REVOLUCIJA U SISTEMU GREŠNIH
Nedopisani fragmenti zaborava
kradu moju suštinu,
zaspalu
u beskrajnim rasponima čekanja.
Opet
na kraju svakog kraja
stvari izgovaram imenom
koje mora da se rodi.
Kao interval tišine
u krhkom zovu jutra.
Da nisam rođena
pod najtamnijim krakom Sunca,
da sam zarobljenik
onih trošnih snova
za koje vazduh ispisuje sonete i tragedije.
Posmrtne marševe
od kojih svako sklanja misli.
Da samo prećutim toliko riječi
koliko i istina u jednom čovjeku.
U etru i u vazduhu,
dan je revolucija u sistemu grešnih.
Be the first to comment