјских извора релативно мали у односу на друге изворе који садрже писане помене. Ова чињеница је и те како отежавала укупан рад како у дијелу аналитике братственичке прошлости, тако и у процесу мучне синтезе којом смо покушали да све нејасноће и магловите околности што боље расвијетлимо.
У раду смо користили неколико биљешки које се на различите начине дотичу братства Гамбелића и Миловића. Написали су их наши братственици, Рако Јошов, Мило Ђоков, Владо Ђоков, Милорад Јованов и Велимир Јованов. Од посебног значаја је било Родословно стабло братства Миловића, урађено од стране Рака Јошова Миловића. Из више наврата смо користили саопштења наших братственика, добрих познавалаца традиције и историје братства, која су забиљежили и објавили поједини истраживачи. Ријеч је о Тривку Томову, Дамјану Алексину, Обрену Тривкову, Раку Стеванову и Акиму Милутинову.
Сви су они својим усменим или писменим саопштењима дали значајан допринос обликовању овога рада.
У данима проведеним у завичајним Бањанима, углавном у млађим годинама, аутор је имао срећу да многе занимљиве детаље из прошлости братства сазна од свог оца Риста Обренова. Срећна околност је била да су га окружавали умни братственици, стричеви и рођаци, Ђорђије Максимов, Ђорђије Васов, Јован Вуков, Мило Ђоков, Стево Обренов, Милован Лукин и други, од којих су му остале у сјећању многе приче о братственичкој традицији и историји. Са изразом посебног поштовања свима им се и овом приликом постхумно захваљујем.
Велики дио рада је посвећен братству Гамбелићима. Након трагања за коријенима стигли смо до ономастичких и антропогеографских питања, традиције, епике и историје братства. Посветили смо се значајној мјери сагледавању демографских прилика у Велимљу и Бањанима, епохе Гамбелића. Покушали смо да на бази расположивих података направимо генеалошку копчу Гамбелића и новог братства Миловића. Значајан дио рада бави се личношћу кнеза Милутина Гамбелића али и његовог синовца Саве Вујковића.
Након представљања новог братства Миловића и критичког осврта на генеалогију братства дали смо изводе о основним историјским појавама и личностима које су обиљежиле братство Миловића у XIX вијеку. Дали смо основне историјске показатеље и развојни пут братства, осврћући се, на по нашој оцјени битне ствари које својом тежином суштински учествују у обликовању братства у антрополошком, етногеографском и историјском погледу. Дали смо кратак преглед братстава са широког простора земаља у окружењу, који своје коријене баштине у Гамбелићима, Миловићима или Капетинићима. Посветили смо дио рада заједничким добрима братства, имовинско – правним релацијама у прошлости, демографским кретањима у оквиру племенске заједнице Бањана. Обрадили смо, колико су нам то омогућили писани извори и братственичко предање, исељавање наших братственика у Сјеверну и Јужну Америку почетком XX вијека.
У циљу приказивања просторно-географских и економских услова братства у својој матици – Велимљу, дали смо основне карактеристике рељефа, геологије, хидрогеологије и климе, просторни опсег и положај у оквиру племенске области Бањана, овог старог села. Приказали смо и новоформирана насеља Миловића крајем XIX вијека у Дубочкама и Кршу Миловића.
Приказ братственичке матице – Велимља употпунили смо описом културно – историјског насљеђа, које се у овом старом селу и његовом западном дијелу, гдје вјековима обитују Миловићи, испољава бројним споменицима материјалне културе праисторије и историје.
На крају смо доста рада посветили ономастичким одликама братственичке матице – села Велимље. Дали смо богат топономастикон Велимља у дијелу братственичког удута Миловића. Објашњавајући значење ријечи удут употребљаваној на простору Пиве, као и у Бањанима Б. Тадић, каже да је ријеч вјероватно турског поријекла и да је нема у Вуковом рјечнику. По њему се овим термином означава природно ограничен и лако уочљив дио атара. За атар Тадић каже да је ријеч коју имамо у Вуковом рјечнику. Она у Пиви значи простор који је у власништву села, било заједничком било приватном. У Бањанима удут и атар имају исто значење као и у Пиви, како наводи Б. Тадић. Појашњење смо дали због честе употребе оба термина у читавом тексту рада.
