ODLUČILA JEDNA KRAVA
Okrenuće sasvim list,
odlučila jedna krava,
potpuno je svjesna toga,
ugrožena njoj su prava.
Sve je to do sad’ bilo,
zbog toga se grdno kaje,
odlučila neće više,
vareniku da nam daje.
„Nećemo više tako,
svi se na naš račun šale,
svega nam je više dosta,
mi smo krave, ne budale“.
„Mašinu neka prave,
po uzoru na našu sliku,
da vidimo da li će dati,
kao našu vareniku“.
„A okle, đe to može,
da se vara lako pravi,
držali nas sigurno ne bi,
završile bi sve u tavi“.
„Ovako me stalno muče,
vuku vime, nemam mira,
svaku kap da iscijede,
uželjeli se pravog sira“.
„Ćeraju me na livadu,
da zelenu pasem travu,
vrat se sasvim ukočio,
nemam kad da dignem glavu“.
„Čak pominju metan neki,
gas što valjda prave krave,
sve se bojim da centralu,
na zadnjicu nama stave“.
„Privatni mi život nula,
baš se toga puno stidim,
godišnje me jednom pušte,
da se s volom malo vidim“.
„A od braka nema ništa,
otac neđe drugo slavi,
dok ja pazim naše mlado,
drugoj kravi društvo pravi“.
„Ne može ovako dalje,
sve od sebe mi smo dale,
nagovaram i ostale,
ministarstvu da se žale“.
Be the first to comment