IZBORI IV
Kad izbori kod nas krenu,
sva se masa zatalasa,
aktivni su stari, mladi,
ko da traže slamku spasa.
Drugi nam se često čude,
što pomama takva vlada,
jer ne znaju da za mnoge
politika je zadnja nada.
U maloj zemlji velikih snova,
izborna trka dosadna nije,
čak ni oni s bujnom maštom,
ne mogu slutiti šta ona krije.
Pojave se lica dobro znana,
face im odmah dosta kažu,
nijesu tu zbog velike pameti,
već što ne trepnu dok ljude lažu.
Političari marširaju, svaki dan više,
odu do sela, obiđu djelove grada,
bolju budućnost obećavaju narodu,
partija njihova kao jedina im je nada.
U kampanji, mediji su glavni
na TV ide najavna špica
u studiju spremni ko zapeta puška
samo što ne reže zajapurena lica.
Među sobom se nadgornjavaju face,
kao neko od njih neki program ima,
a ustvari među njima razlike nema
je im je fotelja zajednička svima.
Država, standard ljudi i tome slično
to samo u njihovim programima piše,
treba shvatiti jednom zauvijek
lični interes postoji i ništa više.
Riječi teške padaju, vlast im u očima sjaji,
optužbe, prozivke, po neka psovka izleti,
svako svoje političke interese brani
a niko da se ljubavi prema domovini śeti.
Neđelja je neradni dan pa se tada glasa
kao da drugim danima ljudi kod nas rade,
aktivisti pregledaju spiskove birača
u ove izbore poklanjaju velike nade.
Kao i narodu i aktivistima obećano je puno
zaposlenje, funkcija, lokacija i brdo para,
ako odrade posao kako gazde kažu
uspjeti mogu bez škole i trunke dara.
Neđelja se oduži, nikako da prođe
izborne komisije procjene daju,
u raznim studijima analize se prave
približne rezultate skoro svi znaju.
Kad se sve stiša i glasovi prebroje,
u izbornim štabovima svi redom slave,
odnekud im prijenuo običaj neki
da od poraza velike pobjede prave.
Na kraju izbornog dana
kada se sve sabere može se reći
baš kao i prethodnih puta
narod je izgleda gubitnik najveći.
Be the first to comment