Временски опсег рада започели смо након легендарних приказа који дотичу братство, размеђем средњег и новог вијека. Појаву Гамбелића у Бањанима смо ситуирали у XVI вијек, већ у самом почетку. Пратили смо их до размеђа XVII и XVIII вијека, када се јавља братство Миловића.
Прошлошћу Миловића смо се бавили до краја друге децеије XX вијека, тј. до завршетка I свјетског рата. Са неким разматрањима смо понекад изашли из овог временског лимеса. Није се могло друкчије. Тешко је сложене процесе какве имамо у братственичким ентитетима пресијецати са неким фиксним датумом или годином.
Значајни временски опсег прошлости Миловића који досеже до данашњих дана, а којим се нијесмо бавили у овом раду, који износи скоро један вијек, и чини изузетно историјско вријеме у коме је братство пролазило кроз врло сложене друштвено – политичке, економске и демографске околности, завређује посебну пажњу и историјску обраду. Овдје постоји обиље података за наставак започете и дјелимично испричане саге о старом братству Гамбелићима, Миловићима и Капетинићима.
Последњу цјелину рада чини скуп прилога различите врсте. Оцијенили смо да се тродјелни текстуални садржај мора преплитати са одређеним бројем прилога. Они су врло разнородни као и материја из основног текстуалног дијела рада.
Ријеч је о родословним шемама и графиконима, скупу епских пјесама које су тематски везане за Гамбелиће, Миловиће и Капетиниће, више докумената из дијела архивске грађе различитог садражаја, времена настанка и извора. Ту је и одређени број докумената различите врсте, географских карата и сателитских снимака простора.
Уз сваки приложени документ дато је и кратко образложење, са назнаком извора из кога потиче.
РЕЦЕНЗИЈА
Рукопис књиге „Миловићи из Бањана, трагом петовјековне прошлости братства“ доктора електротехнике Радомира Раша Миловића има низ особености по којима се разликује и издваја од литературе ове врсте. Те особености се огледају у сљедећем: у приступу датој тематици, по методолошким полазиштима, сегментирању цјелина, текстуалној обухватности, језичко-стилској презентацији, те по сводним исходиштима. Указаћемо на карактеристике сваке од побројаних одредница.
Наслов књиге упућује да је у центру истраживања и разматрања бањско братство Миловићи кроз његово петовјековно трајање. Наиме, књига се, поред увода, закључка, литературе са изворима и прилога, састоји из три дијела: „Сага о Гамбелићима“, „Миловићи“ и „Велимље – братственичка матица“. Не само што је средишни дио у потпуности усаглашен са насловом књиге и што обимом премашује остале двије цјелине узете збирно, него су и те цјелине у функцији ове централне.
У приступу датој тематици, неспорно, аутору није био циљ да презентује именски родослов братства, како се то обично чини, већ да на специфичан начин истражи коријене и поријекло братства, те да га као цјелину прати кроз полумиленијумске изазове и перипетије и да укаже на све оне битне чиниоце (историјске, социолошке, географске, демографске) који су га одржали, и да га, као таквог, прати до на помол двадесетог вијека. И раније се знало да се Миловићи генеалошки повезују са Гамбелићима, да им је вјероватно поријекло из Куча, да се од Миловића на почетку двадесетог вијека одвојило братство Капетинићи, али како се све то рефлектовало у традицији, легендама, епској поезији, историјским изворима, доступној литератури, ономастици – није се знало до ове ауторове књиге. Приступ, је дакле, нов, изазован, обухватан, инспиративан.
