MEGDAN
Pitasmo se jednog dana
da l’ će doći do megdana,
zamjeri se naša kuca,
komšija od muke puca.
Poče vikat iz sveg glasa,
mislili smo nema spasa,
“Kad ga ščepa moja ruka
tek će saznat šta je muka”.
„Diže nogu đe god stiže
cvijeću je mom sve bliže,
slobodu ste njemu dali,
neki dan mi kupus zali“.
„Neće više niz ulicu
ako nije na uzicu,
sudiće mu ruka moja,
nek je kazna bilo koja“.
„Zalivati više neće
po dvorištu kad se kreće,
uložite malo truda,
da ne pravi štetu svuda“.
Komšija nam puno znači,
zajedno smo uvijek jači,
odnose nam kuco kvari
tako sada stoje stvari.
Nabavismo i uzicu,
pa sad tako niz ulicu,
nijesmo mu samom dali,
jer mu kupus stalno fali.
Be the first to comment