KORMILO SNOVA
Jednog jutra gledao sam brod u luci,
zamišljao daljine, avanture nove,
nešto mi govori: “Pođi, ne oklijevaj,
ostvari svoje davnašnje snove!”
Molim kapetana da mi kaže,
jer imam volju vrlo jaku,
koji zakoni na brodu važe,
oću da oplovim zemlju svaku.
Dobro neka provjeri
da li u zakonu nešto piše
mogu li da se ukrcam
kad godina imam malo više.
Želim da obiđem oko rta Horn
ukrotim vjetrove što brodove lome
da se nijedan pomorac više ne plaši
da stanem na put problemu tome.
Pošao bih i do Bermudskog trougla
da ispitam šta tu zagonetno ima,
jer sve što se do sad tamo dešavalo
sasvim je nekako čudno svima.
Izbjegao ne bih ni Adenski zaliv
đe opasni pirati zadaju ljudima muke,
sve bih preko koljena pa dvadeset po turu
pa bi onda pomorci mirno do svoje luke.
Prošao bih kroz Panamski kanal
i Suecki na mojoj listi stoji,
Magelanov moreuz propuštio ne bih
ko se još lednika sa Ognjene zemlje boji.
Kapetan Dačo mi reče za Golfsku struju
kaže da u sred mora nosi ko prava rijeka,
kad ona krene i nekog usput skopa
često za toga nema više lijeka.
Otišao bih sigurno i do śevera
da vidim velike sante leda,
da upoznam polarne životinje
možda sretnem i onog bijelog meda.
A tek do zemlje izlazećeg sunca
posebna kultura na čitavom svijetu,
da se popnem na svetu planinu Fudži,
u praskozorja uživam u trešnjinom cvijetu.
Nema zemlje đe rado pošao ne bih
prijalo bi mi čak i do Afrike vruće,
upoznao bi kulture i narode mnoge
ośećao bih se prijatno kao kod kuće.
Ne smeta mi plovidba brodom
jedino možda kad se jače drma,
tada kao da me po malo strah
pa pobrkam đe je pramac a đe krma.
I kad sve zemlje obiđem redom,
vratiću se kući jer srce mi zbori:
“Put te nosio veoma daleko,
ali najljepše putovanje je prema Crnoj Gori”.
Be the first to comment