Прије свега, нужно је указати на којим су се методолошким полазиштима и смјерницама оформили садржаји ове књиге. И летимичним увидом, евидентно је да је један од полазних смјерова био хронолошко-историјски аспект сагледавања овог братства, а то сугерише и поднаслов књиге. Увидом у све расположиве изворе, аутор је прихватио оно схватање из традиције, да је поријекло Гамбелића односно Миловића везано за кучко племе, јер сва та сазнања, иако су обавијена легендама и непоузданим предањима, увијек садрже зрно истине на које се истраживање може ослонити. У откривању те затамљене истине, аутор је свестрано и проницљиво истраживао чиниоце који указују на могућност поријекла братства из кучког коријена, па је чак ишао и за оним смјером који повезује кучко и братоножићко племе, те и на уплив гамбелићевско-миловићке ганеалогије у споне ова два племена.
Свакако, истраживач је био сигурнији и са јачом аргументацијом у праћењу Гамбелића од доласка у бањско село Велимље у XV вијеку, а нарочито је, на основу расположивих извора, пратио Гамбелиће кроз два бурна вијека: XVI и XVII вијек. У овом посљедњем вијеку вођена су два велика рата: Кандијски ( 1645–1669 ) и Морејски (1684–1699), гдје су Гамбелићи, посебно у овом другом рату, толико били ангажовани, да су њихови прваци: кнез Милутин Гамбелић и Сава Вујковић изашли на историјску позорницу и ушли у народне пјесме, приче и легенде, али и у млетачке и дубровачке архиве, будући да су са осталим бањским првацима одиграли значајну улогу у ослободилачкој борби против турског освајача.
При крају XVII вијека, из гамбелићког коријена, изниче братство Миловићи, које аутор свеобухватно прати кроз наредна два вијека – XVIII и XIX вијек. Пошто братство нараста, нарочито у XIX вијеку, аутор указује да оно води борбу на два фронта: за ослобођење и прикључење Бањана Црној Гори и за добијање животног простора.
У борбама за слободу (Клобук 1807, Омер-пашин поход 1852, разарање Кинковића куле на Велимљској главици 1857, битка на Граховцу 1858, Друга омер-пашина година 1862, ослободилачки ратови за коначно ослобођење 1875– 1878, долазак слободе и прикључење Црној Гори), Миловићи су изњедрили низ јунака, паметара, погибаоца. Аутор је у прегледу, са кратким биографским подацима, описао те најистакнутије људе из овог братства. Свакако, централна личност, којој је највише поклонио пажње је хајдук и хајдучки харамбаша Стеван Миловић Прдеклија.
Аутор даље прати хронолошки братство све до балканских и Првог свјетског рата, при чему је дао и списак погинулих и рањених у овим ратовима.
Са Првим свјетским ратом завршава се аналитички обухват братства Миловића, с тим што је посебна пажња поклоњена новонасталом братству Капетинићима, које се од Миловића издвојило на почетку XX вијека и временом се раселило у друге крајеве (Баљци код Билеће, Сјеверна и Јужна Америка – Аргентина), тражећи боље услове живота.
Још раније, из гамбелићке епохе, ова братства су имала своје посједе у Јасену између Његоша и Сомине, која је црногорска власт неправедно одузела Миловићима осамдесетих година XIX вијека. Миловићима је остао удут – Крш Миловића до на помол Дубочака, гдје су се касније неке породице стално настаниле. Исто тако, аутор је истраживао да ли су Гамбелићи односно Миловићи имали своје катуне на Пивској планини и Дурмитору, као и нека друга бањска братства. Такође је посветио дужну пажњу разлозима који су утицали да кнез Милутин Гамбелић са братственицима напусти велимљску постојбину и настани се крај Невесиња.
Из свега наведеног, очигледно је да је аутору тај хронолошко-историјски приступ био један од примарних оријентира с циљем да се дође до иоле прихватљивих истраживачких резултата.
