JELENA
Desilo se, baš se vidi,
o, Jelena moja draga,
sve se pitam kog upoznah,
svoju vilu ili vraga.
Život mi se promijeni,
pa čas letim u visine,
a onda mi nadu slomiš,
svašta mi u glavi sine.
Ti probudiš sve u meni,
kada ruka kosom prođe,
izvajani vrat kad dirnem,
da li vila u san dođe.
A onda mi bol naneseš,
sve zbog nekog svoga hira,
pa se pitam da l’ je đavo,
i ne da nam malo mira.
Sve se tako u krug vrti,
čas si đavo, čas si vila,
ponekad bih bio srećan,
da mi nijesi toliko mila.
Be the first to comment