У методологији овог текста да се уочити још једно, рекли би смо, оригнално полазиште, које је свакако у корелацији са овим о коме смо говорили. То је, наиме, непосредна корелација онога што је већ обрађено са оним што је тек у истраживачкој процедури. Навешћемо карактеристичне примјере. Већ је речено да је први дио књиге сага о Гамбелићима. А од појединих личности, аутор је с правом највише пажње поклонио кнезу Милутину Гамбелићу, па се неколико поднаслова односе на ову знамениту личност, да би у седмом поднаслову кроз четири сегмента био насликан профил ове најпознатије личности из братства Гамбелића. Међутим, у сљедећим сегментима, када је била ријеч о Сави Вујковићу и епским пјесмама везаним за овог јунака, опет је неминовно дошао у опцију кнез Милутин; чак и када је била ријеч о топонимији везаној за Гамбелиће, у посебном сегменту је тумачена топонимија која се односи на ову личност. У централном дијелу књиге, посвећеној братству Миловића, аутор се враћа и на Гамбелиће када говори о „бесудној земљи“ и „бесудном времену“, те скупно о помену Гамбелића и Миловића у историјским изворима. Рекло би се да повратак на већ обрађено може изгледати сувишним, али ако се дубље осмисли овакав поступак, неминовно ће се доћи до закључка да аутор увијек тежи за сагледавањем цјелине, па повратак на већ апсолвирано, уствари је настојање да представљање догађаја и личности буде што продубљеније и обухватније како би основна тема добила на квалитету и изразитости.
Особност овог рукописа огледа се и у честом сегментирању наслова и поднаслова у светри цјелине књиге. Наиме, у „Саги о Гамбелићима“ налази се 11 наслова и 44 поднаслова; у другој цјелини – „Миловићи“ – има 18 наслова и 70 поднаслова; а у цјелини „Велимље – братственичка матица“ – употребљено је 5 наслова и 24 поднаслова. Овако велики број наслова и поднаслова сматрамо да има двојак смисао: прво, да се у сваком сегменту обради оно што је најбитније, а на основу расположивих извора, и друго, оваквим поступком обезбјеђује се читаоцу широки избор за конзумирање онога што га највише привлачи и интересује.
Свакако, овако велики број наслова и поднаслова утицао је и на обим текста, који износи преко 420 страница. Извјесно, они који се буду интересовали за обухватно упознавање овога братства неће им засметати овакав волумен књиге, а они који буду тражили како је неки темат обрађен, чињеница је да је књига структуирана и за ту врсту читалаца.
У особеност овога текста спада и евидентан показатељ ауторове умјешности и концентрације у истраживању поријекла братственичких назива, настанка и функције поједених објеката, попут цркава Светога Николе у Кучима и Подљути, те Кинковића куле; затим аналитички приказ турског пописа становника Велимља (1477) и црногорски попис (1879); настанак и улога варошице Велимље; или, пак, формирање и функционисање друштва „Ла Монтенегрина“ у Аргентини, које су формирали наши исељеници.
За све читаоце књига ће бити привлачна по језичко-стилској презентацији њених садржаја. Јер, иако је аутор по професији био усмјерен на прецизан и недвосмислен појмовни израз, у овој књизи, тај израз толико је друкчији, да је кроз читаву аналитичко-синтетичку процедуру сликовит, метафоричан, емоционално обојен, што му све то даје посебну драж и пријемчивост, због чега ће, између осталог, привући широки читалачки аудиторијум.
Вриједност ове књиге је и у томе, што је аутор, поред обимне литературе и мноштва извора, на врло проницљив начин тумачио богату ономастикутопонимију и антропонимију свога краја. Исто тако, дао је у трећем дијелу књиге и сажет осврт на културно-историјске споменике из праисторије и историјских периода прије доласка Гамбелића у Велимљски крај.
Ријечју, ова књига садржи низ открића и оригиналних тумачења о братству Миловића, али и оних који се односе на Бањане у цјелини, и још шире, дат је нужан осврт и на оне просторе и етносе са којима је ово братство контактирало. Исто тако, истраживање је обухватило и све познате сеобе братстава, почев од Херцеговине, Босне, Србије до Сјеверне и Јужне Америке. Добијена је, дакле, једна цјеловита, обухватна слика братства кроз његово петовјековно трајање. Она је незаобилазни основ и упут за сва будућа истраживања на ову тему.
Због свих тих неспорних вриједности и новитета, овај рукопис са задовољством предлажемо за објављивање.
Проф. др Живко Ђурковић
Др Војислав Миљанић
Be the first to comment